Sajam i fiskalizacija: kako da prodajete legalno

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 11. jul 2026. · 9 min čitanja

Rezervisali ste štand na sajmu za sledeći vikend, isprintali flajere, dogovorili se sa prijateljem da vam ispomogne. Onda vas neko pita: "A kako ćeš da kucaš račune?" — i shvatate da ne znate da li vam fiskalna kasa iz radnje uopšte važi na tuđoj adresi. Ovo je tekst koji je trebalo da pročitate pre nego što ste uplatili štand.

Poreska uprava je više puta podsetila da sajamska prodaja nije nikakav izuzetak od Zakona o fiskalizaciji. Ako na sajmu prodajete robu ili pružate uslugu fizičkom licu, morate da izdate fiskalni račun preko elektronskog fiskalnog uređaja — isto kao u prodavnici. Bez obzira što je promet povremen, što traje tri dana, i što se dešava u hali koja nije vaša.

Zašto sajam nije "siva zona" nego regularni maloprodajni objekat

Sajam je u očima poreskog zakonodavstva prodajno mesto kao svako drugo. Onog trenutka kada preko štanda naplatite proizvod ili uslugu krajnjem kupcu, aktivira se obaveza fiskalizacije — bez obzira što ćete za tri dana pokupiti stvari i otići kući.

U praksi to znači nekoliko konkretnih stvari. Prvo, morate imati prijavljeno prodajno mesto sa tačnom adresom sajma i brojem štanda. Drugo, morate imati elektronski fiskalni uređaj koji radi na toj lokaciji (ili mobilno rešenje sa validnim bezbednosnim elementom). Treće, svaki pojedinačni promet — svaka prodata majica, svaka porcija, svaki uzorak koji naplatite — ide kroz uređaj i završava kao fiskalni račun sa QR kodom.

Najčešća zabluda koju čujem od preduzetnika glasi: "Ma pišem paragon pa ću posle da fiskalizujem sve odjednom." Ne može. Paragon blok od 2022. više nije priznat kao zamena za fiskalni račun u redovnim uslovima, a "kolektivni" fiskalni račun na kraju dana za ceo promet — to je klasičan primer kršenja Zakona o fiskalizaciji, jer se svaki pojedinačni promet mora evidentirati u trenutku kada se desi.

Šta morate da odradite pre prvog dana sajma

Priprema za sajam sa fiskalne strane nije stvar od jednog sata. Ako ste na sajmu prvi put, planirajte najmanje 5–7 radnih dana rezerve, jer u sve učestvuju i Poreska uprava, i organizator sajma, i vaš dobavljač bezbednosnog elementa.

Evo šta konkretno treba da imate spremno:

Ključna tačka koju ljudi preskaču je korak 2 — prijava poslovne jedinice. Ako imate prodavnicu u Novom Sadu i idete na sajam u Beogradu, ne možete da kucate račune sa BE-om koji je vezan za novosadsku lokaciju. Formalno morate da otvorite novu poslovnu jedinicu (privremenu) za adresu sajma, ili da koristite mobilni fiskalni uređaj koji je registrovan za rad "na terenu".

Fiskalni uređaj na štandu — koje su realne opcije

Nemate potrebe da vučete klasičnu kasu iz radnje na sajam. Zakon o fiskalizaciji je namerno napisan tehnološki neutralno — dozvoljene su tri osnovne postavke, svaka sa svojim plusevima i minusima.

Opcija 1 — mobilna aplikacija + VPFR (virtuelni procesor). Instalirate aplikaciju dobavljača ESIR softvera na telefon ili tablet, računi se obrađuju u cloud-u, treba vam samo internet. Najjeftinije i najlakše za sajam, ali ako padne mreža — ne kucate račune.

Opcija 2 — tablet + LPFR (lokalni procesor). Aplikacija na tabletu, ali obrada računa je lokalna preko smart kartice ili softverskog LPFR-a. Radi i bez interneta u trenutku prodaje, kasnije se sinhronizuje sa SUF-om. Bolje za sajmove u halama sa slabim signalom.

