Transferne cene: rok 30. jun i šta morate da znate

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 30. jun 2026. · 9 min čitanja

Ako vaše pravno lice posluje sa povezanim licima — drugom firmom iz iste grupe, povezanim preduzetnikom u inostranstvu, sestrinskim društvom ili matičnom firmom — onda već znate da postoji obaveza dostavljanja izveštaja o transfernim cenama. Ono što mnogi ne znaju je da rok ističe istog dana kad i poreska prijava poreza na dobit: 180 dana nakon završetka poslovne godine, što za većinu firmi znači 30. jun. Ako još niste predali, ovo je tekst koji treba da pročitate odmah.

Šta su transferne cene i ko ima obavezu

Transferne cene su cene po kojima se odvija promet dobara i usluga između povezanih lica. Cilj propisa je jednostavan — sprečiti da kompanije veštački prebacuju dobit u jurisdikcije sa nižim porezom tako što između sebe fakturišu po cenama koje nisu tržišne. Drugim rečima, Poreska uprava želi da proveri da li ste sestrinskoj firmi u inostranstvu zaista naplatili konsalting po ceni po kojoj biste ga naplatili nepovezanom klijentu.

Obavezu dostavljanja dokumentacije ima svako pravno lice koje je tokom poslovne godine imalo transakcije sa povezanim licima. Povezana lica, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, nisu samo druge firme u istoj grupi — to mogu biti i:

• pravna lica u kojima vlasnik vaše firme ima značajan udeo (proveri tačan procenat u aktuelnoj verziji zakona),
• članovi porodice vlasnika i njihove firme,
• rezidenti jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (tzv. "poreski rajevi"),
• pravna lica gde postoji ista kontrola ili isti menadžment.

Ako ste preduzetnik paušalac — ova obaveza vas se direktno ne tiče, jer paušalci ne podnose prijavu poreza na dobit. Ali ako vodite d.o.o. ili drugo pravno lice koje se oporezuje na dobit, i imali ste makar jednu transakciju sa povezanim licem, dokumentacija je obavezna.

Rok 30. jun: šta tačno mora da bude predato

Rok od 180 dana od završetka poslovne godine je vezan za poresku prijavu poreza na dobit (obrazac PDP). Izveštaj o transfernim cenama nije samostalna prijava — on se dostavlja kao prateća dokumentacija uz PDP.

Evo kako izgleda kalendar za firmu sa standardnom poslovnom godinom (1. januar – 31. decembar):

Za firme koje imaju drugačiju poslovnu godinu (što je retko, ali postoji), rok se računa od datuma njihovog završetka — uvek 180 dana posle.

Važno: rok od 30. juna nije nešto što možeš da "produžiš na nedelju dana" jednim mejlom. Ako ne predaš na vreme, izlažeš se kazni za neispunjenje poreske obaveze, a ako Poreska uprava utvrdi da su transferne cene odstupale od tržišnih — može da ti uveća poresku osnovicu i naplati razliku poreza, zatezne kamate, plus prekršajnu kaznu. Iznosi kazni se menjaju i propisani su Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji — proveri aktuelne raspone direktno na sajtu Poreske uprave pre nego što budeš procenjivao "koliko boli".

Dve vrste izveštaja: pun izveštaj vs. izveštaj u skraćenom obliku

Ovo je deo koji najviše zbunjuje vlasnike manjih firmi. Zakon predviđa dve forme dokumentacije i nije svejedno koja se primenjuje na tebe.

Izveštaj u skraćenom obliku može da se podnese ako:

• pojedinačna transakcija sa povezanim licem ne prelazi propisani prag (proveri aktuelni iznos u Pravilniku o transfernim cenama),
• transakcija nije sa licem iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom,
• nije reč o zajmu/kreditu.

Pun izveštaj je obavezan u svim ostalim slučajevima — i tu su zahtevi ozbiljni: funkcionalna analiza, izbor metode (uporedivih cena na tržištu, dodatka na cenu koštanja, preprodajne cene, transakcione neto marže, podele dobiti), benchmark studija, i obrazloženje zašto je primenjena cena tržišna.

