Ukidanje poreskih olakšica: šta čeka poslodavce

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 14. jun 2026. · 10 min čitanja

Sedite u kancelariji, gledate u tabelu plata i razmišljate da li da uzmete još jednog čoveka. Računica vam je do juče stajala — sa poreskom olakšicom za zapošljavanje sa evidencije NSZ-a, novi radnik je realno koštao značajno manje prve godine. A onda otvorite portal i pročitate da država priprema ukidanje tih olakšica. Cela računica pada u vodu, a vi ostajete sa pitanjem: da li sad uopšte vredi zapošljavati?

Šta tačno piše u nacrtu zakona

Nacrti izmena poreskih propisa koji su trenutno na javnoj raspravi predviđaju ukidanje poreskih olakšica koje su poslodavci godinama koristili prilikom zapošljavanja dve ključne grupe radnika — osoba sa invaliditetom i lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Reč je o olakšicama koje su decenijama bile alat države da podstakne firme da otvore vrata onima koji najteže nalaze posao.

Konkretno, do sada su poslodavci koji bi zaposlili osobu sa invaliditetom mogli da računaju na umanjenje obaveza po osnovu poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Slično tome, zapošljavanje radnika sa evidencije NSZ-a — posebno onih koji su duže nezaposleni, mlađi od 30 ili stariji od 50 godina — donosilo je značajne uštede tokom prvih godina radnog odnosa.

Ako nacrt prođe u predloženom obliku, te olakšice nestaju. Treba reći jasno: dok zakon nije usvojen i objavljen u Službenom glasniku, ovo su predlozi. Ali iskustvo kaže da se nacrti koji uđu u javnu raspravu retko menjaju iz korena. Zato je pametno već sad računati šta to znači za vaš biznis.

Bitno: Pre nego što donesete bilo kakvu odluku, proverite aktuelnu verziju zakona na sajtu Ministarstva finansija i konsultujte knjigovođu. Ovaj tekst je orijentir, ne pravni savet.

Koga ovo pogađa najviše

Da ne bismo pričali u prazno, hajde da razdvojimo ko je tu na udaru:

Mala preduzeća (2–10 zaposlenih) koja su poslednjih godina rasla baš zahvaljujući povoljnijem zapošljavanju sa evidencije. Tu su tipično firme iz uslužnih delatnosti, proizvodnje, trgovine — one koje su zapošljavale ljude bez završene više škole ili specifičnih kvalifikacija, gde je olakšica činila razliku između „uzimamo“ i „čekamo još malo“.

Firme koje su gradile timove sa osobama sa invaliditetom — call centri, IT podrška, knjigovodstveni servisi, štamparije, manje proizvodne pogone. Mnoge od njih su svesno gradile inkluzivne timove, ali su istovremeno računale na to da im olakšica pokriva deo dodatnih troškova prilagođavanja radnog mesta.

Paušalci koji planiraju da pređu u DOO i zaposle prvog čoveka. Ovo je možda najtiša, ali najbrojnija grupa. Mnogi paušalci dođu do trenutka kad ne mogu sami da odgovore na sav posao i razmišljaju o prvom zaposlenom. Olakšica je bila prirodan prvi korak — a sad više neće biti.

Frilenseri koji rade preko svog DOO-a i razmišljaju o prvom saradniku — slična priča, samo iz drugog ugla.

Koliko vas to realno košta — primer iz prakse

Najlakše je razumeti kroz konkretan slučaj. Uzmimo tri tipična profila i pogledajmo kako bi nova situacija mogla da utiče na njihove odluke. Brojevi u tabeli su ilustrativni — služe da pokažu logiku odluke, a ne kao tačan obračun. Za realnu računicu obavezno pitajte knjigovođu.

Najgora stvar u svemu ovome nije sam trošak — to je nesigurnost. Preduzetnik koji ne zna na čemu je, ne zapošljava. Tačka. I baš ta nesigurnost, čak i ako se zakon na kraju delimično ublaži, već sad usporava odluke o zapošljavanju kod oprezne većine.

Šta možete da uradite već sad — konkretni koraci

Ne čekajte da zakon prođe pa onda da se snalazite. Evo šta ima smisla uraditi u narednih nekoliko nedelja:

1. Napravite popis svih trenutnih olakšica koje koristite. Sednite sa knjigovođom i jasno utvrdite: za koje zaposlene trenutno koristite koju olakšicu, do kada ona traje po važećim propisima, i šta se dešava ako se promene uslovi tokom već započetog perioda. Po pravilu, već stečena prava se najčešće poštuju do isteka perioda za koji su odobrena — ali ovo morate da proverite za svoj konkretan slučaj.

