Doprinosi paušalca: koliko plaćaš i šta pokrivaš

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. septembar 2026. · 9 min čitanja

Otvorio si paušal, prvi kvartal prošao, i onda ti u martu stigne rešenje Poreske uprave sa četiri stavke i pet uplatnih računa. Cifra veća nego što si očekivao, a nigde jasno ne piše šta je porez a šta doprinosi. Ovo je vodič koji ti niko nije dao kad si otvarao firmu — šta tačno plaćaš, gde ide taj novac i kako da ne ostaneš bez keša 15. u mesecu.

Šta paušalac uopšte plaća mesečno

Paušalac ne plaća porez na stvarnu zaradu, nego na paušalno utvrđenu osnovicu koju odredi Poreska uprava u rešenju. Na tu osnovicu se obračunavaju četiri stvari koje idu na četiri različita uplatna računa:

1. Porez na prihod od samostalne delatnosti — 10% na paušalnu osnovicu
2. Doprinos za PIO (penziono i invalidsko osiguranje) — najveća stavka na računu
3. Doprinos za zdravstveno osiguranje — obavezno, bez obzira da li si već zdravstveno osiguran po drugom osnovu
4. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti — najmanja stavka, ali obavezna

Paušalna osnovica nije tvoj promet. Nema veze ni sa realnom zaradom. To je iznos koji ti Poreska uprava utvrdi na osnovu šifre delatnosti, opštine u kojoj si registrovan, godina staža, i još nekoliko koeficijenata. Znači: bez obzira da li si u martu fakturisao 200.000 ili 800.000 dinara, obaveza je ista.

Bitno je razumeti da je to mesečna obaveza — plaća se do 15. u mesecu za prethodni mesec. Rešenje pokriva celu godinu, ali plaćanje je razbijeno na 12 akontacija.

Šta tačno pokrivaju doprinosi (i zašto to nije "bačen novac")

Kad vidiš iznos doprinosa, prva pomisao je da je to samo trošak. Ali doprinosi ti kupuju konkretne stvari:

PIO doprinos ide na tvoj penzioni staž. Svaki mesec za koji plaćaš doprinos ulazi ti u radni staž, i računa se prosek zarade na osnovu koje se kasnije obračunava penzija. Ako plaćaš minimalne doprinose po paušalnoj osnovici, imaš staž ali sa niskom osnovicom — što znači i nižu buduću penziju. Neko ko je 20 godina paušalac i uvek na minimumu, imaće penziju blizu minimalne.

Zdravstveni doprinos ti daje pravo na overenu zdravstvenu knjižicu, besplatne preglede kod izabranog lekara, bolničko lečenje, lekove sa liste RFZO, i naknadu za bolovanje (posle 30 dana bolovanja, RFZO ti isplaćuje deo). Ako si već zdravstveno osiguran preko supružnika ili roditelja — svejedno moraš da plaćaš, ne postoji "oslobađanje" za preduzetnike.

Doprinos za nezaposlenost je najmanja stavka i praktično ti ne daje mnogo — preduzetnik u načelu ne može da ostvari naknadu za nezaposlenost kad ugasi radnju, osim u vrlo specifičnim slučajevima. Ali je obavezan.

Porez od 10% ide u državnu kasu i tu nema nikakve protivusluge — to je čist trošak poslovanja.

Praktično, kad plaćaš ukupnu mesečnu obavezu, otprilike 80-85% ide na doprinose (staž + zdravstveno), a 15-20% je čist porez. Odnos varira zavisno od tvoje paušalne osnovice.

Kada stiže rešenje i šta da radiš dok ga čekaš

Ovo je deo koji zbuni skoro svakog novog paušalca. Otvoriš radnju u januaru, i rešenje ne stigne odmah. Poreska uprava izdaje rešenja tokom prve polovine godine, često i kasnije. U međuvremenu, ti si u pravnom vakuumu — obaveza postoji, ali ne znaš tačan iznos.