Realnost je da pun izveštaj niko ozbiljno ne radi u poslednjem trenutku. Benchmark studije se rade kroz baze podataka (Amadeus, TP Catalyst i slično) i traže nedelje rada poreskog konsultanta. Ako si pred krajem juna shvatio da ti treba pun izveštaj — zovi poreskog savetnika danas, ne sutra.

Tipične transakcije koje se previđaju

Ovo je deo koji se često ignoriše: ljudi misle da "nemaju transakcije sa povezanim licima" zato što ne fakturišu robu. Ali transakcija ne mora biti faktura za robu. Evo šta sve broji:

• Zajmovi između povezanih lica — i to po tržišnoj kamatnoj stopi. Pozajmica matičnoj firmi od 5.000 EUR sa nultom kamatom je transakcija koja zahteva analizu.
• Naplata menadžment usluga unutar grupe (management fees).
• Licencirani brend, know-how, softver — bilo kakav royalty između povezanih firmi.
• Zakup poslovnog prostora ako vlasnik firme izdaje svojoj firmi prostor.
• Usluge zaposlenih — kada zaposleni jedne firme radi za sestrinsku firmu.
• Prefakturisanje troškova unutar grupe.

Konkretan primer iz prakse: srpski d.o.o. razvija softver, klijenti su uglavnom u inostranstvu. Vlasnik je otvorio sestrinsku firmu u Holandiji koja prima uplate od kupaca i onda fakturiše srpskom d.o.o. "razvojne usluge". Sva tri uslova za obavezu pune dokumentacije su zadovoljena — ovde nije pitanje da li treba izveštaj, nego koliko je već trebalo da bude gotov.

Praktični koraci do 30. juna

Ako si pročitao do ovde i shvatio da ti rok curi — evo redosleda poteza koji ima smisla.

1. Napravi listu povezanih lica. Ne procenjuj, otvori dokumenta. Ko ti je suvlasnik? Da li imaš udeo u drugoj firmi? Da li tvoja firma ima ćerku, sestrinsku ili matičnu firmu? Ima li transakcija sa firmama tvog supružnika ili roditelja?

2. Izvuci sve transakcije sa tom listom za prethodnu godinu. Fakture (izlazne i ulazne), ugovore o zajmu, ugovore o zakupu, prefakturisane troškove, isplate honorara. Sve u jednu tabelu sa iznosima.

3. Klasifikuj transakcije po vrsti i utvrdi da li svaka prelazi prag za pun izveštaj. Ako bilo koja prelazi — krećeš u pun izveštaj.

4. Angažuj poreskog konsultanta ako nije rutinski slučaj. Skraćeni oblik može uraditi knjigovođa; pun izveštaj traži specijalizovano znanje.

5. Predaj zajedno sa PDP prijavom — izveštaj se ne šalje odvojeno, ide kao prateća dokumentacija uz prijavu poreza na dobit.

6. Sačuvaj kopiju i prateću evidenciju — svaku fakturu, ugovor, e-mail prepisku koja podupire to što si naveo u izveštaju. Poreska kontrola može doći kasnije i tražiti dokaze za sve što piše u dokumentu.

Šta ide u izveštaj: minimalni sadržaj

Bez obzira na to da li radiš skraćeni ili pun oblik, postoji minimum koji mora da bude unutra:

• Opis grupe povezanih lica — ko su, gde su, čime se bave.
• Organizaciona i vlasnička struktura — ko koga kontroliše i sa kojim procentom.
• Opis poslovne delatnosti firme koja podnosi izveštaj.
• Lista i opis transakcija sa povezanim licima za godinu — vrsta, iznos, druga ugovorna strana.
• Funkcionalna analiza (kod punog izveštaja) — ko šta radi, ko snosi koje rizike, ko poseduje koju imovinu u toj transakciji.
• Izbor metode za testiranje usklađenosti sa tržišnim cenama.
• Zaključak — da li su cene u skladu sa principom "van dohvata ruke" (arm's length).

Ako se u toku godine ispostavi da su transferne cene odstupale od tržišnih, firma može i sama da uveća osnovicu poreza na dobit u prijavi — to se zove dobrovoljna korekcija i bolja je opcija od toga da na isto dođe Poreska uprava kroz kontrolu.

