Da li paušalac plaća porez na dobit? Kratko: ne

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 28. jun 2026. · 9 min čitanja

Mali biznis otvoriš, knjigovođa ti spomene "porez na dobit", a ti se pitaš da li tebe to uopšte zanima. Ako si paušalac, odgovor je jednostavan — ne plaćaš porez na dobit u klasičnom smislu. Ali to ne znači da nemaš poreske obaveze; samo se one računaju drugačije. Evo kako tačno funkcioniše paušalno oporezivanje i šta moraš da znaš pre nego što ti stigne prvo rešenje od Poreske uprave.

Zašto paušalac ne plaća porez na dobit

Porez na dobit pravnih lica plaćaju privredna društva — DOO, AD i slično. Paušalac to nije. Paušalac je preduzetnik (fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost) i spada pod porez na prihod od samostalne delatnosti, ali u specijalnom režimu gde se prihod ne meri stvarno, nego se procenjuje paušalno.

Drugim rečima: država ne gleda koliko si stvarno zaradio i koliko si potrošio, nego ti unapred odredi mesečnu obavezu na osnovu šifre delatnosti, opštine u kojoj posluješ i još par parametara. Ti tu obavezu plaćaš svakog meseca, bez obzira da li si tog meseca fakturisao 50.000 ili 500.000 dinara — sve dok si u granicama paušalnog limita.

Zato pitanje "koliko sam zaradio dobiti" za paušalca nema smisla u poreskom kontekstu. Tvoja "dobit" je tvoja stvar — porez plaćaš po unapred utvrđenoj osnovici, ne po realnoj zaradi.

Šta čini mesečnu obavezu paušalca

Iako se to laički zove "paušalni porez", u praksi je to paket od tri stavke koje stižu u istom rešenju:

1. Porez na prihod od samostalne delatnosti — obračunat na paušalno utvrđenu osnovicu.
2. Doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko) — najveća stavka u rešenju.
3. Doprinos za zdravstveno osiguranje — ako nisi zdravstveno osiguran po drugom osnovu (npr. preko stalnog posla).

Sve tri stavke se obračunavaju na istu paušalnu osnovicu i plaćaju zajedno, po rešenju koje izdaje Poreska uprava. Rešenje stiže preko portala ePorezi i važi dok ti se ne promene parametri (delatnost, opština, nivo razvijenosti) ili dok ne pređeš limit.

Konkretne stope i osnovice se menjaju, pa nema smisla da ovde pišem brojeve koji možda neće važiti za par meseci — proveri aktuelne iznose na sajtu Poreske uprave ili kod knjigovođe pre nego što kalkulišeš.

Mali primer iz prakse

Marko je IT konsultant, paušalac u Beogradu. Po rešenju plaća oko 30.000 dinara mesečno (zbirno porez + doprinosi). U martu je fakturisao 200.000 dinara, u aprilu 80.000, u maju 350.000. Njegova obaveza je za sva tri meseca bila ista — oko 30.000 dinara. Stvarna "dobit" mu nije bila relevantna za poresku obavezu; samo da ne pređe godišnji limit prometa.

To je suština paušalnog režima: predvidljivost obaveze u zamenu za odustajanje od priznavanja stvarnih troškova.

Ko može da bude paušalac, a ko ne

Ne može svako. Zakon o porezu na dohodak građana definiše ko ima pravo na paušalno oporezivanje, a Pravilnik o paušalnom oporezivanju određuje konkretne kriterijume. Tri ključna pravila:

• Limit prometa — ne smeš preći zakonom propisan godišnji promet. Ako ga pređeš, automatski "ispadaš" iz paušala i moraš da vodiš poslovne knjige. Aktuelan iznos limita proveri na sajtu Poreske uprave; menja se s vremena na vreme.
• Delatnost — neke delatnosti su isključene iz paušalnog režima (npr. veleprodaja, ugostiteljstvo u određenim formama, delatnosti koje zahtevaju knjige po prirodi posla). Šifra delatnosti koju upišeš pri registraciji direktno određuje da li uopšte možeš biti paušalac.
• Nema PDV obveznika — paušalac po definiciji nije u sistemu PDV-a. Ako pređeš PDV prag prometa, gubiš pravo na paušal.

Ako si u dilemi spadaš li u dozvoljene delatnosti, pre registracije proveri šifrarnik delatnosti (APR) i uporedi sa listom delatnosti za paušal u Pravilniku — ovo je jedan od najčešćih razloga zašto ljudi posle godinu dana saznaju da nikad nisu ni smeli biti paušalci.

Kako se izračunava paušalna osnovica

Osnovica nije ista za sve. Računa se kombinacijom više faktora:

Konkretnu formulu primenjuje Poreska uprava i nećeš je naći ručno raditi — dobiješ rešenje, pročitaš ga i platiš. Ali važno je da znaš zašto kolega koji radi istu stvar kao ti, ali u drugom gradu, plaća drugačiji iznos. Nije greška — to je sistem.

Tu je još jedna stvar koju ljudi često previde: rešenje se ne menja automatski kad ti se posao promeni. Ako se preseliš, promeniš šifru delatnosti ili napuniš 30 godina, moraš to da prijaviš. U suprotnom plaćaš po starom rešenju i pravi se zaostatak ili preplata.

