Otvaranje paušalne radnje: vodič za 2026.

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 27. jun 2026. · 10 min čitanja

Doneo si odluku da se registruješ kao paušalac. Sad si na onom mestu gde otvoriš deset tabova, pročitaš pet kontradiktornih saveta sa foruma i shvatiš da niko ne govori istim jezikom — neko spominje OP obrazac, neko JRPPS, neko ti kaže "samo otvori firmu pa ćeš videti". Ovaj tekst je drugačiji: redom, bez preskakanja, sa stvarima koje će ti trebati pre nego što kročiš u APR i odmah posle toga.

Pre nego što kreneš: da li ti paušal uopšte odgovara

Paušal je najjednostavniji režim oporezivanja za preduzetnike u Srbiji — plaćaš fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa koji ti rešenjem odredi Poreska uprava, bez vođenja poslovnih knjiga i bez kvartalnih kalkulacija PDV-a. Ali nije za svakoga.

Tri stvari moraš da proveriš pre nego što odeš u APR:

1. Da li tvoja delatnost smie u paušal. Ne smeju paušal: trgovina (kupovina i preprodaja robe), ugostiteljstvo (osim određenih izuzetaka), finansijsko posredovanje, reklamiranje i istraživanje tržišta, i još par delatnosti. Lista se menja — proveri aktuelnu Uredbu o paušalnom oporezivanju na sajtu Poreske uprave pre nego što izabereš šifru.

2. Da li ćeš preći prag prometa. Postoji godišnji prag prometa iznad koga gubiš pravo na paušal i moraš preći na knjige (a ako pređeš i PDV prag, ulaziš u PDV sistem). Provera trenutnog limita: sajt Poreske uprave, sekcija "Paušalno oporezivanje". Ako planiraš da fakturišeš značajno više od tog praga već u prvoj godini — paušal nije za tebe, idi odmah na knjige ili DOO.

3. Da li radiš za jednog klijenta (test samostalnosti). Ovo je deal-breaker za mnoge IT frilensere. Ako većinu prihoda imaš od jednog klijenta, ako on diktira radno vreme i koristi tvoj rad isto kao da si zaposlen — Poreska uprava može da te tretira kao "zavisnog" preduzetnika i da ti retroaktivno obračuna porez kao za zaradu. Postoji 9 kriterijuma testa samostalnosti — pre otvaranja pročitaj ih na sajtu PU i budi iskren prema sebi.

Ako si prošao ova tri pitanja sa "da, mogu paušal" — idemo dalje.

Korak 1: Izbor šifre delatnosti

Ovo je odluka koju ljudi rade za 30 sekundi i kasnije se kaju mesecima. Šifra delatnosti definiše:

• da li uopšte možeš na paušal,
• koju paušalnu osnovicu ćeš dobiti (a time i koliki će ti biti mesečni porez),
• kako te vide klijenti na fakturi.

Šifre se biraju iz Klasifikacije delatnosti (KD 2010). Možeš ih pretražiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku ili na APR-ovom sajtu kroz alat za registraciju.

Nekoliko praktičnih saveta iz iskustva:

Bitno: prijavljuješ JEDNU pretežnu delatnost, ali možeš fakturisati i druge usluge ako su u sklopu tvog poslovanja i ako nisu zakonom zabranjene za paušal. Ne moraš za svaku uslugu da prijavljuješ posebnu šifru.

Pre nego što doneseš odluku, proveri na sajtu Poreske uprave kolika je paušalna osnovica za tu šifru u opštini gde će radnja biti registrovana — osnovice se razlikuju i po delatnosti i po lokaciji, i to je glavni razlog što neko za istu vrstu posla plaća 12.000, a neko 35.000 mesečno.

Korak 2: Registracija u APR-u

Sama registracija ide preko Agencije za privredne registre, online ili na šalteru. Online je brže i jeftinije.

