Lična zarada paušalca: kada ima smisla i kako se oporezuje

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 7. jul 2026. · 8 min čitanja

Paušalac koji ubaci "ličnu zaradu" u priču — zvuči kao da je pomešao dva sveta. Paušalno oporezivanje po definiciji ne gleda tvoj stvarni prihod, pa čemu onda "zarada"? Ipak, ovo pitanje se sve češće pojavljuje na forumima i u razgovorima sa knjigovođama — najčešće zato što neko meša režime, ili zato što razmišlja da pređe iz paušalca u samooporezivanje.

Da odmah raščistimo: lična zarada nije institut paušalnog režima. To je opcija koju biraju preduzetnici koji vode poslovne knjige. Ali razlog zašto paušalci o tome pitaju jeste realan — kad prerasteš paušalca, ovo je prva odluka koju moraš da doneseš. Evo šta znači, kako se računa i kada je pametnije uzeti je nego se oporezovati na dobit.

Šta je zapravo lična zarada preduzetnika

Lična zarada je mesečni iznos koji preduzetnik (koji vodi poslovne knjige) sam sebi "isplaćuje" iz firme i tretira ga kao trošak poslovanja — na taj iznos plaća porez i doprinose kao da je zaposlen. Ostatak dobiti se onda oporezuje posebno, kao dobit preduzetnika.

Bitno: paušalac ne isplaćuje ličnu zaradu. Paušalac plaća fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa određen rešenjem Poreske uprave, a sav prilив na račun (do zakonskog limita) je njegov — bez dodatnog obračuna. Institut lične zarade postoji samo kod preduzetnika koji su na sistemu vođenja poslovnih knjiga (bilo dobrovoljno, bilo zato što su prešli limit).

Zašto ovo uopšte pominjemo u tekstu za paušalce? Zato što:

• svaki paušalac pre ili kasnije razmišlja o prelasku na knjige,
• Poreska uprava može da te "izbaci" iz paušalca ako pređeš limit prometa,
• odluka "lična zarada ili oporezivanje dobiti" pravi razliku od nekoliko stotina hiljada dinara godišnje.

Kad razumeš kako lična zarada radi, jasnije ti je i zašto ti se paušalac (dok ti odgovara) toliko isplati.

Kada preduzetnik prelazi sa paušalca na vođenje knjiga

Postoje dva tipična scenarija u kojima paušalac gubi taj status i mora da razmišlja o ličnoj zaradi.

Prvi scenario — pređeš zakonski limit prometa. Ako u toku godine napraviš promet veći od propisanog limita za paušalno oporezivanje, Poreska uprava te po sili zakona prebacuje na vođenje knjiga. Aktuelni iznos limita proveri na sajtu Poreske uprave jer se povremeno usklađuje. Od momenta prelaska počinješ da vodiš knjige i biraš način oporezivanja.

Drugi scenario — sam biraš da pređeš. Neki paušalci svesno idu na knjige jer imaju velike troškove koji se ne priznaju u paušalnom režimu (zakup poslovnog prostora, oprema, plate zaposlenih, honorari podizvođačima). Kad ti stvarni troškovi pojedu 40-50% prihoda, paušalac gubi smisao — bolje ti je da vodiš knjige i priznaš te troškove.

U oba slučaja, kad prebaciš na knjige, imaš dve opcije:

1. Oporezivanje dobiti — porez 10% na razliku prihoda i rashoda, plus doprinosi na osnovicu koja se izračunava po posebnoj formuli.
2. Lična zarada — svaki mesec sebi "isplatiš" određeni iznos, na njega plaćaš porez i doprinose kao zaposleni, a ostatak dobiti se oporezuje sa 10%.

Baš ovaj drugi izbor je razlog što je lična zarada tema — i za mnoge preduzetnike se ispostavi kao jeftinija varijanta.

Kako se određuje iznos lične zarade

Preduzetnik sam odlučuje koliki će iznos lične zarade da sebi obračunava. Nema fiksnog pravila "moraš toliko", ali postoje granice.

Donja granica — ne može biti niža od najniže mesečne osnovice za doprinose koju objavljuje Ministarstvo finansija (menja se periodično, proveri aktuelni iznos). Ako staviš niže, obračun ti se ionako radi na tu minimalnu osnovicu.

Gornja granica — ne može biti viša od najviše mesečne osnovice za doprinose (takođe se objavljuje periodično, obično nekoliko puta godišnje). Sve preko toga se ne priznaje kao doprinosna osnovica.

U praksi, preduzetnici najčešće biraju jedan od tri pristupa:

Iznos možeš da menjaš — ali ne mesečno na svoju ruku. Odluka o ličnoj zaradi se donosi pisanim aktom (odluka preduzetnika) i prijavljuje Poreskoj upravi. Promena iznosa je moguća, ali zahteva novu odluku i prijavu.

Konkretan primer. Preduzetnik dizajner je do juna paušalac, u julu pređe limit i od 1. avgusta ide na knjige. Bira ličnu zaradu od 80.000 dinara mesečno (hipotetički iznos radi ilustracije). Svakog meseca on:

• sebi obračunava bruto ličnu zaradu 80.000 din,
• plaća porez i doprinose kao da je zaposleni na tu bruto zaradu,
• taj iznos knjiži kao rashod firme.

Ostatak dobiti (recimo, ako je za avgust napravio 300.000 prihoda i imao 60.000 drugih troškova) ide u obračun dobiti preduzetnika i na to plaća 10% poreza na dobit.

