Papirni fiskalni račun još uvek obavezan — evo zašto

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 10. jul 2026. · 7 min čitanja

Stojiš na kasi, kasirka ti pruža račun, ti kažeš "ne treba mi, pošaljite na mejl" — a ona sleže ramenima i svejedno štampa. Nije do nje, niti do prodavca. Propis kaže da mora da odštampa i uruči papir, čak i ako oboje želite drugačije. Rezultat: gomile termo trake koje završe u kanti pre nego što izađeš iz radnje, a država svake godine gubi milijarde na PDV utaji koja se lakše otkriva baš kroz digitalni trag.

Zašto papirni račun i dalje mora, iako je fiskalizacija odavno digitalna

Sistem elektronske fiskalizacije u Srbiji radi od 2022. godine i svaki fiskalni račun ide u realnom vremenu na server Poreske uprave. Tehnički, svaka transakcija je već digitalna — server zna iznos, artikal, PIB prodavca, tačan sekund kad je izdat račun. Ali Zakon o fiskalizaciji i dalje traži da prodavac u fizičkoj maloprodaji odštampa račun i uruči ga kupcu.

Razlog je prost: kontrola. Papirni račun je dokaz koji kupac nosi sa sobom, i inspekcija na terenu može da uporedi šta je izdato sa onim što je evidentirano. Sve dok ne postoji zakonska mogućnost da kupac račun dobije isključivo elektronski (na mejl, u aplikaciji, preko QR koda), papir ostaje default.

U praksi to znači tri stvari za tebe kao preduzetnika:

• Trošak termo trake i printera — mala prodavnica potroši između 15.000 i 40.000 dinara godišnje samo na papir i toner, plus servis fiskalnog uređaja.
• Reklamacije koje ne možeš da rešiš — kupac izgubi račun, ti nemaš način da mu ga digitalno pošalješ osim ručnog kopiranja iz sistema.
• Nemogućnost automatizacije — kupac koji je firma i hoće račun na PIB, mora da se odvoji od šaltera i traži poseban tretman.

Šta bi se promenilo kad bi digitalni račun postao ravnopravan

Slovenija, Hrvatska i Rumunija su već napravile korak ka opciji "e-račun na zahtev kupca". Model je jednostavan: kasa odštampa QR kod ili SMS-om/mejlom pošalje link, kupac skenira i račun mu stigne u aplikaciju ili inbox. Papir se štampa samo ako kupac to izričito traži.

Za srpsko tržište, ovakav prelaz bi doneo nekoliko konkretnih benefita:

Ono što je posebno zanimljivo za državu — digitalni računi bi omogućili unakrsnu proveru. Ako kupac skenira QR i račun mu stigne u aplikaciju povezanu sa poreskim ID-om, sistem odmah vidi da li je iznos evidentiran kod prodavca. Utaje tipa "dupli set računa" ili "posle radnog vremena isključim fiskalnu" postaju besmislene, jer kupac ima nezavisan zapis.

Šta ovo znači za tebe kao preduzetnika u maloprodaji

Ako držiš prodavnicu, kafić, frizerski salon ili bilo šta gde radiš sa fizičkim licima, do daljnjeg moraš da štampaš. Ali to ne znači da ne možeš već sad da imaš i digitalnu evidenciju paralelno. Praktični saveti:

1. Automatizuj kopiju računa na mejl za stalne kupce. Većina modernih fiskalnih kasa i POS aplikacija ima opciju da uz PIB ili broj telefona kupca automatski pošalje kopiju. Za B2B kupce koji traže račun na firmu, ovo skida ručnu prekucavanje sa tebe.

2. Digitalizuj arhivu odmah. Fiskalni računi po zakonu se čuvaju 5 godina. Ako ti neko traži kopiju posle 2 godine, nećeš je naći u kutiji na tavanu. Ekstraktuj podatke iz fiskalnog sistema jednom mesečno u tabelu ili softver za fakturisanje.

3. Odvoji fiskalni promet od fakturnog. Ako imaš i pravna lica kao kupce (npr. cateriš firmama), fiskalni račun se ne šalje na SEF — ide klasična faktura. Ovo je česta zabuna: fiskalizacija i SEF su dva različita sistema koja rade paralelno.

Fiskalizacija vs. SEF: dva sistema koja se često mešaju

Ovde se preduzetnici najviše zbunjuju, pa da razjasnimo:

Konkretan primer: frizerka paušalac koja radi u salonu — mora da ima fiskalnu kasu i izdaje fiskalne račune, ne treba joj SEF osim ako ne fakturiše nekoj firmi (npr. šišanje zaposlenih na račun preduzeća — to ide preko SEF-a ako je firma u sistemu).