Šta ti treba pripremljeno pre nego što sedeš pred ekran:

1. Kvalifikovani elektronski sertifikat — na ličnoj karti sa čipom (besplatno, aktiviraš ga u policijskoj stanici) ili na USB tokenu od jednog od ovlašćenih sertifikacionih tela. Bez ovoga ne ide online prijava.
2. Naziv radnje — mora da sadrži tvoje ime i prezime, oznaku delatnosti i reč "preduzetnik" (ili PR). Primer: "Marketing usluge Marko Marković PR Beograd". Možeš dodati i kreativni naziv ("Studio Nova Marko Marković PR Beograd"), ali ime i prezime moraju ostati.
3. Adresa sedišta — može biti tvoja kućna adresa. Ako je u stanu, formalno ti treba saglasnost vlasnika nepokretnosti, a ako je zgrada — može i saglasnost skupštine stanara za određene delatnosti (npr. ako primaš stranke). Za čist online posao iz kuće, retko ko ovo proverava, ali zakonski osnov postoji.
4. Šifra delatnosti — odabrana iz prethodnog koraka.
5. Izjava o paušalnom oporezivanju — popunjavaš je u sklopu APR prijave (PPDG-1R obrazac ili kroz integrisanu prijavu). Ovde formalno tražiš paušal — bez ove izjave dobićeš automatski režim knjiga.
6. Plaćanje takse APR — iznos proveri na sajtu APR-a, plaća se online karticom ili uplatnicom pre podnošenja prijave.

Tok prijave: popuniš online formular na sajtu APR-a, potpišeš ga elektronski, platiš taksu, podneseš. Ako je sve uredno, rešenje o registraciji dobiješ za 5 radnih dana (često i brže). Sa tim rešenjem dobijaš PIB i matični broj — preduzetnik si.

Najčešća greška: ljudi zaborave da označe da žele paušal, pa ih sistem automatski stavi u knjige. Onda zovu knjigovođu u panici. Proveri dva puta pre potpisivanja.

Korak 3: Otvaranje poslovnog računa u banci

Sa rešenjem o registraciji iz APR-a, sledeći korak je banka. Po zakonu, preduzetnik mora imati poslovni račun za primanje uplata od klijenata.

Šta poneti u banku:

• Rešenje o registraciji iz APR-a (original ili overena kopija — banke razlicito traže),
• Ličnu kartu,
• OP obrazac (overen potpis, neki ga rade u banci, neki traže overu kod javnog beležnika),
• PIB potvrdu (često je sastavni deo APR rešenja).

Kako birati banku: ne biraj prvu na koju naiđeš. Razlike u mesečnoj naknadi za održavanje poslovnog računa između banaka mogu biti i 500–1.500 dinara mesečno, što je 6.000–18.000 dinara godišnje — to je ceo jedan mesečni porez za nekog paušalca. Pitaj konkretno:

• mesečnu naknadu za održavanje računa,
• naknadu za izlazne transfere u zemlji,
• naknadu za primanje uplata iz inostranstva (kritično za IT frilensere — može biti i procenat od iznosa),
• da li imaju e-banking i koliko košta,
• da li podržavaju multi-valutni račun (EUR, USD).

Ako fakturišeš inostranstvu, devizni račun ti je obavezan. Većina banaka ga otvara automatski uz dinarski, ali pitaj.

Korak 4: Pečat, fiskalna kasa, ostale obaveze

Pečat više nije obavezan zakonom, ali u praksi ti ga traže banke, kupci pri sklapanju ugovora i poneka institucija. Naruči jedan običan okrugli pečat — koštaće te par hiljada dinara, gotov za dan-dva.

Fiskalna kasa (eFiskalizacija) — obavezna je ako prodaješ robu ili pružaš usluge fizičkim licima na licu mesta (frizer, majstor, kafić, prodavnica). Ako fakturišeš isključivo pravnim licima i to bezgotovinski, fiskalna kasa ti ne treba. Sistem eFiskalizacije ide preko Poreske uprave, a tehnička strana (elektronski fiskalni uređaj, procesor računa) preko jednog od akreditovanih dobavljača — proveri spisak na sajtu PU.

SEF (Sistem e-faktura) — ovo je ključno, mnogi paušalci pogrešno misle da ih se ne tiče. Realnost:

• Ako tvoj klijent je pravno lice ili javni sektor — on od tebe može da traži e-fakturu preko SEF-a.
• Paušalci koji NISU u sistemu PDV-a tehnički nisu obavezni da šalju e-fakture za sve transakcije, ali moraju da PRIMAJU e-fakture preko SEF-a ako im neko šalje.
• U praksi: čim počneš da radiš sa firmama, registracija na SEF ti je realna obaveza.