Šta paušalac mora da vodi i prijavljuje

Najveća zabluda: "Paušalac ništa ne mora da knjiži." Nije tačno. Paušalac ne vodi poslovne knjige u smislu dvojnog knjigovodstva, ali ima konkretne obaveze:

1. KPO knjiga (Knjiga o ostvarenom prometu) Obavezna evidencija svakog prihoda — datum, broj fakture, iznos. Vodi se hronološki, može u papirnoj ili elektronskoj formi. Poreska je može tražiti na uvid, posebno ako te kontrolišu zbog limita.

2. Izdavanje računa/faktura Za svaki obavljen posao moraš da izdaš račun. Pravnim licima — fakturu (sa svim obaveznim elementima). Fizičkim licima — fiskalni račun ako ti delatnost to nalaže, ili običan račun. Od kako je SEF u funkciji, paušalci koji posluju sa korisnicima javnih sredstava ili PDV obveznicima moraju da šalju e-fakture preko Sistema elektronskih faktura.

3. Praćenje godišnjeg prometa Ti si jedini odgovoran da znaš da li si prešao limit. Poreska to neće videti odmah — videće na kraju godine ili u kontroli. Ako pređeš, retroaktivno gubiš paušalni status i sve obaveze se prepravljaju, a to je glavobolja koju ne želiš.

4. Plaćanje mesečnih obaveza po rešenju Rok je obično 15. u mesecu za prethodni mesec. Provera tačnog datuma — na samom rešenju ili na portalu ePorezi.

5. Godišnja prijava poreza na dohodak Ako tvoj ukupan godišnji prihod (iz svih izvora, ne samo paušala) pređe propisani prag, dužan si da podneseš godišnju poresku prijavu. Ovde paušalci često zaborave da im se prihod od paušala sabira sa platom, dividendama i drugim izvorima.

Paušalac vs. preduzetnik koji vodi knjige

Razlika između paušalca i "običnog" preduzetnika je suštinska. Evo brze tabele kad šta ima smisla:

Pravilo palca: ako ti je trošak poslovanja manji od 30-40% prihoda, paušal je gotovo uvek bolji. Ako prelazi 50%, ozbiljno razmisli o knjigama. Ovo nije zlatno pravilo — zavisi od konkretnih brojki — ali daje ti orijentir za razgovor sa knjigovođom.

Najčešće greške paušalaca u praksi

Kroz priče preduzetnika koji su završili u problemu, ponavlja se par istih grešaka:

• Ne prate godišnji limit prometa. Pred kraj godine "samo još jedna velika faktura" — i pređu limit. Retroaktivno gube status, doplaćuju razliku.
• Misle da ne moraju da izdaju račun za "sitnice". Svaki prihod ide u KPO. Bez izuzetka.
• Mešaju lični i poslovni novac. Sve uplate na lični račun koje su zarade od delatnosti su poreski prihod, ne "pozajmica od strica".
• Ne ažuriraju rešenje kad se nešto promeni. Posle 3 godine se setiš da si trebao prijaviti promenu sedišta.
• Zaborave SEF. Ako počneš da radiš za firmu koja je PDV obveznik ili za javnog korisnika, obaveza slanja e-fakture postoji bez obzira što si paušalac.
• Ne čuvaju dokumentaciju. KPO, kopije faktura, rešenja — sve to mora da postoji više godina za slučaj kontrole.

Kako Faktor ulazi u priču

Najveći deo posla paušalca u poreskom smislu je — držati red u prihodima. Znati ko ti je platio, ko duguje, koliko si fakturisao ove godine, šta je tačno u KPO knjizi. Većina paušalaca to vodi u Excel-u, sveskama ili "u glavi" — dok se ne pojavi kontrola ili dok ne naslute da su blizu limita.

Faktor, AI asistent unutar Fakturka, taj deo svodi na glasovnu poruku. "Pošalji Mariji istu fakturu kao prošli mesec" — faktura je kreirana, poslata na mejl i na SEF ako je potrebno, evidentirana u prometu. "Koliko sam fakturisao ove godine?" — odgovor u sekundi, sa upozorenjem ako se približavaš godišnjem limitu paušala. Mesečni paket faktura za knjigovođu šalje se automatski, bez prepisivanja iznosa u tabele.

Praktično: paušalcu ne treba još jedan softver koji "vodi knjige" — treba mu nešto što fakturiše brzo, prati promet u realnom vremenu i ne dozvoljava da slučajno preskoči limit ili obavezu SEF-a. Tu Fakturko popunjava prazno mesto između sveske i pravog knjigovodstvenog programa.

Zaključak: paušal je jednostavan ako ga ozbiljno shvatiš

Paušalac ne plaća porez na dobit — plaća paušalno utvrđen porez na prihod i doprinose, po rešenju Poreske uprave, mesečno. To je najjednostavniji poreski režim u Srbiji i upravo zato je popularan. Ali ta jednostavnost ima cenu: moraš da znaš svoje limite, da vodiš KPO, da izdaješ račune i da pratiš obaveze, jer država ne prašta neznanje.

Ako si na početku ili tek razmišljaš o paušalu — proveri da li tvoja delatnost spada u dozvoljene, izračunaj očekivani godišnji promet i porazgovaraj sa knjigovođom o tome da li ti se isplati paušal ili knjige. A za sam papirološki deo — fakture, KPO, SEF, praćenje prometa — registruj se besplatno na Fakturko i prva faktura ti je gotova za dva minuta.