Porez na poklon između brata i sestre: kad se plaća

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 16. jun 2026. · 9 min čitanja

Brat ti šalje 5.000 evra da pokriješ minus na poslovnom računu dok čekaš da ti veliki klijent plati fakturu. Sestra ti prepisuje pola stana koji ste nasledili, da bi ti mogao da ga koristiš kao sedište firme. U oba slučaja, postoji jedno pitanje koje većina preduzetnika preskoči — a Poreska uprava ne preskače: ko ovde plaća porez na poklon, koliko, i može li se izbeći?

Ovo je tema koja se ne tiče samo familijarnih odnosa. Tiče se i tvog biznisa, jer poklon između srodnika često završava kao kapital u firmi, kao nekretnina za poslovanje, ili kao "pozajmica" koja zapravo nikada ne bude vraćena. A onda dođe rešenje od poreske, i preduzetnik prvi put čuje za nešto što je trebalo da reši pre nego što je novac uplaćen.

Hajde da raspakujemo kako stvari stoje između brata i sestre — gde je porez obavezan, gde postoji oslobođenje, i kako da ne upadneš u zamku koja košta više nego sam poklon.

Šta je uopšte porez na poklon i ko ga plaća

Porez na poklon je porez na imovinu koju neko dobije besplatno — bez naknade. Plaća ga onaj ko prima poklon, ne onaj ko ga daje. To je prva stvar koju treba zapamtiti, jer mnogi misle obrnuto.

Predmet poreza može biti:

• novac (gotovina ili uplata na račun)
• nepokretnost (stan, kuća, lokal, zemljište)
• pokretne stvari veće vrednosti (auto, plovilo, umetnička dela)
• prava (potraživanja, udeli u firmi, hartije od vrednosti)
• štednja i druga imovinska prava

Visina poreza zavisi od dva faktora: u koji srodnički red spada onaj ko prima poklon, i kolika je vrednost poklona. Što je srodstvo dalje — porez je veći. Što je poklon vredniji — porez je takođe veći.

Srbija ima sistem naslednih redova koji se primenjuje i na poklone:

Konkretne procentualne stope za drugi i treći red povremeno se menjaju, zato pre svake veće transakcije proveri aktuelne stope na sajtu Poreske uprave Srbije ili kod knjigovođe. Ono što ostaje stabilno je princip: brat i sestra su u drugom naslednom redu, što znači da porez na poklon između njih postoji, ali je niži nego kod nesrodnika.

Brat i sestra: gde tačno stojiš

Ovo je deo zbog kojeg si verovatno kliknuo. Kad brat pokloni sestri, ili sestra bratu, primalac poklona ulazi u kategoriju "drugi nasledni red". To znači da postoji obaveza prijavljivanja poklona i plaćanja poreza, ali postoji i neoporezivi iznos.

Konkretno — postoji godišnji prag ispod kojeg se porez ne plaća. Taj prag se odnosi na ukupnu vrednost poklona koje primaš od istog lica u toku jedne kalendarske godine. Ako brat pokloni sestri više puta tokom godine, sabira se. Ako ona dobije od brata 50.000 dinara u januaru i 200.000 u oktobru, gleda se zbir.

Tačan iznos neoporezivog praga proveri pre nego što napraviš transakciju, jer se menja. Bitno je da znaš da prag postoji i da se računa po davaocu i po godini.

Šta to praktično znači:

• Mali poklon — verovatno bez poreza. Ako ti brat za rođendan da kovertu ispod praga, nema obaveze.
• Veći jednokratni poklon — porez se plaća. Ako sestra pokloni bratu auto vredan više od praga, prijavljuje se i plaća porez na razliku iznad praga.
• Više malih poklona koji se sabiraju — Poreska gleda godišnji zbir, ne pojedinačne transakcije.

Kad poklon između brata i sestre stvarno može da se izbegne

Sad dolazimo do dela zbog kojeg je ova tema interesantna preduzetnicima. Postoji nekoliko legitimnih situacija u kojima brat i sestra mogu da prebace imovinu jedno na drugo bez plaćanja poreza ili sa značajnim smanjenjem osnovice.