Registracija na SEF se radi preko portala eUprava, sa istim elektronskim sertifikatom kojim si registrovao radnju.

Knjiga KPO (Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika) — kao paušalac, jedina knjiga koju vodiš je KPO. U nju upisuješ svaki prihod (svaku fakturu) hronološki. Možeš je voditi u svesci, Excel-u ili u aplikaciji — Poreska uprava prihvata sve oblike pod uslovom da je uredna i da je možeš prikazati na inspekciji.

Korak 5: Prvih 30 dana — šta moraš da uradiš

Mnogi se zaustave na tome da su "otvorili firmu" i onda mesec dana propuste rokove. Evo redosleda:

Iznos mesečnog poreza i doprinosa zavisi od: šifre delatnosti, opštine i tvoje starosne dobi (mlađi od 30 imaju olakšice u određenim periodima — proveri trenutni status na sajtu PU). U praksi se kreće od oko 12.000 dinara mesečno za delatnosti sa najnižom osnovicom u manjim opštinama, do 50.000+ dinara mesečno za delatnosti sa visokom osnovicom u Beogradu. Tačan iznos dobijaš tek rešenjem — ne veruj kalkulatorima sa foruma.

Korak 6: Prva faktura — gde većina zastane

Imaš rešenje iz APR-a, imaš poslovni račun, imaš PIB. Stiže ti prvi klijent i kaže "pošalji mi fakturu". I tu nastaje muka.

Šta srpska faktura mora da sadrži po zakonu:

• naziv i adresu izdavaoca (tvoja paušalna radnja, sa PIB i matičnim brojem),
• naziv i adresu kupca (sa PIB ako je pravno lice),
• broj fakture i datum izdavanja,
• datum prometa usluge,
• opis usluge, količinu i jediničnu cenu,
• ukupan iznos,
• napomenu da nisi u PDV sistemu (npr. "PDV nije obračunat u skladu sa članom 33. Zakona o PDV" — paušalci koji nisu u PDV sistemu),
• broj poslovnog računa i naziv banke,
• mesto izdavanja i potpis (elektronski ili svojeručni).

Ako kupac traži e-fakturu preko SEF-a, faktura mora biti u UBL formatu (XML) i poslata preko SEF portala ili preko nekog softvera koji je integrisan sa SEF API-jem. Ručno u Wordu ili Excelu ne ide za SEF.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Onaj korak gde ti klijent kaže "pošalji fakturu" a ti otvaraš Word i guglaš šablon — to je tačka gde Fakturko ulazi. Kreiraš nalog (besplatno, bez kartice), uneseš podatke svoje paušalne radnje jednom, dodaš klijenta i prva faktura ti je gotova za 2 minuta — sa svim obaveznim elementima, ispravnom napomenom o ne-PDV statusu, automatski upisana u tvoju digitalnu KPO evidenciju.

Kad ti za par meseci klijent zatraži e-fakturu preko SEF-a, ne moraš da učiš portal Ministarstva — povežeš svoj SEF nalog sa Fakturkom jednom i fakture idu direktno odatle. A kad počneš da radiš sa inostranstvom i fakturišeš u evrima, kurs Narodne banke ti se povlači automatski na dan izdavanja. Faktor (AI asistent) ti preko Telegrama ili WhatsApp-a ujutru, dok piješ kafu, može da pošalje "Pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec" — i to je urađeno pre nego što stigneš do laptopa.

Šta dalje

Otvaranje paušalne radnje nije komplikovano kad ideš redom: provera da li smeš na paušal, šifra delatnosti, APR online, banka, SEF, prva faktura. Većina zapne na koraku 6 — pravljenju fakture — jer niko ne objašnjava tehničku stranu. Ono što treba da pamtiš: rokovi su striktni (15. u mesecu za poreze), KPO knjiga se vodi od prvog dana, a SEF te može sustići brže nego što misliš.

Kad budeš spreman za prvu fakturu — registruj se besplatno na fakturko.io/register i izbaci je za 2 minuta, bez Word šablona i guglanja propisa.