Uplate na račun paušalca: kako pratiti prilive i limit

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 7. jul 2026. · 9 min čitanja

Znaš onaj osećaj kad ti u decembru knjigovođa pošalje poruku "javi mi ukupan promet za godinu"? I ti otvaraš četiri različita mesta — mejl, izvod iz banke, Excel koji si vodio dok si stigao, i fasciklu sa fakturama — pa pokušavaš da spojiš šta je uplaćeno, šta nije, i da li si prešao limit. Ako si paušalac, ovaj tekst je za tebe: da ti se to više ne dešava.

Suština je jednostavna, ali ljudi je često promaše: paušalac se oporezuje paušalno, ali limit prometa se meri stvarnim prilivom novca na račun. Znači, nije bitno koliko si fakturisao — bitno je koliko ti je legenda uplatila do 31.12. Ako to ne pratiš u realnom vremenu, u novembru možeš da se probudiš sa neprijatnim iznenađenjem.

Šta se tačno računa u promet paušalca

U promet paušalca ulaze svi prihodi koje ostvariš iz registrovane delatnosti, u godini u kojoj su naplaćeni — ne u godini u kojoj je faktura izdata. Ovo je ključna razlika u odnosu na knjigovodstvene sisteme "po obračunu": paušalac radi po tzv. gotovinskom principu.

Šta to znači u praksi:

• Izdaš fakturu 20. decembra 2026, klijent plati 8. januara 2027 → ta uplata ide u promet za 2027.
• Klijent ti da avans u novembru za posao koji ćeš raditi u martu → avans se računa u godinu kad je stigao na račun.
• Klijent plati keš (retko, ali dešava se kod frilensera) → to se takođe računa kao promet i mora se evidentirati.
• Uplata u stranoj valuti se preračunava po srednjem kursu NBS na dan priliva na tvoj devizni račun.

Šta NE ulazi u promet iz delatnosti:

• Lične uplate koje sam sebi šalješ sa privatnog na poslovni račun.
• Povraćaji novca od dobavljača (npr. vratio si robu).
• Krediti koje ti banka odobri firmi.
• Sredstva koja ti neko pogrešno uplati pa mu vratiš.

Poslednja stavka je najčešća zamka. Ako ti neko pogrešno uplati 200.000 din i ti mu vratiš, to nije tvoj prihod — ali mora da postoji trag (nalog za povraćaj, opis "greška u uplati"), inače će banka i knjigovođa gledati samo priliv.

Aktuelni godišnji limit prometa za paušalno oporezivanje i PDV prag proveri na sajtu Poreske uprave i APR-a — iznosi se povremeno usklađuju, i ne želiš da radiš po ceni od pre dve godine.

Kako da pratiš prilive — sistem koji stvarno radi

Ovo je deo gde većina paušalaca padne. Ne zato što su lenji, nego zato što probaju da vode evidenciju u glavi ili u Excelu koji otvore jednom mesečno. Evo redosleda koji se pokazao kao stvarno održiv:

1. Sve na jedan poslovni račun. Ne meša se sa privatnim. Ni jedna kafa, ni jedno gorivo za privatnu vožnju. Ovo zvuči banalno, ali čim se pomešaš, evidencija ti pada u minus i posle sat vremena u decembru pokušavaš da razvrstaš 400 stavki.

2. Svaka faktura ima jedinstveni broj i vezuje se za konkretnu uplatu. Kada klijent plati, u opisu naloga bi trebalo da bude broj fakture (npr. "Plaćanje po fakturi 2026-047"). Ako klijent to ne piše, ti moraš da vezuješ ručno — inače u KPO knjigu upisuješ "uplata Marko Marković 45.000 din" bez veze čime je.

3. Nedeljna, ne mesečna provera. Petak popodne, 15 minuta: otvoriš izvod, provučeš stavke, uporediš sa listom neplaćenih faktura. To je sve. Ne mesečno, jer za mesec dana zaboraviš ko ti je bio Petar iz Novog Sada.

4. Praćenje kumulative tokom godine. Vodi tekući zbir prometa. Ne "koliko sam ovaj mesec" — nego "koliko od 1. januara do danas". To je jedini broj koji te zaista zanima kad je u pitanju limit.

