Paušalni porez 2025: kako izračunati mesečnu ratu

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. jun 2026. · 8 min čitanja

Stigao ti je papir iz Poreske uprave, gledaš iznos i pitaš se odakle baš tolika cifra. Ili razmišljaš da otvoriš paušalnu radnju pa hoćeš da znaš na čemu si pre nego što potpišeš išta kod APR-a. U oba slučaja, treba ti jasan način da izračunaš mesečnu obavezu — bez šurovanja sa Excel tabelama i bez čekanja knjigovođe.

Ovaj tekst pokriva kako se paušalni porez formira u Srbiji, koje varijable ulaze u jednačinu, kako izgleda račun u praksi za tri tipične delatnosti, i šta da radiš kada ti iznos deluje previsoko ili kada se približavaš limitu prometa.

Šta je paušalni porez i od čega se sastoji mesečna obaveza

Paušalni porez nije jedna stavka — to je paket od četiri obaveze koje se plaćaju zajedno, najčešće mesečno. U paketu su: porez na prihod, doprinos za PIO (penzijsko), doprinos za zdravstveno osiguranje i, za one koji se opredele, doprinos za osiguranje od nezaposlenosti.

Ključna stvar koju većina ljudi ne shvata: porez i doprinosi se NE računaju na osnovu tvog stvarnog prometa. Računaju se na osnovu paušalno utvrđene osnovice koju određuje Poreska uprava prema formuli koja kombinuje više faktora. To je i prednost (predvidljivost) i mana (plaćaš isto i kad si imao slabu mesec, i kad si dupliran).

Faktori koji ulaze u osnovicu:

Sve ovo se ubacuje u formulu propisanu Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje. Rezultat je mesečna osnovica — i tek na nju se primenjuju stope poreza i doprinosa.

Kako se zapravo računa paušalna obaveza

Ako hoćeš da razumeš odakle dolazi cifra na rešenju, ovo je redosled:

1. Polazna osnovica se utvrđuje na osnovu prosečne mesečne zarade u Republici za prethodnu godinu (objavljuje Republički zavod za statistiku).
2. Koeficijent delatnosti se primenjuje na polaznu osnovicu — npr. programer i taksista imaju različite koeficijente.
3. Koeficijent opštine i zone koriguje rezultat naviše ili naniže — centar Beograda ima viši koeficijent nego prigradska opština.
4. Umanjenja se primenjuju ako imaš dug staž osiguranja, ako si mlad preduzetnik ili imaš drugi osnov za umanjenje.
5. Na finalnu osnovicu primenjuje se 10% poreza na prihod i propisane stope doprinosa (PIO ~25,5%, zdravstveno ~10,3% — proveri aktuelne stope na sajtu Poreske uprave jer se menjaju).
6. Zbir poreza i doprinosa je tvoja mesečna obaveza.

Zvuči komplikovano i jeste — zato i postoje kalkulatori. Ručno računanje ima smisla samo ako želiš da razumeš odakle iznos, ne za svakodnevnu upotrebu.

Praktični primer: IT frilenser u Beogradu

Pretpostavimo programer registrovan kao paušalac u prvoj zoni Beograda, 5 godina staža osiguranja, 32 godine. Šifra delatnosti spada u grupu sa višim koeficijentom jer su prihodi u IT-u tipično visoki.

Bez konkretnih cifara (jer se menjaju svake godine kada se objavi nova prosečna zarada), redosled je sledeći: polazna osnovica × koeficijent IT delatnosti × koeficijent prve zone Beograda − umanjenje za staž = mesečna osnovica. Na tu osnovicu ide 10% poreza + doprinosi. U praksi, mesečna obaveza za IT paušalca u Beogradu se kreće u višim opsezima nego za druge delatnosti — proveri tačan iznos kroz kalkulator pre nego što doneseš odluku.

Praktični primer: frizerski salon u manjoj opštini

Frizer u opštini van velikih gradova, 15 godina staža, registrovan kao paušalac. Koeficijent delatnosti za zanatske usluge je niži od IT-a, opština ima niži koeficijent, a dug staž donosi dodatno umanjenje. Rezultat: znatno manja mesečna obaveza nego u prethodnom primeru, iako oba preduzetnika imaju istu zakonsku formu.

Praktični primer: knjigovođa u Novom Sadu

Knjigovođa u Novom Sadu, 8 godina staža, srednja zona. Koeficijent za računovodstvene usluge je srednje visine, Novi Sad ima koeficijent između Beograda i manjih gradova. Mesečna obaveza ispada negde u sredini.

Poenta tri primera: ne postoji "prosečan paušalac". Tvoja obaveza zavisi od kombinacije faktora i može da varira drastično čak i unutar iste delatnosti.

Kako koristiti online kalkulator paušalnog poreza

Većina online kalkulatora traži iste podatke. Pre nego što kreneš da računaš, pripremi:

• Šifru delatnosti — proveri u rešenju iz APR-a ili na sajtu APR-a po nazivu firme
• Opština i grad — gde si registrovan, ne gde živiš ili radiš
• Zona — za Beograd, Novi Sad, Niš i druge veće gradove. Ako ne znaš zonu, opštinske mape su dostupne na sajtu opštine
• Godine staža osiguranja — ukupan staž do dana registracije paušalne delatnosti
• Datum rođenja — zbog eventualnih umanjenja
• Da li koristiš dodatno osiguranje od nezaposlenosti — opciono, ali ako da, dodaje na obavezu

Dobar kalkulator ti vraća razloženo: koliko je porez, koliko je PIO, koliko zdravstveno, i finalni mesečni zbir. Ako ti vraća samo jedan broj bez razlaganja — to ti ne pomaže da razumeš ni proveriš tačnost.

