Šta biva sa novcem posle likvidacije firme

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 4. septembar 2026. · 9 min čitanja

Doneli ste odluku da gasite firmu, izmirili ste poverioce, prodali opremu — i na računu vam je ostalo, recimo, 380.000 dinara. Čije su to pare i kada smete da ih podignete? To je jedno od najčešćih pitanja koje preduzetnici postave prekasno, tek kad im knjigovođa kaže da "još malo, još samo poreska da se javi". A tu upravo počinje deo priče koji vam može oduzeti mesece i doneti neplanirani porez.

Kada uopšte nastaje "ostatak likvidacione mase"

Ostatak likvidacione mase je novac (ili imovina) koji preostane u firmi nakon što se izmire svi poverioci, zaposleni i porezi. Tek tada vlasnik ima pravo da uzme ono što je ostalo. Ako je bilo šta neizmireno — poreska obaveza, dobavljač, sudski spor — nema podele imovine, tačka.

U praksi to znači da posle donošenja odluke o likvidaciji firma i dalje živi, samo u drugom režimu. Menja se zastupnik (postavlja se likvidacioni upravnik, najčešće sam osnivač kod malih doo), naziv u APR-u dobija dodatak "u likvidaciji", i pokreće se rok od najmanje 90 dana u kojem se poverioci pozivaju da prijave potraživanja. Za to vreme:

• naplaćuju se sva potraživanja od kupaca,
• izmiruju se dugovanja prema dobavljačima,
• prodaje se oprema, roba, vozila,
• otkazuju se ugovori (zakup, telefon, internet, softver),
• zatvaraju se svi otvoreni poreski poslovi.

Tek kada sve to sedne, radi se početni likvidacioni bilans pa kasnije završni likvidacioni bilans, i on pokazuje šta je ostalo za osnivača.

Za paušalce priča izgleda drugačije — o tome niže — ali suština je ista: novac koji je "u firmi" nije automatski vaš dok se svi papiri ne zatvore.

Razlika između paušalca, doo i klasične radnje na knjigama

Ovo je mesto gde ljudi najviše greše, jer misle da je "gašenje firme" jedna stvar. Nije.

Ključna razlika: paušalac nema "podelu likvidacione mase". On je porez plaćao paušalno, pare na tekućem računu radnje su njegove lične, i kada zatvori radnju taj novac jednostavno ostaje njegov — bez dodatnih poreskih koraka. Zato je gašenje paušalne radnje najbrže i najjeftinije od svih.

Kod doo je najviše papira, zato što pravno lice ima odvojenu imovinu od osnivača, pa svaki dinar koji izlazi iz firme mora da ima poresku "putanju".

Šta se plaća na novac koji ostane u doo

Ovo je deo koji vlasnike doo najviše iznenadi. Kad se posle završnog bilansa utvrdi ostatak, on se deli osnivačima srazmerno njihovom udelu. Ali pre nego što dinar stigne na lični račun osnivača, radi se sledeće:

Prvo se vraća uloženi kapital. Ako ste kod osnivanja uplatili osnivački ulog (recimo 100 RSD, što je zakonski minimum, ili više ako ste uplaćivali dokapitalizaciju), taj deo se vraća bez poreza — to su vaše pare koje ste jednom već uneli.

Sve preko toga tretira se kao prihod od kapitala i oporezuje se porezom po odbitku. Za rezidente Srbije stopa je porez na dividendu (proverite aktuelni procenat na sajtu Poreske uprave jer se povremeno menja). Firma je dužna da obračuna, obustavi i uplati taj porez pre nego što isplati ostatak osnivaču.

Konkretan primer: doo ima na kraju likvidacije 500.000 RSD na računu. Osnivački ulog bio je 100 RSD. Znači, ceo iznos praktično se posmatra kao ostatak iznad uloga. Firma pre isplate obračunava porez po odbitku, uplaćuje ga Poreskoj upravi, i tek onda ono što ostane ide na privatni račun osnivača.