Najčešće greške koje rade vlasnici d.o.o.-ova

Posle dosta razgovora sa knjigovođama, ovo su greške koje se ponavljaju:

• "Nemam ja povezana lica" — pa onda otkriješ da supruga ima firmu koja je tvojoj firmi izdavala fakture za marketing. To je povezano lice.
• Zajam vlasnika firmi bez ugovora i kamate — najčešća situacija. Vlasnik je "dao novac firmi da plati zaradu", nema ugovor, nema kamatu, knjiži se kao obaveza prema osnivaču. Ovo je transakcija sa povezanim licem koja zahteva dokumentaciju i obračun tržišne kamate.
• Brkanje godine — predaje se izveštaj za prethodnu poslovnu godinu, ne za tekuću.
• Predaja praznih obrazaca — neki misle da "predaš nešto" i da je obaveza ispunjena. Nije. Izveštaj koji nema sadržajnu analizu Poreska uprava može tretirati kao nepostojeći.
• Loša evidencija ulaznih i izlaznih faktura — kada knjigovođa traži "sve fakture sa firmom X za 2025", a vlasnik mora da kopa po mejlu, SEF-u i fasciklama. Ovde gubiš dane.

Poslednja tačka je deo koji se može rešiti unapred.

Gde Fakturko ulazi u priču

Izveštaj o transfernim cenama je u suštini priča o tome koliko si bio uredan tokom cele godine. Kada knjigovođa ili poreski konsultant dođe i kaže "treba mi spisak svih faktura sa firmom X iz Holandije, sa datumima, iznosima u EUR i RSD po kursu na dan fakture, plus svi prefakturisani troškovi" — ti to ili imaš na klik, ili imaš dva radna dana kopanja po Gmail-u, SEF portalu i papirnim fasciklama.

Fakturko automatski čuva i kategorizuje sve izlazne i ulazne e-fakture sa SEF-a, vodi evidenciju klijenata sa istorijom transakcija, i obračunava iznose u EUR/USD/RSD po zvaničnom kursu NBS-a na dan fakture. Kada zatreba izvoz svih transakcija sa povezanim licem za godinu — to je filter po klijentu i datumu, ne dvodnevna istraga. Mesečni paket faktura ide knjigovođi automatski, tako da kad krajem juna treba sastaviti izveštaj, sve je već uredno klasifikovano i dostupno.

Šta ako si već u kašnjenju

Ako čitaš ovo posle 30. juna, ili znaš da nećeš stići — situacija nije katastrofa, ali ni za odlaganje.

Predaj PDP što pre, čak i ako izveštaj o transfernim cenama nije savršen. Bolje je predati prijavu na vreme, pa naknadno dopuniti ili korigovati dokumentaciju, nego ne predati ništa. Zatezna kamata teče od dana isteka roka.

Konsultuj poreskog savetnika o opciji dobrovoljne korekcije — ako vidiš da su transferne cene odstupale, sam koriguj osnovicu pre nego što to uradi Poreska uprava. Razlika je u kazni.

Ako ti je tek prva godina obaveze (firma je tek počela poslovanje sa povezanim licem) — Poreska uprava je u praksi blaža prema prvim prekršajima, ali to nije pravilo na koje računaš, samo okolnost.

Zaključak

Izveštaj o transfernim cenama nije papir koji se "izvadi iz fioke" 28. juna. To je dokument koji rezimira ceo tvoj odnos sa povezanim licima tokom godine — i validan je samo onoliko koliko je validna evidencija koja ga podupire. Ako imaš urednu fakturu, ugovor i trag plaćanja za svaku transakciju, izveštaj se piše brzo i mirno spavaš. Ako nemaš — pišeš ga dva dana, plaćaš konsultanta i nadaš se da kontrole neće biti uskoro.

Najbolja stvar koju možeš da uradiš za sledeću godinu je da od 1. jula kreneš da vodiš evidenciju kao da kontrola dolazi sutra. Registruj se besplatno na fakturko.io/register — prva faktura za dva minuta, a sledeći 30. jun ti je već lakši.