Evo kako bi jednostavna tabela za praćenje mogla da izgleda:

Kolona "Kumulativa YTD" je najvažnija — to je broj koji poredi sa godišnjim limitom.

KPO knjiga: šta zaista treba da bude tamo

Paušalci vode KPO knjigu (Knjiga o ostvarenom prometu). To je zakonom propisana evidencija, i za razliku od poslovnih knjiga koje vode preduzetnici na "pravim" knjigama, KPO je jednostavna: evidentiraš SAMO prilive, ne troškove.

Šta stoji u KPO:

• Redni broj upisa
• Datum prijema uplate
• Broj i datum dokumenta (fakture, ugovora, priznanice)
• Iznos u dinarima
• Opis (kratko čime je uplata)
• Kumulativni zbir od početka godine

Nekoliko praktičnih pravila koja ljude zbunjuju:

• Upis ide po datumu uplate, ne po datumu fakture. Ako je faktura od 15.11.2026, a uplata stigla 03.12.2026 — datum u KPO je 03.12.2026.
• Devizne uplate upisuješ u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan priliva.
• Storniranje pogrešne uplate — ako ti neko pogrešno uplati i vratiš mu, u KPO možeš da upišeš i storno stavku sa objašnjenjem, ili da uopšte ne upisuješ (u dogovoru sa knjigovođom). Bitno je da se u banci vidi kompletan tok.
• KPO mora da bude ažurna, ne mora da se štampa svaki dan — ali kada dođe kontrola ili godišnji obračun, mora biti spremna.

Zvučno pravilo: KPO knjiga i tvoj bankovni izvod moraju da se poklope, dinar u dinar, na 31.12. Ako se ne poklapaju, negde imaš propuštenu ili duplu stavku.

Šta se dešava kad prekoračiš limit — konkretno

Ovo je deo gde se ljudi najviše plaše, često nepotrebno. Prekoračenje limita nije katastrofa, ali ima jasne posledice koje moraš da znaš unapred.

Kada godišnji promet pređe zakonski prag za paušalno oporezivanje, gubiš status paušalca i prelaziš na vođenje poslovnih knjiga (najčešće prostih knjiga) od naredne poreske godine. To znači: knjigovođa ti postaje obavezan (praktično, ne pravno — teoretski možeš sam, ali retko ko), evidencija postaje složenija, i porez se plaća na stvarnu razliku prihoda i rashoda.

Pored toga, postoji i PDV prag (koji se prati na nivou prometa u prethodnih 12 meseci, ne kalendarske godine). Kada ga pređeš, u zakonom propisanom roku moraš da uđeš u PDV sistem — i to je ozbiljna promena: obavezan si za sve što ide na SEF, obračunavaš PDV na sve svoje fakture, podnosiš POPDV, i papirologija odjednom naraste.

Aktuelne iznose oba praga proveri na sajtu Poreske uprave — ne verujem podacima od pre godinu dana, i ne bi trebalo ni ti.

Praktični scenario koji stalno vidim:

Paušalac, IT frilenser, radi za jednog klijenta iz inostranstva. Godišnji prilivi mu se približavaju limitu već u oktobru. Ne prati kumulativu. U novembru mu stigne dvomesečna uplata odjednom (klijent kasnio) i pređe limit. Sledeće godine mora na knjige, plus PDV prag mu se približio — trebalo mu je knjigovođa na hitno.

Da je pratio kumulativu, mogao je:

• Da razgovara sa klijentom da poslednju uplatu odloži za januar (pomera promet u narednu godinu).
• Da planira prelazak na knjige bez panike.
• Da pripremi PDV registraciju bez pritiska.

Konkretni koraci za organizaciju evidencije

Evo redosleda za nekog ko sad počinje ili želi da pospremi ono što ima:

Nedeljni ritual (15 min, petak):

1. Otvori izvod iz banke za protekle 7 dana.
2. Za svaku uplatu proveri da li je vezana za konkretnu fakturu (broj u opisu).
3. Označi fakture kao plaćene.
4. Upiši u KPO knjigu (ili aplikaciju koja to radi za tebe).
5. Ažuriraj kumulativu — da li si na 40%, 60%, 80% limita?