Šta se plaća na ličnu zaradu — porezi i doprinosi

Na obračunatu ličnu zaradu preduzetnik plaća isto što i poslodavac za zaposlenog:

• porez na zaradu (10%),
• doprinos za PIO (za obavezno penzijsko i invalidsko),
• doprinos za zdravstveno osiguranje,
• doprinos za slučaj nezaposlenosti.

Aktuelne stope doprinosa proveri na sajtu PIO fonda ili Poreske uprave — menjaju se periodično. Bitno je da ukupno opterećenje bruto lične zarade ide između 35% i 40%, zavisno od aktuelnih stopa.

Prijava se radi mesečno preko obrasca PPP-PD, kao za bilo kog zaposlenog. Rok za predaju i uplatu je do zakonskog roka narednog meseca (proveri tačan datum na sajtu Poreske uprave — obično je do 15. u mesecu za prethodni mesec).

Poređenje: šta plaćaš u tri režima

Kada je lična zarada isplativa, a kada nije

Ovo je pitanje na koje se ne može odgovoriti bez tvojih brojki, ali evo tri jasna scenarija.

Isplativa je kada:

• imaš stabilan mesečan prihod od kojeg možeš lagodno da sebi "isplatiš" ličnu zaradu,
• želiš viši penzioni staž i osnovicu (jer se lična zarada evidentira kao zarada iz radnog odnosa),
• imaš znatnu dobit koju bi inače morao da oporezuješ celu po formuli za samostalnu delatnost — a doprinosi na tu formulu ispadaju viši nego doprinosi na razumnu ličnu zaradu.

Nije isplativa kada:

• prihodi su ti mali ili neredovni — plaćaš doprinose i porez na ličnu zaradu čak i u mesecima kad nemaš prihod,
• dobit ti je toliko mala da bi obračun dobiti bio jeftiniji od kombinacije LZ + porez na dobit,
• radiš dodatno negde drugde gde ti se već plaćaju doprinosi (nema smisla dupliranje).

Praktično pravilo iz razgovora sa knjigovođama: ako ti je mesečna dobit ispod prosečne zarade u RS, obično ti se više isplati oporezivanje dobiti; ako je iznad, lična zarada obično daje bolji rezultat. Ovo nije zakonsko pravilo, već iskustveno — proveri sa svojim knjigovođom na konkretnim brojevima.

Kako u praksi razdvojiti "poslovno" od "ličnog"

Ovo je stvarni problem sa kojim se paušalci muče čim promet krene da raste, čak i pre nego što pređu na knjige. Sav novac koji ti stigne na račun je poslovni prilив — ali paušalac ga sme trošiti privatno bez posebne prijave. Problem nastaje kad:

• imaš više izvora prihoda (fakture domaćim klijentima, plaćanja iz inostranstva, provizije),
• primaš uplate koje nisu prihod od delatnosti (pozajmica od člana porodice, refundacije, pogrešno uplaćen novac),
• moraš da dokažeš Poreskoj upravi šta je promet, a šta nije, jer je limit paušalca vezan baš za promet od delatnosti.

Praktičan pristup:

1. Otvori odvojen tekući račun samo za poslovanje — čak i kao paušalac. Nije obavezno, ali će ti sačuvati živce.
2. Sve prilive kategorizuj čim stignu: prihod od fakture, refundacija, pozajmica, transfer sa privatnog računa.
3. Vodi jednostavan mesečni pregled: koliko je prometa od delatnosti do sada, koliko još imaš do limita.
4. Kad razmišljaš o prelasku na knjige, ovi podaci ti daju bazu za odluku o iznosu lične zarade.

Ovo drugo je ključno — bez čiste evidencije priliva, ne možeš da izračunaš da li ti se isplati lična zarada ili obračun dobiti.

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko ti automatski vodi evidenciju svih izlaznih faktura i uplata — svaka faktura ima status (plaćena, delimično plaćena, kasni), a povezivanje bankovnog izvoda ti pokaže tačno koji prilив se odnosi na koju fakturu. To znači da u svakom trenutku znaš koliko je tvoj stvarni promet od delatnosti u tekućoj godini, odvojeno od svih drugih priliva na račun. Kad se približiš limitu za paušalca, Faktor ti to i sam kaže preko Telegrama ili WhatsApp-a — "ovog meseca si na 78% limita".

Kad dođe trenutak da razmišljaš o prelasku na knjige i ličnu zaradu, imaš čist izveštaj priliva i faktura mesec po mesec, koji možeš da pošalješ knjigovođi jednom porukom. Knjigovođa vidi realnu sliku i računa ti da li da biraš ličnu zaradu ili oporezivanje dobiti — bez pretpostavki i "otprilike".

Šta pamtiti iz svega ovoga

Lična zarada nije nešto što paušalac ima — to je opcija za preduzetnike koji vode knjige. Ali svaki paušalac treba da razume kako radi, jer je to prva odluka kad prerasteš paušalni režim. Suština: sam biraš iznos (u zakonskim granicama), plaćaš porez i doprinose kao za zaposlenog, a ostatak dobiti oporezuješ zasebno. Isplativa je uglavnom kad imaš stabilan i pristojan mesečni prihod.

Do tada — dok si paušalac — najvažnije je da imaš čistu evidenciju prometa, tako da limit ne pređeš slučajno i da odluku o prelasku doneseš na osnovu brojki, a ne osećaja. Ako još uvek pratiš fakture i uplate po Excel tabelama, probaj Fakturko besplatno i vidi kako izgleda kad ti softver sam kaže gde si u odnosu na limit i koliko ti klijenti duguju.