Šta se dešava u praksi:

• Prvi meseci bez rešenja: Ne dobijaš uplatnice, ali obaveza teče. Kad rešenje stigne, retroaktivno se obračunavaju svi meseci od početka poslovanja. Znači ako rešenje stigne u aprilu, dobiješ nalog da odmah uplatiš januar, februar i mart odjednom (plus tekući mesec).
• Kamata za period bez rešenja: U principu se ne obračunava zatezna kamata za period dok rešenje nije bilo doneto — obračun počinje od datuma dostave rešenja i rokova plaćanja definisanih u njemu. Ali proveri konkretan slučaj sa knjigovođom, jer situacije variraju.
• Rešenje važi dok se ne izmeni: Kad jednom dobiješ rešenje, ono važi za tekuću godinu. Za sledeću godinu Poreska uprava obično izdaje novo rešenje sa ažuriranim iznosima (koeficijenti se svake godine menjaju).

Praktičan savet: od prvog meseca poslovanja odvajaj novac kao da već znaš iznos. Uzmi orijentacionu procenu od knjigovođe (može ti reći koliki je tipičan iznos za tvoju šifru delatnosti u tvojoj opštini) i odvajaj taj iznos svakog meseca na poseban račun. Kad rešenje stigne, imaš keš i nema panike.

Kako planirati keš flow: praktičan sistem

Najveća greška paušalaca nije neplaćanje obaveza — nego to što potroše sav novac koji fakturišu, pa 15. u mesecu ostanu bez keša. Evo sistema koji radi:

Pravilo 40/30/30 za paušalca sa prosečnim prometom:

Ovi procenti su orijentacioni i variraju drastično zavisno od delatnosti — programer paušalac koji radi od kuće ima 5% poslovnih troškova, dok fotograf sa opremom ima 40%. Prilagodi svojoj situaciji, ali poštuj princip razdvajanja.

Konkretan sistem sa tri računa:

1. Poslovni tekući račun — na njega ulaze sve fakture
2. Poreska rezerva (štedni ili poseban tekući) — čim ti uđe uplata, odmah prebaci deo za porez
3. Lični račun — tu prebacuješ "platu" jednom mesečno, fiksan iznos

Kad primiš uplatu od 100.000, ne gledaj to kao 100.000 svog novca. Pravi novac je onih 40.000 koji ideš na lični račun. Ostalo pripada državi i biznisu.

Kalendar plaćanja koji treba da znaš napamet:

Kada paušalac izleti iz sistema i šta to znači

Paušalno oporezivanje nije doživotno. Postoje situacije kad ti Poreska uprava može ukinuti paušalni status ili kad moraš sam da izađeš:

Automatski gubiš paušal ako:

• Pređeš limit prometa (proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave — periodično se menja)
• Zaposliš radnika (za neke šifre delatnosti)
• Delatnost ti nije na listi delatnosti koje mogu biti paušalne
• Postaneš PDV obveznik (prelazak PDV praga te automatski izbacuje u knjigovodstvo)

Kad izletiš, prelaziš na oporezivanje po stvarnom prihodu — što znači da moraš da vodiš poslovne knjige, imaš knjigovođu obavezno, i porez plaćaš na razliku prihoda i rashoda. Doprinosi se tad računaju na drugačiju osnovicu (obično najmanje na najnižu propisanu mesečnu osnovicu za doprinose).

Ovo nije nužno loše — ako imaš puno realnih troškova, oporezivanje po stvarnom prihodu može biti povoljnije. Ali je administrativno mnogo zahtevnije.

Test samostalnosti je posebna priča koju mnogi paušalci potcenjuju: ako radiš de facto kao zaposleni za jednog klijenta (isti klijent više od 70% prihoda, radiš u njegovoj kancelariji, po njegovom radnom vremenu itd.), Poreska uprava može reklasifikovati odnos i naplatiti dodatne poreze i doprinose kao za radni odnos. Ovo pogađa najviše IT paušalce koji rade full-time za jednu stranu firmu.

Česte greške koje koštaju paušalce

1. Neplaćanje na vreme "jer nije stigla uplatnica" Uplatnice te niko neće poslati. Ti sam moraš da znaš iznose iz rešenja i da uplatiš do 15. Zatezna kamata teče od prvog dana zakašnjenja.

2. Mešanje uplatnih računa Rešenje ima 4 stavke → 4 uplatna računa → 4 poziva na broj. Ako uplatiš porez na račun za PIO, novac ide na pogrešnu obavezu i formalno ti porez ostaje neplaćen. Ako ti fali dobar sistem za praćenje poziva na broj i računa, predračun obrazac ti neće puno pomoći — ono što treba je da imaš sačuvane šablone plaćanja u e-bankingu za sva četiri računa.

