Šifre delatnosti za paušalce 2026: ko sme, a ko ne

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. jun 2026. · 9 min čitanja

Najčešća greška pri otvaranju paušalne radnje nije pogrešno popunjen obrazac u APR-u nego pogrešno izabrana šifra delatnosti. Izabereš šifru koja zvuči slično tvom poslu, a ona je u stvari na crnoj listi za paušalno oporezivanje — i posle tri meseca ti stigne rešenje da prelaziš na vođenje knjiga. Ovaj tekst je tu da ti uštedi taj put kod knjigovođe.

Cilj nije da dobiješ listu od 700 šifara koju ćeš skrolovati pola sata. Cilj je da razumeš logiku: koje delatnosti su isključene zakonom, gde je siva zona, kako se bira šifra koja realno opisuje to što radiš, i šta da uradiš ako si već registrovan pod pogrešnom.

Šta uopšte određuje da li možeš biti paušalac

Paušalno oporezivanje u Srbiji nije pravo svakog preduzetnika — to je režim koji odobrava Poreska uprava na osnovu tri stvari: šifre delatnosti, godišnjeg prometa i toga da li je delatnost na listi isključenih. Šifra delatnosti je prva kapija: ako je ne prođeš, ostale dve ne računaju se.

Pravni okvir je Zakon o porezu na dohodak građana (član 40) i Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Delatnosti koje ne mogu na paušal nabraja sam zakon, u članu 40, dok sve ostale u principu mogu (uz prometni limit). Uredba uređuje kako se utvrđuje visina paušalnog prihoda. Pre konačne odluke proveri aktuelni tekst zakona jer se propisi menjaju.

Tri uslova koja moraš ispuniti istovremeno:

1. Delatnost ti nije među isključenima po članu 40 zakona.
2. Godišnji promet ti je ispod zakonskog limita (proveri aktuelni iznos — godinama je bio 6 miliona dinara, ali iznos i način obračuna se mogu menjati).
3. Nisi obveznik PDV-a (ulazak u PDV automatski te izbacuje iz paušala).

Delatnosti koje NE MOGU na paušal

Ovo je deo koji svako ko se priprema za otvaranje radnje mora da pročita pažljivo. Zakon je tu kratak: član 40 isključuje nekoliko oblasti delatnosti, bez obzira na visinu prometa.

Izuzetak je trgovina ili ugostiteljstvo u kiosku, prikolici ili sličnom pokretnom objektu. Pored ovih oblasti, paušal ne može ni preduzetnik u čiju delatnost ulažu i druga lica, onaj čiji je promet veći od 6 miliona dinara i onaj koji je evidentiran kao obveznik PDV-a. Pre registracije proveri kojoj oblasti pripada tačna šifra koju planiraš da prijaviš. Šifra ima 4 cifre i prati klasifikaciju delatnosti Republičkog zavoda za statistiku.

Konkretan primer iz prakse: čovek hoće da otvori radnju za "online prodaju domaćih proizvoda". Prirodno bira šifru 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta). Ta šifra je u grupi trgovine — ne može na paušal. Može da bude preduzetnik koji vodi poslovne knjige i plaća porez na stvarni prihod, ili da otvori DOO.

Delatnosti koje najčešće prolaze za paušal

Sada dobre vesti. Većina "uslužnih" zanimanja kojima se bave današnji frilenseri i mali preduzetnici može na paušal. Evo grupa koje u praksi prolaze (proveri tačnu šifru i da li njena oblast spada među isključene po članu 40 zakona pre prijave):

Frilenser koji piše kod za stranog klijenta najčešće ide pod 62.01 (Računarsko programiranje). Dizajner pod 74.10 (Specijalizovane dizajnerske delatnosti). Fotograf pod 74.20. Konsultant za marketing... e tu je zamka — ako je u opisu "reklamiranje", ide pod 73.11 koja je isključena. Ako je čista poslovna konsultacija (strategija, procesi, organizacija), ide pod 70.22 koja u principu prolazi.

Kako se bira šifra koja realno opisuje posao

Šifra delatnosti se ne bira po "kako mi zvuči" nego po suštini onoga što ćeš najviše fakturisati. Poreska uprava i APR ne zanima tvoj naziv radnje — zanima ih šta će pisati u tvojim fakturama i ugovorima.

Tri koraka koja rade u praksi:

1. Napravi listu od 5-10 stvarnih usluga koje ćeš pružati u prvoj godini. Konkretno: ne "IT usluge" nego "razvoj sajtova u WordPress-u, održavanje serverskih instanci, konsultacije za male firme". Što specifičnije, to bolje.

2. Otvori KD (Klasifikaciju delatnosti) na sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Svaka šifra ima detaljno objašnjenje šta uključuje, a šta isključuje. To "isključuje" je ključno — često ti se učini da je šifra prava, a u objašnjenju piše da konkretno tvoja aktivnost spada pod drugu šifru.

3. Uporedi sa članom 40 Zakona o porezu na dohodak građana. Ako je šifra koju si izabrao na listi isključenih, vrati se na korak 1 i razmisli da li tvoja delatnost može da se opiše drugačijom šifrom koja prolazi. Ako ne može — paušal nije za tebe.

Primer: dizajnerka koja pravi vizuelni identitet brendova razmišlja o šifri 73.11 (Delatnost reklamnih agencija), koja je isključena. Kad se pogleda šta zapravo radi — grafički dizajn (logoi, vizuelni sistemi, brand bookovi) — to je 74.10, šifra koja u principu prolazi. Opis usluga u ugovorima i fakturama treba da odgovara onome što stvarno radi, a ne da se prilagođava šifri.

