Promena osnovnog kapitala d.o.o. — kada i kako

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 13. jun 2026. · 9 min čitanja

Otvaraš d.o.o. sa 100 dinara osnivačkog kapitala, prođe godina-dve, posao krene, pa ti knjigovođa kaže da bi bilo pametno da podigneš kapital pre nego što potpišeš veliki ugovor. Ili obrnuto — uložio si previše na startu, novac ti sad treba za obrtna sredstva, pa razmišljaš o smanjenju. U oba slučaja, prvo pitanje je isto: smem li uopšte to da diram i šta me čeka u APR-u?

Ovaj tekst je praktičan vodič kroz situacije u kojima društvo sa ograničenom odgovornošću može (i mora) da menja iznos osnovnog kapitala — bez pravničkog maglovitog jezika, sa primerima iz prakse i koracima koje možeš da pokreneš sutra ujutru.

Šta je tačno osnovni kapital i zašto se uopšte menja

Osnovni kapital d.o.o. je vrednost uloga koje su osnivači uneli u društvo prilikom osnivanja. Po Zakonu o privrednim društvima, minimalni iznos je simboličnih 100 dinara, što je jedan od razloga zašto u Srbiji svako može da otvori d.o.o. praktično bez startnog kapitala. Ulog može biti novčani (najčešće) ili nenovčani — oprema, vozila, prava intelektualne svojine, nekretnine.

Bitno je razlikovati dva pojma koja se često mešaju:

Razlika postoji jer zakon dozvoljava da se ulog ne mora odmah ceo uplatiti — može i kasnije, u rokovima koje propisuje zakon i koje osnivači sami definišu u aktu o osnivanju. Kada pričamo o "promeni iznosa osnovnog kapitala", obično mislimo na promenu upisanog kapitala — onog koji vidiš u izvodu APR-a.

Razlozi za menjanje su raznoliki: dolazak novog partnera, ulazak investitora, potreba da firma deluje ozbiljnije pred bankom ili pred velikim klijentom, pokrivanje gubitaka, povlačenje viška kapitala kada više nije potreban poslu. Svaka od ovih situacija ima drugačiju proceduru.

Povećanje osnovnog kapitala — kada ima smisla

Povećanje kapitala je češći scenario od smanjenja, posebno kod firmi koje rastu. Evo tipičnih situacija iz prakse:

Konkurišeš za veći posao. Veliki naručioci (državne firme, multinacionalne kompanije, banke kao klijenti) ponekad u tenderima ili pred-kvalifikacijama gledaju visinu osnovnog kapitala kao jedan od pokazatelja ozbiljnosti. Ako imaš 100 dinara registrovanog kapitala, a konkurišeš za posao od 50.000 evra, to deluje neuverljivo — bez obzira što tvoj realan biznis stoji odlično.

Dolazi novi član. Brat, prijatelj iz fakulteta ili angel investitor želi da uđe u firmu. Najčistiji način je da on uplati nov ulog, čime se osnivački kapital povećava, a on dobija svoj procenat vlasništva. Ovo je tehnički "povećanje novim ulozima".

Konvertuješ dug u kapital. Pozajmio si firmi pare iz svog džepa (klasična "kratkoročna pozajmica osnivača") i sad umesto da firma to vraća tebi, dogovoriš se da se ta potraživanja pretvore u tvoj dodatni ulog. Firma sad duguje manje, ima veći kapital, a ti imaš isto procentualno učešće (ili veće, ako ulazi i novi član sa manjim ulogom).

Pokrivaš gubitke iz prethodnih godina. Ako firma ima akumulirani gubitak koji "jede" kapital, povećanje može da bude način da bilans izgleda zdravije, što je važno za kreditne aranžmane.

Načini povećanja u praksi

Tri osnovna modaliteta su:

1. Novi novčani ili nenovčani ulozi — postojeći ili novi članovi unose dodatna sredstva ili imovinu
2. Iz neraspoređene dobiti društva — firma ima zaradu koja nije isplaćena članovima i koja se "prebacuje" u kapital
3. Pretvaranjem potraživanja u ulog — konverzija duga (npr. pozajmica osnivača) u kapital

Za svaku varijantu donosi se odluka skupštine društva, menja se osnivački akt, i sve to ide na registraciju u APR.