Šta kalkulator NE može da ti kaže

Kalkulator daje procenu na osnovu trenutno važećih koeficijenata. Konačnu cifru utvrđuje Poreska uprava rešenjem. Razlozi zašto stvarno rešenje može da odstupa od procene:

• Promenila se prosečna zarada u Republici (utiče na polaznu osnovicu)
• Tvoja opština je u međuvremenu promenila zonu
• Postoji administrativna greška u tvojim podacima kod Poreske
• Imaš pravo na umanjenje koje nisi prijavio

Ako ti rešenje izgleda netačno, ne plaćaj naslepo — podnesi žalbu u zakonskom roku (obično 15 dana od prijema rešenja, ali proveri rok u samom rešenju).

Limit od 6 miliona dinara i kada paušalac mora da pređe u PDV

Paušalni status nije doživotan. Ako u toku 365 dana pređeš zakonski limit prometa (trenutno 6.000.000 dinara, ali proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave jer se periodično usklađuje), gubiš pravo na paušalno oporezivanje. U praksi to znači prelazak na vođenje knjiga i potencijalno ulazak u sistem PDV-a.

Šta da pratiš tokom godine:

Ono što paušalci često zaborave: limit ne počinje od 1. januara. Računa se klizajućih 365 dana. Ako si u oktobru već prešao 5 miliona, a u decembru ti stiže još jedan veliki posao, možda treba da ga pomeriš u januar — ili da se pripremiš za vođenje knjiga.

Najčešće greške pri planiranju paušalne obaveze

Greška 1: Računati paušal kao "10% od prihoda". Paušal nije postotak prometa. Možeš da uradiš 200.000 dinara u mesecu i platiš isto kao kad uradiš 800.000.

Greška 2: Ignorisati promenu zone ili opštine. Ako se preseliš ili promeniš sedište firme, obaveza se menja. Mnogi preduzetnici nastave da plaćaju staru cifru godinu dana dok ih Poreska ne ispravi (i naplati razliku).

Greška 3: Ne pratiti staž osiguranja. Posle određenog broja godina staža, dobijaš umanjenje. Ako Poreska to nije primenila, ti to moraš da tražiš — ne dolazi automatski u svim slučajevima.

Greška 4: Misliti da paušalac ne mora ništa da knjiži. Paušalac mora da vodi KPO knjigu (knjiga o ostvarenom prometu) i da prati limit. Knjigovođa nije zakonski obavezan, ali bez evidencije rizikuješ kaznu.

Greška 5: Kasniti sa plaćanjem. Paušal se plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec. Kašnjenje znači kamatu i potencijalno gubitak prava na paušalni status ako se ponavlja.

Šta se menja u 2026. i na šta da obratiš pažnju

Paušalni sistem se periodično usklađuje. Stvari koje treba da pratiš:

• Prosečna zarada se objavljuje godišnje i direktno utiče na polaznu osnovicu — tvoj paušal sledeće godine verovatno neće biti isti kao ove
• Stope doprinosa se povremeno menjaju zakonom — prati izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
• Limit prometa se usklađuje, ali ne automatski — proveri aktuelni iznos
• SEF obaveze za paušalce — ako poslovno sarađuješ sa subjektima javnog sektora ili obveznicima PDV-a, postoji obaveza slanja e-faktura preko Sistema elektronskih faktura

Ovo poslednje je važno: paušalni status ne oslobađa te SEF obaveze prema klijentima koji su u sistemu e-faktura. Ako ti firma A (DOO u PDV-u) plaća uslugu, fakturu joj šalješ preko SEF-a — bez obzira što si paušalac.

Kako ovo rešava Fakturko

Računanje paušala jednom godišnje je jedna stvar, a praćenje limita prometa kroz godinu je druga — i tu većina paušalaca pukne. Fakturko ima ugrađen besplatan kalkulator paušalnog poreza koji uzima sve faktore (šifra delatnosti, opština, zona, staž) i daje ti razloženu procenu mesečne obaveze. Ne moraš ručno da tražiš koeficijente po uredbama.

Druga stvar koja ti realno treba ako si paušalac: praćenje koliko ti je ostalo do limita od 6 miliona. Aplikacija ti pokazuje kumulativan promet u realnom vremenu i upozorava te kada se približavaš pragu — pre nego što ti veliki posao u decembru sruši paušalni status za sledeću godinu. A za fakture prema klijentima u SEF-u, slanje ide automatski iz iste aplikacije, pa ne moraš odvojeno na portal Ministarstva finansija.

Šta dalje

Paušalni porez deluje komplikovano dok ne razumeš šta sve ulazi u jednačinu. Kad razumeš, postaje jednostavan: izračunaj jednom, znaš mesečnu ratu za celu godinu, i jedino što treba da pratiš je promet da ne pređeš limit. Ako ti je obaveza previsoka, proveri da li su svi tvoji podaci u Poreskoj tačni (zona, staž, datum rođenja) — često se tu krije razlog.

Ako tek krećeš ili hoćeš da izračunaš obavezu pre nego što potpišeš nešto kod APR-a, registruj se besplatno na fakturko.io/register — kalkulator radi odmah, prva faktura za 2 minuta.