1. Iznos ispod neoporezivog praga

Ako planiraš da pomogneš sestri sa par stotina hiljada dinara godišnje, podelićeš to tako da svaka transakcija (i godišnji zbir) ostane ispod praga. Ovo nije izbegavanje poreza — ovo je korišćenje zakonskog limita.

2. Zajedničko nasleđe

Ako ste brat i sestra nasledili nešto zajedno od roditelja, podela tog nasledstva između vas dvoje nije poklon u poreskom smislu — to je deoba zajedničke imovine. Ovde se ne plaća porez na poklon, ali postoje druge takse i porezi (sudske takse, porez na prenos apsolutnih prava kod nekretnina u nekim slučajevima).

3. Pozajmica umesto poklona

Ovo je najčešća situacija u praksi. Brat treba sestri 10.000 evra za otvaranje firme. Umesto poklona, sklope ugovor o zajmu. Ako je zajam beskamatni i između srodnika, treba ga ipak formalizovati — pismeni ugovor, jasan rok vraćanja, dokumentacija o uplati. Ako Poreska kasnije proceni da je "zajam" zapravo bio prikriveni poklon (jer se nikad ne vraća), može da prekvalifikuje transakciju i naplati porez.

4. Ulaganje u zajednički biznis

Ako brat i sestra zajedno vode firmu, brat može da uplati dokapitalizaciju, da uđe kao osnivač sa udelom, ili da pozajmi firmi novac — ništa od toga nije poklon sestri lično.

5. Plaćanje konkretne usluge ili robe

Ako sestra radi za bratovu firmu i on joj plati po ugovoru o delu ili kroz ugovor o saradnji sa njenom paušalnom radnjom, to je poslovni odnos, ne poklon. Plaća se porez na taj prihod, ali to nije porez na poklon.

Praktični scenariji iz preduzetničke prakse

Da ne ostane na teoriji, evo četiri tipične situacije koje viđam kod ljudi koji vode male biznise u Srbiji.

Scenario 1: Paušalac dobija pozajmicu od brata

Marko je paušalac, programer. Klijent iz inostranstva kasni dva meseca sa uplatom. Brat mu prebaci 3.000 evra na lični račun da pokrije troškove dok ne stigne uplata. Marko vrati novac za mesec dana.

Šta treba uraditi: Sklopiti pismeni ugovor o pozajmici pre transakcije, sa rokom vraćanja. Sačuvati dokaz o vraćanju (izvod sa računa). Ako se ovo desi jednom, nikoga ne zanima. Ako se "pozajmice" ponavljaju i nikad se ne vraćaju, Poreska može da postavi pitanja.

Scenario 2: Sestra poklanja bratu deo stana koji koristi kao kancelariju

Ana ima stan koji ne koristi. Brat Vlada drži DOO i treba mu zvanično sedište. Ana mu prepisuje 50% stana kao poklon, da Vlada može da registruje sedište na svoju adresu i da poreski tretira deo troškova stana.

Šta treba uraditi: Overa ugovora o poklonu kod javnog beležnika. Prijava poreza na poklon u roku od 30 dana od overe. Računanje poreza po stopi za drugi nasledni red, na tržišnu vrednost 50% stana. Ovo se ne može izbeći ako vrednost prelazi prag, ali se može precizno isplanirati i ne čekati da Poreska sama proceni vrednost (njihova procena je obično viša od tvoje).

Scenario 3: Brat finansira sestrinu novu firmu

Petar prodaje firmu i ima kapital. Sestra Jelena pokreće brending agenciju. Petar joj "pokloni" 20.000 evra za start.

Šta treba razmotriti: Umesto poklona, Petar može da uđe u Jeleninu firmu kao osnivač sa minornim udelom i uplati osnivački ulog, ili da firmi (ne Jeleni lično) odobri zajam. Oba scenarija imaju potpuno drugačiji poreski tretman od poklona Jeleni lično. Pre odluke — razgovor sa knjigovođom.