Što paušalac plaća i koliko košta pogrešna šifra

Iznos paušalne obaveze nije fiksan — Poreska uprava ga računa po formuli koja uzima u obzir šifru delatnosti, opštinu sedišta i starosnu dob preduzetnika. Različite šifre nose različite "polazne osnove" — programer u Beogradu i frizer u Beogradu imaju različite mesečne rate iako su oboje paušalci u istom gradu.

Šta plaćaš mesečno kao paušalac (proveri aktuelne stope i minimalne osnovice na sajtu Poreske uprave i PIO fonda):

• Porez na prihod — procenat od paušalno utvrđenog prihoda
• Doprinos za PIO — penziono i invalidsko osiguranje
• Doprinos za zdravstvo — zdravstveno osiguranje
• Doprinos za nezaposlenost — ne plaća se, preduzetnik nije obveznik ovog doprinosa

Sve to dolazi kao jedno rešenje od Poreske uprave i plaća se mesečno do propisanog datuma. Ne moraš da računaš ništa — dobiješ iznos, plaćaš, gotovo.

Šta ako si izabrao pogrešnu šifru? Dva scenarija:

Scenario A — šifra je isključena, a ti si već registrovan kao paušalac. Poreska uprava će ti rešenjem ukinuti paušalni status i naložiti vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće ili od početka naredne godine. To znači da odjednom imaš obavezu da vodiš knjige, podneseš poreske bilanse, i platiš razliku poreza. Trošak: knjigovođa + razlika poreza + eventualno kazna.

Scenario B — šifra prolazi za paušal, ali ne odgovara stvarnoj delatnosti. Ovo je suptilnije. Ako Poreska u kontroli vidi da fakturišeš stvari koje ne spadaju pod prijavljenu šifru, može da te prekvalifikuje. Posebno je rizično kada paušalac sa "uslužnom" šifrom počne da fakturiše prodaju robe — to je klasičan crveni karton.

Rešenje za oba scenarija: promena šifre delatnosti u APR-u se radi relativno jednostavno (taksa + obrazac), i bolje je da to uradiš proaktivno nego da čekaš kontrolu.

Specifični slučajevi: IT, dizajn, konsalting, edukacija

Ove četiri grupe su česte među paušalcima, pa zaslužuju poseban tretman.

IT i programiranje. Šifra 62.01 (Računarsko programiranje) pokriva razvoj softvera po porudžbini — najčešći slučaj. Ako radiš sistemsku administraciju, IT podršku ili upravljanje računarskim sistemima, ide 62.02 ili 62.03. Konsultacije iz oblasti IT-a su 62.02. Zamka: ako prodaješ gotov softver kao proizvod (licence), to može da se tretira drugačije od pisanja koda za klijenta.

Dizajn. Grafički dizajn, industrijski dizajn, dizajn enterijera — sve ide pod 74.10. Fotografija je 74.20. Web dizajn je granična — ako je samo vizuelni deo, 74.10; ako uključuje i programiranje, 62.01. Video produkcija ide pod 59.11 i 59.12.

Konsalting. Ovde je najviše konfuzije. Poslovno savetovanje (strategija, procesi, organizacija) — 70.22, prolazi. Marketinški konsalting koji uključuje izradu kampanja — 73.11, ne prolazi. HR konsalting — 78.10 ili 70.22, zavisi od pristupa. Finansijski konsalting — pažljivo, deo ovih šifara je isključen. IT konsalting — 62.02, prolazi.

Edukacija. Privatni časovi (jezici, instrumenti, instrukcije) idu pod 85.59 (Ostalo obrazovanje). Sportske obuke su 85.51. Online kursevi su takođe 85.59 ako je u pitanju usluga obrazovanja, a ne prodaja gotovog kursa kao proizvoda.

Šta uraditi pre nego što odeš u APR

Pet konkretnih koraka koji ti štede mesece muke kasnije:

1. Napiši listu usluga koje ćeš realno fakturisati u prvih 12 meseci. Što specifičnije.
2. Otvori KD na sajtu RZS-a i pronađi 2-3 šifre koje najtačnije opisuju tvoj posao.
3. Otvori član 40 Zakona o porezu na dohodak građana i proveri da li te šifre spadaju u isključene oblasti.
4. Konsultuj knjigovođu za 30 minuta razgovora — naplatiće ti par hiljada dinara i uštedeti ti potencijalno desetine hiljada kazne.
5. Pripremi se za prometni limit — napravi grubu projekciju godišnjeg prometa i proveri da li ćeš ostati ispod aktuelnog praga za paušalno oporezivanje (i ispod praga za ulazak u PDV).

Tek onda u APR.

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko ti ne bira šifru delatnosti i ne proverava da li opis usluga odgovara njoj — to ostaje na tebi i knjigovođi. Ono što radi je da ti fakturisanje bude uredno i na jednom mestu: kada Faktoru, AI asistentu, glasovnom porukom kažeš "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec", on pripremi fakturu, a ti je pregledaš i potvrdiš slanje.

Praktično — slikaš račun za trošak i pošalješ ga preko Telegrama, pa se sačuva među dokumentima; Faktor pripremi fakturu, a ti potvrdiš slanje; paket izdatih faktura i dokumenata ide knjigovođi ručno ili automatski po rasporedu. Manje vremena u administraciji, više u poslu zbog kojeg si i otvorio radnju.

Šta da uradiš sledeće

Šifra delatnosti je odluka koja te prati sve dok ne odeš u APR da je menjaš — a promena nije teška, ali oduzima vreme i košta. Bolje je odvojiti dan na početku nego mesec dana kasnije čistiti zabunu. Otvori KD, otvori član 40 zakona, napravi listu usluga, popričaj s knjigovođom, pa onda u APR.

Kada se sve to slegne i prva faktura ti je na stolu — registruj se besplatno na fakturko.io/register i izbaci je.