Opcija 3 — klasična prenosiva kasa. Fizički uređaj koji ste doneli. Radi, ali je nepraktično ako imate više osoba na štandu, ne skalira se.

Za preduzetnika koji ide na 2–3 sajma godišnje, mobilna aplikacija sa mesečnom pretplatom je najisplativije rešenje. Pazite samo na jednu stvar: ESIR softver koji koristite mora biti sa liste odobrenih od strane Poreske uprave. Bez toga računi nisu validni, a vi ste u prekršaju.

Kako izgleda dan na sajmu iz fiskalne perspektive

Da to ne bude apstraktno, evo kako izgleda normalan sajamski dan iz ugla nekoga ko sve radi po propisu.

Dolazite u 8h, uključujete tablet, proveravate da li ESIR aplikacija ima signal ka SUF-u. Kupac dolazi u 10:15, uzima proizvod od 2.400 din, plaća karticom. Vi u aplikaciji izdvajate artikal, unosite iznos, birate način plaćanja "kartica", generišete račun. Aplikacija štampa (ili prikazuje na ekranu) fiskalni račun sa QR kodom. Kupac skenira QR i proverava račun u aplikaciji Poreske uprave "Proveri račun".

Sledeći kupac plaća gotovinom — postupak isti, samo je način plaćanja "gotovina". Treći kupac hoće račun na firmu — tada izdajete račun tipa Promet Prodaja ako je to krajnja prodaja, ili kombinujete sa e-fakturom preko SEF-a ako je kupac obveznik i traži fakturu za knjigovodstvo. Ovo je čest scenario na B2B sajmovima.

Na kraju dana ne kucate nikakav "Z izveštaj" niti sabirate promet ručno — SUF sistem to radi automatski, jer je svaki račun već otišao u realnom vremenu (ili se sinhronizovao ako ste bili offline).

Sajam vs. redovna maloprodaja — gde su razlike

Osnovna pravila su ista, ali postoje praktične razlike koje treba da znate pre nego što uporedite troškove.

Ono na šta obično zaborave preduzetnici koji prvi put idu na sajam: ulazna faktura organizatora sajma za zakup štanda, struju i priključke stiže vam preko SEF-a (ako je organizator obveznik e-fakture, a većina jeste). To znači da morate proveravati SEF Inbox u vreme sajma, ne posle mesec dana kada se setite.

Konkretni primeri: paušalac, doo, frilenser

Paušalac koji prodaje ručno rađene sveće na Etno sajmu. Trodnevni sajam, štand košta 18.000 din. Paušalac ide preko granice paušalnog režima jedino ako pređe godišnji limit prometa — sam sajam ga tu ne dovodi u pitanje ako nije blizu granice. Fiskalizuje svaku prodatu sveću preko mobilnog ESIR-a, ulaznu fakturu organizatora prima na SEF, njegov knjigovođa to knjiži kao trošak. Bitna stvar: paušalac je obveznik fiskalizacije isto kao i svako drugi ko obavlja promet krajnjim kupcima. Paušalni režim se odnosi na način oporezivanja dohotka, ne oslobađa od fiskalne kase.

Mala DOO firma koja izlaže na Sajmu automobila. Cilj nisu prodaje na licu mesta nego lidovi i predugovori. Ovde je važno razlikovati: ako naplaćuju avans ili kaparu na štandu — obavezna je fiskalizacija. Ako samo prikupljaju kontakte i šalju ponude kasnije preko SEF-a, nema prometa pa nema fiskalnog računa. Ali čim se uzme prvih 5.000 din avansa — obaveza se aktivira.