Ako imate dva osnivača sa udelom 50:50, deli se srazmerno. Ako je jedan uplatio veći ulog, njemu se prvo vrati njegov ulog, pa se ostatak deli po ključu iz osnivačkog akta.

Šta ako nema ostatka — ili ako je minus

Nije retko. Firma se često gasi baš zato što više nema posla, pa se ispostavi da posle plaćanja poslednjeg knjigovođe, otpremnina zaposlenom i poreza na dobit — na računu ostane nula ili čak minus.

Ako je nula, priča je jednostavna: nema podele, radi se završni bilans, firma se briše iz APR-a i to je to.

Ako je minus — firma ima više dugova nego imovine — likvidacija ne prolazi. Zakon je tu jasan: likvidacioni upravnik je dužan da pokrene stečajni postupak, a ne likvidaciju. Razlika je velika:

• likvidacija je za solventne firme (imaju iz čega da plate sve dugove),
• stečaj je za insolventne (nemaju).

Vlasnici doo često pokušavaju da "provuku" likvidaciju iako firma ima neizmirene poreze ili dugovanja prema dobavljačima. Poreska uprava to vidi u sistemu i blokira postupak. Zato pre podnošenja odluke o likvidaciji uvek prvo tražite uverenje o izmirenim poreskim obavezama — ako ono ne izađe čisto, nemate šta da gasite.

Za paušalce i preduzetnike na knjigama priča je drugačija — oni odgovaraju celokupnom ličnom imovinom, pa dug radnje ostaje njihov lični dug i posle brisanja radnje. To je jedan od najozbiljnijih argumenata za prelazak sa preduzetnika na doo kad posao poraste.

Koraci koje morate da odradite pre nego što uzmete pare

Da bi novac stvarno bio vaš, ovo je redosled koji ne možete da preskočite:

1. Odluka o likvidaciji (kod doo overava se, kod paušalca se samo prijavljuje APR-u).
2. Registracija pokretanja likvidacije u APR-u — firma dobija oznaku "u likvidaciji".
3. Objava oglasa poveriocima — rok minimum 90 dana za doo.
4. Popis imovine i obaveza — šta imate, kome dugujete.
5. Naplata potraživanja i prodaja imovine — pretvaranje svega u novac.
6. Izmirenje svih poverilaca po redosledu koji propisuje zakon (prvo troškovi likvidacije, pa zaposleni, pa porezi, pa ostali).
7. Poslednja PDV prijava, poslednja prijava poreza na dobit, odjava PDV-a.
8. Odjava zaposlenih na CROSO.
9. Gašenje fiskalnog uređaja i odjava PIB-a za PDV.
10. Zatvaranje SEF profila i slanje poslednjih e-faktura.
11. Izrada završnog likvidacionog bilansa i odluke o raspodeli ostatka.
12. Obračun i uplata poreza po odbitku na ostatak likvidacione mase.
13. Isplata osnivaču i brisanje firme iz APR-a.
14. Zatvaranje poslovnog računa u banci — poslednji korak, jer preko njega ide isplata.

Realan rok za doo: 4 do 8 meseci, ako sve ide glatko. Za paušalca: 7 do 30 dana.

Poslednje fakture i SEF — najčešća greška u finišu

Ovde vlasnici najčešće pogreše i posle mesecima čekaju brisanje iz registra. Poenta: dok god firma ima aktivan PIB, ona mora da prima e-fakture preko SEF-a i mora da izda e-faktura za sve što je isporučila do dana likvidacije. To znači da:

• svaka nezavršena obaveza prema kupcu koji je javno preduzeće ili PDV obveznik mora biti fakturisana preko SEF-a,
• svi troškovi koji vam stižu (poslednji telefon, poslednja rata lizinga, knjigovodstvene usluge za mesec u kome zatvarate) stižu u vaš SEF Inbox i moraju biti prihvaćeni ili odbijeni,
• SEF profil se gasi tek pošto se PIB deaktivira, ne pre.