Smanjenje osnovnog kapitala — manje često, ali postoji

Smanjenje je ređi scenario i obično prati specifične situacije. Evo kada se najčešće dešava:

Imaš višak kapitala koji ti realno ne treba. Recimo, osnivao si firmu sa namerom da se baviš proizvodnjom, pa si uneo opremu vrednu nekoliko miliona dinara kao nenovčani ulog. Posao se prebacio na uslužnu delatnost, oprema je prodata, a kapital je i dalje "zaglavljen" u registrovanom iznosu. Smanjenjem oslobađaš sredstva za isplatu članovima.

Pokrivanje gubitaka. Ako firma ima gubitak koji je veći od dobiti i rezervi, smanjenje kapitala je tehnički način da se bilans "očisti" — gubitak se pokriva iz kapitala, što ne menja realnu poslovnu situaciju, ali izravnava bilans.

Izlazak člana. Jedan od osnivača želi da izađe iz firme, a ostali ne žele (ili ne mogu) da otkupe njegov udeo. Tada se može smanjiti kapital za vrednost njegovog uloga, koji mu se isplaćuje.

Bitno je znati da smanjenje ne sme da dovede kapital ispod zakonskog minimuma (tih 100 dinara), i da prati strožu proceduru nego povećanje — uključujući obavezno obaveštavanje poverilaca, jer smanjenje kapitala potencijalno utiče na njihovu sigurnost naplate.

Praktični koraci — od odluke do APR-a

Bez obzira da li povećavaš ili smanjuješ kapital, sled koraka je sličan. Evo redosleda koji se prati u praksi:

Kod nenovčanih uloga (kada se unosi oprema, vozilo, nekretnina, prava) potrebna je procena vrednosti od strane sudskog veštaka odgovarajuće struke. Procena ne sme da bude starija od određenog vremenskog perioda — proveri aktuelne rokove kod notara ili na sajtu APR-a, jer se podzakonski propisi povremeno menjaju.

Kod smanjenja kapitala dolazi i obaveza objavljivanja odluke o smanjenju, kako bi se poverioci obavestili i mogli da prijave svoja potraživanja u zakonskom roku. Ovo dodaje par nedelja na celu proceduru.

Tri scenarija iz prakse

Scenario 1: Frilenser-paušalac koji prelazi u d.o.o.

Marko je dizajner-paušalac. Posao mu je prerastao limit za paušalno oporezivanje (proveri aktuelni limit prihoda za paušalce na sajtu Poreske uprave — menja se), pa prelazi na d.o.o. Osniva firmu sa 100 dinara kapitala, što je najjeftinija varijanta.

Posle šest meseci, dobija ponudu da radi za veliku regionalnu kompaniju koja traži dokaz o ozbiljnosti firme. Marko odlučuje da poveća kapital iz neraspoređene dobiti — firma je već zaradila novac koji nije podigao kao dividendu, pa ga "ukucava" u kapital. Bez izvlačenja para iz džepa, registrovani kapital odjednom deluje ozbiljnije.

Scenario 2: Mala firma sa novim partnerom

Jelena ima d.o.o. za digitalni marketing, 100% vlasnica. U firmu želi da uđe njena saradnica Tamara kao 30% partner. Najčistiji način je povećanje kapitala — Tamara uplaćuje ulog koji odgovara njenom procentu, čime postaje član društva. Jelenin postojeći udeo se ne menja u apsolutnom iznosu, ali procentualno se razvodnjava sa 100% na 70%.

Pre svega, sklapaju ugovor o pristupanju i menjaju osnivački akt, koji se overava kod notara. Onda ide registracija u APR. Cela procedura, kad se sve uštima, traje par nedelja.

Scenario 3: D.o.o. koji povlači višak kapitala

Stefan i njegov brat su 2018. osnovali firmu za izradu nameštaja sa nenovčanim ulogom — mašinama vrednim oko 2.000.000 dinara. Posao je krenuo u IT konsalting, mašine su prodate pre dve godine, a firma sad ima kapital registrovan na 2 miliona koje realno ne pokriva nikakva imovina.

Odlučuju se za smanjenje kapitala. Procedura je sporija jer mora da prođe rok za prijavu poverilaca, ali na kraju oslobađaju sredstva i kapital postavljaju na realnu vrednost. Bitno: pre ovoga konsultovali su knjigovođu i advokata zbog poreskih implikacija isplate članovima — ovo nije DIY priča.