Frilenser dizajner na startup meetup-u sa štandom. Radi portrete "na licu mesta" po ceni od 3.000 din. Iako mu je osnovna delatnost usluga, u trenutku kada naplati portret na sajmu — to je promet krajnjem kupcu i traži fiskalni račun. Frilenseri često misle da "usluga = ne treba kasa" — greška. Zakon o fiskalizaciji definiše obavezu prema tipu kupca (fizičko lice / krajnji potrošač), ne prema tipu delatnosti.

Najčešće greške koje koštaju najviše

Nefiskalizovan promet. Kazne za neizdavanje fiskalnog računa idu do izuzetno visokih iznosa i pravnog lica i odgovornog lica — proveri aktuelne raspone u Zakonu o fiskalizaciji jer se menjaju. Bitno je da inspektor koji naiđe na sajam može da izvrši kontrolnu kupovinu, i ako ne dobije račun — piše zapisnik na licu mesta.

Račun izdat na pogrešnoj poslovnoj jedinici. Radite sa BE-om vezanim za matičnu adresu, kucate račune "iz radnje", a fizički ste 400 km dalje na sajmu. Formalno — svi ti računi imaju pogrešnu adresu prodajnog mesta.

Zaboravljena odjava privremene PJ. Sajam završen, vratili ste se, a poslovna jedinica na adresi hale i dalje aktivna. To nije katastrofa, ali ostavlja "otvoreno" prodajno mesto u sistemu koje niste u obavezi da imate.

Prihvatanje kartice bez fiskalizacije. POS terminal i fiskalna kasa su dva različita uređaja — jedan obrađuje plaćanje, drugi izdaje račun. Oba su neophodna, i ne zamenjuju jedan drugog.

Kombinacija gotovinskih i kartičnih plaćanja bez razdvajanja. Na fiskalnom računu se izričito navodi način plaćanja. Ako kupac plati pola karticom, pola gotovinom — to su dva načina plaćanja na istom računu i moraju biti evidentirana odvojeno.

Kako ovo izgleda kad koristite Fakturko

Realnost sajma je da radite pod pritiskom vremena, red se stvara, a niko nema strpljenja da čeka dok vi ručno unosite podatke kupca za fakturu na firmu. Fakturko je zamišljen tako da B2B kupci na sajmu — oni koji traže e-fakturu za svoje knjigovodstvo — mogu da se reše u dve minute: kroz glasovnu poruku asistentu Faktoru na Telegramu ili WhatsApp-u ("napravi fakturu za firmu XYZ, ista pozicija kao onaj prethodni klijent, pošalji na mejl i SEF") i faktura je gotova pre nego što je kupac otišao od štanda.

Sve što se dešava na sajmu — B2B fakture kroz Fakturko sa automatskim slanjem na SEF, ulazne fakture organizatora koje stižu u Inbox, troškovi (parking, benzin, kafa za tim) koje slikate telefonom pa OCR izvlači podatke — spakuje se u mesečni paket za knjigovođu. Kada u ponedeljak sednete sa kafom i pogledate rezultate sajma, ne vraćate se u haos papira nego u sređene brojke.

Šta da uradite pre sledećeg sajma

Sajmovi su i dalje jedan od najboljih načina da srpski preduzetnik dođe do novih klijenata bez plaćanja skupih online oglasa. Ali fiskalna strana priče nije "sitnica koja se rešava usput" — to je posao od nekoliko dana koji radite pre nego što uopšte spakujete štand. Prijava poslovne jedinice, mobilni ESIR sa odobrene liste, jasan proces za B2B kupce koji traže e-fakturu, i disciplina da svaki pojedinačni promet ide kroz uređaj.

Ako sajam koristite kao redovan prodajni kanal — 3, 4, 5 puta godišnje — investicija u pravi setup se vraća već posle drugog sajma, pre kroz uštedu vremena nego kroz izbegnute kazne. A ako želite da B2B deo (fakture i SEF komunikacija) rešite bez sedenja za laptopom u haotičnoj hali, probajte Fakturko besplatno i vidite kako izgleda kada Faktor odradi papirologiju dok vi razgovarate sa sledećim kupcem.