Mesečni ritual (30 min, poslednji dan meseca):

1. Proveri sve neplaćene fakture starije od 30 dana — pošalji opomenu.
2. Uporedi ukupan promet meseca sa istim mesecom prošle godine — vidiš trend?
3. Ako si prešao 70% godišnjeg limita, počni da razmišljaš o strategiji za ostatak godine.
4. Uskladi KPO sa bankovnim izvodom — mora biti dinar u dinar.

Kvartalni pregled (60 min):

1. Da li ti neki klijent stalno kasni? Razgovor ili promena uslova plaćanja.
2. Da li imaš uplate koje ne znaš čije su? Reši to sada, ne u decembru.
3. Da li se približavaš PDV pragu (12 meseci unazad)? Konsultuj knjigovođu.

Godišnji pregled (decembar):

1. Finalna cifra prometa — da li si u limitu?
2. Sve fakture koje kasne — da li da ih poteraš pre kraja godine ili ostavlja za januar?
3. Priprema podataka za knjigovođu i poresku prijavu.

Najčešće greške koje košta paušalce

Iz razgovora sa knjigovođama i preduzetnicima — evo šta se najviše ponavlja:

1. Mešanje privatnog i poslovnog računa. "Pa samo ću da sebi prebacim 20.000 dinara za neku sitnicu". Za mesec dana ne znaš šta je bilo šta.

2. Ne pratiš uplate iz inostranstva u realnom vremenu. EUR uplata sedi na deviznom računu, pa je preračunaš tek u decembru — i onda ti kurs razlika napravi haos u kumulativi.

3. Kupac plati manje nego što je faktura. Uplati 47.500 umesto 50.000 (odbio "trošak transfera"). Šta upisuješ u KPO? Ono što je stvarno primljeno na račun — 47.500. Razliku ili zaboravi ili tražiš doplatu.

4. Avans za posao koji se ne desi. Klijent uplatio avans, posao otkazan, vraćaš mu. Ako si u međuvremenu upisao avans u KPO, moraš da stornuiraš — inače imaš fantomski prihod.

5. Ignorisanje kumulative do jeseni. Klasika. "Videćemo krajem godine." Krajem godine se ne vidi — krajem godine se ubira.

6. Nemaš dokumentaciju za svaku uplatu. Neko ti uplati bez opisa. Ti se sećaš da je za konsultaciju, ali za 8 meseci više nema šanse. Uvek traži da klijent stavi broj fakture u nalog, ili odmah upiši u svoju evidenciju čime je uplata.

Gde Fakturko ulazi u priču

Sve gore opisano radi ručno, ali suština je da ovo je stvar rutine, a rutine ljudi zaboravljaju. Zato ima smisla da to radi softver, tiho, u pozadini.

Fakturko povezuje bankovni izvod sa fakturama automatski — kada klijent plati, sistem prepoznaje uplatu i označava fakturu kao plaćenu. Kumulativu prometa vidiš u realnom vremenu, i kada se približiš godišnjem limitu, dobiješ upozorenje pre nego što je kasno. Devizne uplate se preračunavaju po kursu NBS na dan priliva, tako da nemaš posao sa Excel formulama krajem godine.

Ako te i sam upis u evidenciju nervira, Faktoru (AI asistentu) možeš da kažeš glasovnom porukom "koliko sam ostvario prometa ove godine" ili "pošalji opomenu Delti za neplaćenu fakturu" — dobiješ odgovor bez otvaranja aplikacije. A kada dođe kraj meseca, knjigovođi ide uredan paket sa svim ulaznim i izlaznim fakturama, bez tvog uplitanja.

Za kraj

Praćenje uplata i limita nije stvar dobre volje ili discipline u decembru — to je stvar sistema koji radi cele godine, po malo. Ako ti KPO knjiga i bankovni izvod ne bidu poklopljeni na 31.12., ne krivi sebe što nisi disciplinovan; kriv je pristup. Uvedi nedeljnu rutinu od 15 minuta i kumulativu koju vidiš na jedan klik, i decembarske panike više neće biti.

Ako želiš da probaš kako to izgleda kad softver radi ovo umesto tebe, napravi nalog na Fakturku za dva minuta i uveži svoj poslovni račun — prva faktura i prvi automatski usklađeni izvod čekaju te odmah.