3. Ignorisanje rešenja jer "nije mi jasno" Rešenje ima rok za žalbu (obično 15 dana od prijema). Ako misliš da je osnovica pogrešno utvrđena, možeš uložiti prigovor — ali samo u tom roku. Posle je gotovo do sledeće godine.

4. Odlaganje registracije PIB-a za lični dohodak Ako paušalac vadi novac sa računa firme za lične potrebe, to nije oporezovano dodatno (za razliku od DOO gde bi to bila dividenda) — jer je paušalac fizičko lice sa registrovanom delatnošću. Ali sve što uđe na račun mora biti evidentirano u KPO knjizi.

5. Nepodnošenje PPDG-1S kad je tražena Neki paušalci moraju podneti godišnju poresku prijavu ako imaju prihode iz više izvora ili prelaze određene granice. Proveri sa knjigovođom obavezno.

6. Nepraćenje prometa u odnosu na limit Ako se približavaš PDV pragu ili paušalnom limitu, moraš to znati unapred — ne kad te Poreska uprava obavesti. Idealno na kraju svakog meseca znaš gde si na skali za tekuću godinu.

Konkretan primer: mesečni obračun frilensera-paušalca

Uzmimo hipotetičkog primer — Marko, IT konsultant, paušalac u Beogradu, srednja starosna kategorija, bez dodatnog zaposlenja:

• Mesečni promet (fakturisano): 350.000 din
• Mesečna obaveza po rešenju: okvirno 45.000-60.000 din (zavisi od šifre delatnosti i opštine — nemoj ovo uzimati kao tačan podatak, samo kao red veličine)
• Podela obaveze:
  • Porez: ~15-20% ukupnog iznosa
  • PIO: ~55-60%
  • Zdravstveno: ~20-25%
  • Nezaposlenost: ~2-3%

Kako Marko planira keš od te fakture:

1. Uplata od 350.000 stiže na poslovni račun
2. Odmah prebacuje 60.000 na "poreski" račun (rezerva za mesečnu obavezu + mala rezerva)
3. Prebacuje 30.000 za buduće troškove (softver, hosting, oprema)
4. Ostatak od 260.000 je "njegov" — deo za život, deo za štednju

Kad 15. dođe, ima na računu 4x60.000 (za četiri prethodna meseca ako je disciplinovan sa rezervom). Nikad nije u panici, nikad ne kasni.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Fakturko ne plaća umesto tebe doprinose — to i dalje ideš na e-banking. Ali AI asistent Faktor ti pomaže na dva mesta koja preduzetnici najčešće smetnu: razumevanje rešenja i podsetnici na akontacije. Kad ti stigne rešenje Poreske uprave, možeš ga uslikati i pitati Faktora "šta znače ove stavke" — dobiješ objašnjenje šta je porez, šta PIO, šta zdravstveno, i koji je poziv na broj za svaku uplatu. Bez guglanja i bez zovi-knjigovođu-usred-praznika.

Za mesečne akontacije Faktor ti pošalje podsetnik pre 15. u mesecu na Telegram ili WhatsApp — sa iznosima iz tvog rešenja i pripremljenim šablonima za uplatu. Uz to, jer već imaš sve fakture u sistemu, u svakom trenutku vidiš kumulativni promet za godinu — pa znaš tačno gde si u odnosu na PDV prag i paušalni limit, bez ručnog sabiranja Excel tabela.

Šta ti se isplati da uradiš ove nedelje

Paušal je najjednostavniji porezni režim u Srbiji, ali "jednostavan" ne znači "sam se vodi". Ako još nemaš sistem sa razdvojenim računima, poreska rezerva ti se neće sama pojaviti. Ako ne znaš napamet iznose iz rešenja, kasnićeš. Ako ne pratiš promet mesečno, saznaćeš da si prešao limit tek kad ti Poreska uprava pošalje pismo.

Konkretno: uzmi rešenje, prepiši sva četiri iznosa i sva četiri poziva na broj u beleške na telefonu, postavi ponavljajući podsetnik za 14. u mesecu, i otvori odvojen štedni račun za poresku rezervu. Deset minuta rada, godinu dana mira.

Ako ti treba mesto gde ćeš držati sve fakture, pratiti promet u realnom vremenu i imati AI koji ti odgovara na pitanja o rešenju u tri sata popodne — probaj Fakturko besplatno i napravi nalog za dva minuta. Prva faktura ti je gotova pre nego što skuvaš kafu.