Ako propustite jednu ulaznu fakturu na SEF-u i ne reagujete u roku, ona se automatski smatra prihvaćenom — pa vam se pojavi trošak koji ne možete više da osporite, a već ste zatvorili knjige. Zato je poslednji mesec pred gašenje najosetljiviji: morate da budete u sistemu, a glava vam je već napolju.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Ovaj poslednji mesec je tačno mesto gde AI asistent Faktor skida najviše tereta. Preko Telegrama ili WhatsAppa jednom porukom tražite "napravi poslednju fakturu za [klijent] za usluge do 30.11. i pošalji na SEF" — faktura se kreira, šalje na mejl klijentu i registruje na SEF-u. Ulazne fakture i dalje pristižu u Inbox, pa iz iste aplikacije prihvatate ili odbijate poslednje troškove bez ulaska na portal Ministarstva.

Kada dođe vreme za knjigovođu koji zaključuje likvidacioni bilans, jedna glasovna poruka tipa "pošalji knjigovođi sve fakture i troškove za poslednja tri meseca" — i paket je kod njega. Ne kopate po mejlu, ne skidate PDF-ove sa SEF-a, ne pravite fascikle. Za paušalce koji zatvaraju radnju to je često dovoljno da ceo postupak od odluke do brisanja stane u tri sedmice.

Šta posle brisanja iz APR-a

Kad APR objavi rešenje o brisanju, firma pravno prestaje da postoji. Ali vaše obaveze kao bivšeg vlasnika ne prestaju odmah:

• Poslovnu dokumentaciju čuvate još godinama posle brisanja (rokovi zavise od vrste dokumenta — fakture, kadrovska evidencija, poreske prijave imaju različite rokove, proverite aktuelne rokove kod knjigovođe).
• Poreska uprava zadržava pravo kontrole za period pre brisanja, i može da vas kontaktira lično kao bivšeg zakonskog zastupnika.
• Ako iskrsne neizmiren dug koji nije bio poznat u trenutku likvidacije, poverilac može da pokrene postupak protiv bivših osnivača u granicama onoga što su primili iz likvidacione mase.

To poslednje je razlog zašto se ne isplati "brzati" sa likvidacijom pre nego što stvarno zatvorite sve tekuće ugovore i saznate od svih dobavljača da nemate više obaveza. Bolje mesec dana više u likvidaciji nego godinu dana kasnije da vas iznenadi neka stara faktura.

Praktičan savet: šta uraditi 60 dana pre odluke

Ako razmišljate o gašenju, evo šta radite pre nego što formalno pokrenete postupak:

• povucite karticu poreskog obveznika sa portala Poreske uprave i vidite imate li ijedno otvoreno zaduženje,
• napravite listu svih pretplata (softveri, hosting, telefonija, računovodstveni programi, SEF integracije) i otkažite ih sa datumom koji ide malo posle završetka likvidacije,
• fakturišite sve što je isporučeno a nije fakturisano — svaka zaboravljena stavka posle je muka,
• naplatite otvorena potraživanja — posle brisanja firme, pravno više nemate ko da tuži dužnika u ime firme,
• razgovarajte sa knjigovođom o poreskoj optimizaciji — nekad je bolje isplatiti bonus zaposlenom ili sebi kao osnivaču pre likvidacije nego platiti porez po odbitku na ostatak.

Ta priprema od dva meseca uštedi tri meseca u samom postupku.

Gašenje firme nije poraz — često je najracionalnija odluka kad se posao promeni ili kad pređete na drugu formu (paušalac koji je prerastao limit prelazi na doo, doo koji je previše komplikovan gasi se i vlasnik nastavlja kao paušalac za drugu delatnost). Ali novac koji ostane na kraju je vaš tek kada su svi papiri zatvoreni, ne pre. Ako želite da poslednja tri meseca — kad su fakture i SEF najkritičniji — prođete bez propuštenih obaveza, napravite nalog na Fakturku za dva minuta i pustite Faktora da vas provede kroz finiš.