2. Recalculišite biznis plan za narednih 12 meseci. Ako ste planirali još jednog ili dva zaposlena u 2025. ili 2026, prepravite cifre kao da olakšice ne postoje. Ako vam biznis i dalje stoji, super — zaposlite. Ako ne, znate da morate da menjate model: viša cena usluga, manji broj projekata, fokus na profitabilnije klijente.

3. Razmislite o alternativnim modelima saradnje. Ovo ne znači da bežite od zapošljavanja — znači da realno sagledate šta vam odgovara. Ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, saradnja sa paušalcima ili drugim firmama — sve su to legitimne opcije za određene vrste posla. Ali pazite: zakon o radu jasno razgraničava šta sme da bude honorarno, a šta mora biti radni odnos. Nemojte se igrati sa simulovanjem radnog odnosa kroz honorare, to vam se može vratiti kroz inspekciju.

4. Pripremite ugovore i interna akta na vreme. Ako planirate zapošljavanje pre nego što zakon stupi na snagu, a olakšica vam značajno menja računicu, ne odugovlačite. Knjigovođa će vam reći koji su konkretni rokovi i kako se gleda datum zasnivanja radnog odnosa u odnosu na važeće propise.

5. Postavite sebi alarm na javnu raspravu. Praktično — pratite sajt Ministarstva finansija i tekstove u stručnoj javnosti. Datum usvajanja zakona i datum stupanja na snagu su dve različite stvari, i između njih obično ima dovoljno prostora za zadnju brzu odluku.

Skriveni troškovi koje niko ne pominje

Kad pričamo o ukidanju olakšica, svi se fokusiraju na bruto-neto razliku. Ali postoji niz manjih troškova koji se sad gomilaju jer više nemate finansijski jastuk koji je olakšica obezbeđivala:

• Obuka novog radnika. Prvih tri do šest meseci, novi čovek je trošak, ne prihod. Olakšica je deo tog perioda finansirala.
• Prilagođavanje radnog mesta, posebno za osobe sa invaliditetom. Ergonomska oprema, softver, fizički pristup — sve to ide iz vašeg džepa.
• Administracija. Više papira, više prijava, više vremena knjigovođe. Ako vam knjigovođa naplaćuje po radniku, svaki novi zaposleni je fiksni mesečni trošak knjigovodstva.
• Rizik fluktuacije. Ako čovek ode posle 4 meseca, ostali ste bez investicije — a do sad ste makar imali olakšicu kao ublažavanje.

Sve ovo ne znači da treba prestati da se zapošljava. Znači da svaka odluka mora da bude svesnija nego pre, sa jasnijim planom kako će zaposleni stvarati vrednost i u kom roku.

Šta sa zaposlenima koji su već u firmi?

Pitanje koje muči mnoge — šta ako trenutno koristim olakšicu za nekoga ko mi već radi? Po opštem pravilu, stečena prava se ne diraju retroaktivno. Znači, ako ste pre godinu dana zaposlili nekoga i ostvarili pravo na olakšicu na, recimo, tri godine, to pravo bi po pravilu trebalo da traje do isteka tog perioda.

Ali — i ovo je važno — sva pravila imaju izuzetke, prelazne odredbe i tumačenja koja zavise od konkretnog slučaja. Ovo nije priča za „naći ću na internetu“. Ovo je razgovor sa vašim knjigovođom i, po potrebi, sa poreskim savetnikom. Bolje sad da platite sat konsultacija nego za godinu dana da imate problem sa Poreskom upravom.

Kako ovo rešava Fakturko

Promene poreskih propisa svaki put donesu istu scenu: preduzetnik zove knjigovođu deset puta u nedelju sa pitanjima tipa „a šta je sad sa onom olakšicom“, „koliko sad realno košta novi čovek“, „da li mi se isplati“. Faktor, AI asistent Fakturka, neće vam dati pravni savet — ali može da bude prva linija razgovora. Pošaljete poruku na Telegramu ili WhatsAppu, opišete situaciju („razmišljam da zaposlim još jednog, plata 80.000 neto, koliko će me realno koštati mesečno kao DOO?“) i Faktor odgovara kao iskusan kolega koji vam objasni logiku i kaže šta da pitate knjigovođu konkretno.