Scenario 4: Više manjih poklona tokom godine

Sestra svaki mesec šalje bratu po neku sumu da pomogne sa decom. Pojedinačno svaki iznos je mali, ali na godišnjem nivou se nakupi.

Šta treba znati: Poreska gleda godišnji zbir od istog davaoca. Ako zbir prelazi prag, postoji obaveza prijave. Mnogi ovo previde i kasnije imaju problem kad Poreska analizira priliv na račun.

Koraci koje preduzimaš čim primiš značajan poklon

Ako si primio poklon iznad praga — i bilo da je u pitanju novac, nekretnina, ili nešto drugo — evo redosleda:

1. Dokumentuj transakciju. Ugovor, izvod sa računa, kupoprodajni ugovor ako je u pitanju nekretnina koja se poklanja. Bez papira, kasnije nema dokaza šta je bilo.
2. Overi kod javnog beležnika ako se radi o nepokretnosti ili većoj vrednosti — to je u nekim slučajevima zakonska obaveza, u drugim samo dobra praksa.
3. Prijavi poklon Poreskoj upravi u zakonskom roku. Rok obično teče od dana sklapanja ugovora ili overe. Tačan rok proveri za svoj konkretan slučaj.
4. Sačekaj rešenje o porezu — Poreska procenjuje vrednost i izdaje rešenje. Imaš rok za žalbu ako se ne slažeš sa procenom.
5. Plati porez u roku iz rešenja. Kašnjenje povlači kamatu.
6. Sačuvaj svu dokumentaciju minimum onoliko godina koliko je zakonski rok za poreske kontrole — proveri aktuelni rok zastarelosti.

Česte greške koje koštaju

Kako ovo rešava Fakturko

Porez na poklon nije nešto što Fakturko obračunava umesto tebe — to je domen knjigovođe i poreske uprave. Ali ono što Fakturko može, kroz AI asistenta Faktora, jeste da bude tvoja prva linija odbrane kad ti se postavi konkretno pitanje: "Brat mi šalje 4.000 evra, da li ja ovo prijavljujem kao prihod firme ili nešto drugo?" Faktor odgovara u kontekstu tvog biznisa i upućuje te šta dalje da pitaš knjigovođu — preko Telegrama ili WhatsApp-a, glasovnom porukom dok voziš na sastanak.

Praktičnije od toga: Fakturko jasno razdvaja firmin novčani tok od ličnih transakcija. Bankovni izvodi se povezuju sa fakturama, pa kad sednete sa knjigovođom da raščistite šta je bilo šta, ne tražite po izvodima dva sata. Ako brat uplaćuje na firmin račun a treba na lični, vidite to odmah, ne tri meseca kasnije kad već postoji poreski problem. A kad knjigovođa traži dokumentaciju za kvartal, dobija je automatski — bez kopanja po fasciklama.

Šta zapamtiti

Porez na poklon između brata i sestre postoji — oni su u drugom naslednom redu, što znači niža stopa i postojanje neoporezivog praga, ali ne i potpuno oslobođenje kao kod roditelja i dece. Ako planiraš veću transakciju u familiji, pravilo broj jedan je: prvo papir, pa novac. Ugovor pre uplate, prijava u roku, dokumentacija sačuvana.

Drugo pravilo: ne mešaj ličnu i poslovnu stranu. Pozajmica firmi nije isto što i poklon vlasniku. Dokapitalizacija nije isto što i poklon. Honorar po ugovoru o delu nije poklon. Svaka od ovih situacija ima svoj poreski tretman, i ako biraš pravi okvir pre transakcije, plaćaš manje i spavaš mirnije.

I treće: za konkretne iznose, stope i rokove — uvek aktuelni izvor (Poreska uprava, tvoj knjigovođa). Zakon se menja, pragovi se usklađuju, a stari članak sa interneta nije osnov za odluku koja vredi 10.000 evra.

Ako vodiš biznis i hoćeš da Faktor bude tu kad ti se postavi sledeće poresko pitanje — uz fakturisanje, SEF i sve ostalo na jednom mestu — registruj se besplatno na fakturko.io/register i prva faktura ti je gotova za dva minuta.