Poreske i bilansne implikacije — ne preskači ovaj deo

Promena kapitala nije samo papirologija u APR-u — ima direktne posledice na bilans i ponekad na poreze.

Kod povećanja iz neraspoređene dobiti, dobit koja je do tada bila "slobodna" za isplatu članovima sada postaje deo kapitala i ne može se više povući kao dividenda bez ponovne procedure. Ovo nekima odgovara (čistiji bilans), a nekima ne (gubitak fleksibilnosti).

Kod povećanja novim ulozima, novac koji ulazi u firmu je ulog, ne prihod — nema poreza na dobit. Ali ako se ulog ne uplati u dogovorenom roku, član odgovara za neuplaćeni deo.

Kod smanjenja sa isplatom članovima, isplata se može tretirati slično dividendi sa pripadajućim porezom na prihod od kapitala — konkretne stope i pravila proveri sa knjigovođom, jer zavise od izvora kapitala i vremena nastanka.

Kod konverzije pozajmice u kapital, gubi se "pozajmica osnivača" iz pasive, što čisti bilans, ali članu ne ostaje opcija da to vrati u gotovini bez prolaska kroz proceduru smanjenja kapitala.

Generalno pravilo: ne diraj kapital bez konsultacije sa knjigovođom i, kod složenijih situacija, sa pravnikom. Trošak konsultacije od par hiljada dinara može da te spasi grešaka koje koštaju desetostruko više.

Šta NE možeš da uradiš sa kapitalom

Da bismo zaokružili priču, evo i nekoliko granica koje treba znati:

• Ne možeš da spustiš kapital ispod zakonskog minimuma od 100 dinara
• Ne možeš da povučeš svoj uplaćeni ulog kao da je tvoj lični novac — to je novac firme, ne tvoj
• Ne možeš da menjaš kapital bez odluke skupštine i izmene osnivačkog akta
• Ne možeš da uneseš nenovčani ulog "po proceni iz oka" — mora postojati procena ovlašćenog procenitelja
• Ne možeš da preskočiš obavezu objavljivanja kod smanjenja kapitala, jer je to zaštita poverilaca

Sve ovo izgleda kao birokratija dok ti ne zatreba banka, ozbiljan investitor ili sudski spor — onda svaka stavka u registracionoj dokumentaciji postaje važna.

Kako ovo rešava Fakturko

Fakturko nije pravnik i neće ti zameniti notara ili knjigovođu, ali jeste mesto gde se sva tvoja firma drži na jednom mestu — fakture, klijenti, troškovi, dugovanja, SEF, bankovni izvodi. Kada krene priča o promeni kapitala, prvo što ti treba su jasni finansijski podaci: kolika je realna dobit, koliko ima neraspoređene dobiti, koliko ti članovi zapravo duguju ili koliko si ti dao firmi kroz pozajmice. Sa urednom evidencijom u Fakturku, taj razgovor sa knjigovođom traje 20 minuta umesto tri dana traženja po fasciklama.

Faktor, AI asistent, može da ti odgovori na praktična pitanja iz tvog poslovanja — "koliko mi je neraspoređene dobiti", "koliko mi klijenti duguju" — i da pošalje knjigovođi mesečni paket faktura jednom glasovnom porukom sa Telegrama. Kad dođe trenutak za odluku skupštine i izmenu kapitala, ti imaš brojeve, knjigovođa ima papire, a APR dobija uredan zahtev iz prve.

Završetak

Promena osnovnog kapitala d.o.o. nije svakodnevna operacija, ali je važan alat — i za rast firme, i za njeno pravno-finansijsko zdravlje. Ne treba je raditi iz hira, ali ne treba je ni izbegavati kad za nju postoji jasan poslovni razlog. Ključ je u dobroj pripremi: znati zašto menjaš, izabrati ispravan modalitet, proći proceduru kod notara i APR-a, i razumeti šta to znači za tvoj bilans i poreze.

Ako želiš da ti finansije firme budu u stanju da takve odluke možeš da doneseš za jedno popodne sa knjigovođom — probaj Fakturko besplatno na fakturko.io/register i napravi prvu fakturu za dva minuta.