Mala firma (doo) koja prodaje softver drugim firmama — ne treba joj fiskalna kasa jer ne radi sa fizičkim licima, ali svaki račun MORA da ide kroz SEF.

Frilenser koji je registrovan kao paušalac i piše fakture inostranim klijentima — nema fiskalizaciju, nema SEF za tu uslugu (SEF je za domaće promete), ali ima obavezu evidencije prometa u KPO knjizi.

Šta možeš da uradiš već danas dok se propisi ne promene

Ne moraš da čekaš zakonske izmene da bi imao digitalnu evidenciju. Evo koraka koji ti odmah smanjuju gužvu:

Uvedi digitalnu arhivu ulaznih računa. Kad ti dođe faktura od dobavljača — struja, zakup, roba — slikaj je telefonom umesto što je guraš u fasciklu. OCR softveri danas izvlače iznos, PIB i datum sa oko 95% tačnosti. Ovo ti štedi sat vremena mesečno kad knjigovođa traži papire.

Poveži bankovni izvod sa fakturama. Ako imaš 30 klijenata i pratiš ko je platio, ručno štikliranje je izgubljeni sat dnevno. Većina softvera za fakturisanje ima automatsko uparivanje uplate sa fakturom po broju modela.

Postavi automatske podsetnike za dugovanja. Klijent koji kasni 15 dana i klijent koji kasni 60 dana ne dobijaju isti mejl. Prvi dobija ljubaznu podsetnicu, drugi tvrđu opomenu sa mogućnošću popusta ako plati u roku od 3 dana. Ovo ne mora ti da radiš ručno.

Šalji mesečni paket knjigovođi automatski. Umesto da 5. u mesecu skupljaš PDF-ove izlaznih faktura, SEF ulazne, troškove i izvod — postavi da se svo to složi i pošalje mejlom u jednom folderu.

Zašto je otpor promeni razumljiv, ali ne i večan

Da budemo iskreni: prelazak na potpuno digitalne račune ima i realne prepreke. Stariji kupci nemaju smartfon ili neće da instaliraju aplikaciju. Struja ili internet padnu, i onda? Kupac koji ne zna svoj mejl na kasi (a to je 30% populacije preko 60 godina). Zbog toga papir verovatno neće nestati potpuno — postaće opcija umesto obaveze.

Ali smer je jasan. Slovenija je ove godine počela pilot projekat "papir samo na zahtev" u velikim lancima. Rumunija je uvela obavezni B2B e-faktura sistem sličan SEF-u, sa planom da ga proširi i na B2C. Srbija ima infrastrukturu (SUF server već prima svaki račun u realnom vremenu) — ostaje da se doradi kupčeva strana priče.

Za tebe kao preduzetnika, poruka je: sistem koji imaš danas neće biti isti za 3 godine. Bolje je da već sada radiš sa softverom koji je digital-first, nego da za 2 godine migriraš sa papirnate evidencije na cloud pod pritiskom novog propisa.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Fakturko ne rešava fiskalizaciju na kasi — za to ti treba LPFR i fiskalni printer, i tu se propis mora poštovati. Ali sve što je oko fiskalnog računa — izlazne fakture ka firmama kroz SEF, evidencija troškova sa OCR-om (slikaš račun od dobavljača, podaci se izvlače sami), praćenje ko ti duguje, mesečni paket za knjigovođu — to je već potpuno digitalno i radi bez tvog dodirivanja.

Ako pitaš AI asistenta Faktora kroz Telegram ili WhatsApp "koliko mi duguje Marko od aprila", odgovara ti u sekundi. Ako kažeš "pošalji knjigovođi sve fakture za jun", to je jedna glasovna poruka. Ideja je da papirni fiskalni račun ostaje tamo gde zakon traži, a sve ostalo prestaje da bude tvoj posao.

Digitalizacija računa u Srbiji ide u pravcu manje papira i više automatike — pitanje je samo brzine. Dok se propisi za maloprodaju usklađuju, ono što je već digitalno (B2B fakture, SEF, evidencija) nema razloga da i dalje vodiš na starinski način. Ako želiš da vidiš kako izgleda kad se to spusti na 2 minuta dnevno, probaj Fakturko besplatno i napravi prvu fakturu odmah.