A kad već govorimo o realnim troškovima — Fakturko vam pomaže da uvek znate gde ste. Troškovi se slikaju i OCR ih ubacuje u evidenciju, bankovni izvodi se povezuju, ulazne SEF fakture vam stižu u Inbox automatski. Kad u svakom trenutku vidite koliko realno trošite i koliko vam klijenti duguju, lakše vam je da odlučite da li možete sebi da priuštite još jednog zaposlenog — sa olakšicom ili bez nje. A na kraju meseca, knjigovođa dobija ceo paket jednom porukom: „Pošalji knjigovođi sve fakture i troškove za novembar.“ Bez fascikli, bez panike, bez „izgubio sam onaj račun“.

Šta očekivati u narednim mesecima

Ako vas zanima kako će se priča razvijati, evo na šta da obratite pažnju:

Javna rasprava i amandmani. Po pravilu, posle javne rasprave dolazi do određenih izmena nacrta. Privredna komora, sindikati, udruženja poslodavaca i organizacije osoba sa invaliditetom će sigurno reagovati. Moguće je da konačna verzija bude blaža od početne — recimo, da olakšice ostanu samo za osobe sa invaliditetom, a ukinu se za radnike sa evidencije NSZ-a, ili obrnuto.

Prelazne odredbe. Ovo je deo zakona koji najviše utiče na vas. Da li olakšica koju ste već stekli ostaje? Da li imate „grace period“ za novozaposlene pre nego što zakon stupi na snagu? Sve ovo se ne vidi iz medijskih izveštaja, nego iz finalnog teksta zakona.

Reakcija tržišta rada. Ako olakšice nestanu bez zamene, realno je očekivati da će manji poslodavci usporiti zapošljavanje na neko vreme. To bi moglo da poveća pritisak na državu da uvede neki drugi vid podrške — subvencije kroz NSZ, refundacije, vaučere za obuke. Ali ovo su nagađanja, a ne plan.

Sektorske razlike. Neki sektori (IT, finansije, marketing) su manje osetljivi jer su tu plate ionako daleko iznad olakšica. Drugi sektori (proizvodnja, ugostiteljstvo, trgovina) će osetiti udar znatno jače jer su olakšice tu pravile realnu razliku u marži.

Najčešće greške koje preduzetnici prave u ovakvim situacijama

Iz iskustva sa ranijim izmenama propisa, evo gde ljudi najčešće zabrljaju:

Greška 1: Čekaju da „prođe vreme“. Ne pripreme se, ne pričaju sa knjigovođom, ne menjaju biznis plan. Onda kad zakon stupi na snagu, panično donose loše odluke pod pritiskom.

Greška 2: Beže u sive zone. Umesto zapošljavanja, počnu da koriste honorare za poslove koji to po zakonu nisu. Inspekcija rada ovo prepoznaje, kazne su ozbiljne.

Greška 3: Otpuštaju zaposlene na osnovu glasina. Pre nego što je zakon usvojen, već donesu odluku da skraćuju tim. Onda zakon dođe blaži nego što se očekivalo, a oni su u međuvremenu izgubili dobre ljude koji se ne vraćaju.

Greška 4: Ne čitaju finalni tekst. Oslone se na sažetke iz medija, koji uvek dramatizuju. Posle se ispostavi da je realnost drugačija — i bolja i gora — od onoga što su mislili.

Greška 5: Ne prebrojavaju ukupan trošak. Fokusiraju se samo na bruto platu, zaboravljaju da uračunaju opremu, softver, knjigovodstvo, vreme za onboarding. Realna „cena radnika“ je uvek veća od bruto plate, sa olakšicom ili bez nje.

Šta da uradite ove nedelje

Da ne ostane sve na opštim mestima — evo konkretne liste za narednih sedam dana:

1. Otvorite tabelu i izlistajte sve zaposlene, koje olakšice koristite, do kog datuma važe.
2. Zakažite 30-minutni razgovor sa knjigovođom o uticaju nacrta na vaš konkretan slučaj.
3. Ako planirate zapošljavanje u narednih 6 meseci, prepravite biznis plan u dve verzije — sa i bez olakšica.
4. Postavite alarm na sajt Ministarstva finansija i pratite tok javne rasprave.
5. Ako vam je evidencija troškova u haosu, sredite je sad — kad krene promena propisa, treba vam jasna slika gde ste.

Promene poreskih propisa nisu kraj sveta, ali nisu ni nešto što se rešava panikom u poslednjem trenutku. Preduzetnici koji prežive svaki ovakav talas su oni koji rano računaju, rano pričaju sa knjigovođom i rano prilagođavaju biznis plan. Ostali se snalaze, ali skuplje.

Ako želite da vam evidencija faktura, troškova i klijenata bude na jednom mestu — i da AI asistent bude tu kad treba brzo da razmislite na glas — registrujte se besplatno na fakturko.io/register i napravite prvu fakturu za dva minuta.