PDV po naplaćenim naknadama: ko može i kako se prijavi

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. avgust 2026. · 8 min čitanja

Imaš klijenta koji plaća 60 dana po prijemu fakture. U međuvremenu, PDV na tu fakturu moraš da uplati Poreskoj upravi — iako novac još nije sleteo na tvoj račun. Zvuči nestvarno, ali za hiljade srpskih preduzetnika ovo je mesečna realnost koja radioma ubija keš flow.

Postoji, međutim, zakonski mehanizam koji ti omogućava da PDV plaćaš samo onda kada klijent zaista i plati fakturu. Zove se obračun PDV-a po sistemu naplaćenih naknada i može biti razlika između mirnog sna i stalnog kredita za poreze.

Ko ima pravo na obračun PDV-a po naplaćenim naknadama

Pravo na obračun PDV-a po naplaćenim naknadama imaju isključivo poreski obveznici čiji je godišnji promet robe i usluga bez PDV-a do 8.000.000 dinara (proveri aktuelni limit na sajtu Poreske uprave, jer se ovaj iznos povremeno revisioniše). Ovo nije opcija za sve — velike firme i one koje prelaze taj prag moraju računati PDV po ispostavljenim računima (klasični sistem).

Pravo nije automatsko. Da bi koristio ovaj sistem, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

• Ušao si u PDV sistem (obavezno ili dobrovoljno) i imaš aktivan PIB sa PDV brojem
• Tvoj ukupan promet u prethodnih 12 meseci nije prešao zakonski limit
• Podneo si prijavu nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (taj organ donosi rešenje)
• Ne obavljaš isključivo oslobađene isporuke (npr. finansijske usluge, osiguranje)

Praktično: ako si frilenser, agencija sa par klijenata ili majstor koji radi sa dugim rokovima plaćanja, ovaj sistem je verovatno najbolja stvar koju možeš da uradiš za svoj keš flow.

Bitan detalj koji mnogi promaše: pravo važi i za obveznike koji su u PDV sistemu po osnovu obaveznog upisa (promet preko 8.000.000 dinara bez PDV-a ne postoji kod njih, ali jesu u sistemu). Limit od 8 miliona se odnosi na promet, a ne na to da li si obavezno ili dobrovoljno ušao u PDV.

Razlika između ispostavljenih i naplaćenih računa

Ovo je suština koju moraš razumeti pre bilo kakve prijave.

Klasični sistem (po ispostavljenim računima): PDV obaveza nastaje u trenutku isporuke robe ili usluge, odnosno u trenutku izdavanja fakture. Ako 1. avgusta izdaš fakturu na 100.000 dinara + 20.000 PDV, taj PDV duguješ za taj poreski period — bez obzira kada (ili da li) klijent plati.

Sistem naplaćenih naknada: PDV obaveza nastaje tek kada klijent plati. Ako 1. avgusta izdaš istu fakturu, a klijent plati 15. oktobra, PDV od 20.000 dinara prijavljuješ u periodu u kom je naplata izvršena — ne u avgustu.

Razlika postaje dramatična kada imaš 5-10 faktura mesečno sa rokovima plaćanja od 45-90 dana. U klasičnom sistemu možeš biti u situaciji da duguješ stotine hiljada dinara PDV-a pre nego što si naplatio jednu jedinu fakturu.

Kako i gde se prijavljuješ

Procedura nije komplikovana, ali zahteva preciznost. Evo korak po korak.

Korak 1: Provera prometa

Pre prijave, izračunaj svoj promet robe i usluga (bez PDV-a) u poslednjih 12 meseci. Ako si tek počeo sa radom, proceni na osnovu poslovnog plana. Limit je 8.000.000 dinara — ako si blizu granice, radije se posavetuj sa knjigovođom pre prijave.

Korak 2: Podnošenje prijave

Prijavu podnosiš nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji imaš sedište (za Beograd, to je Grad Beograd). Ovo se ne radi direktno preko Poreske uprave i SEF portala, već preko lokalnog organa koji vodi evidenciju poreskih obveznika.

Prijava se podnosi na propisanom obrascu. U njoj navodiš:

• Poreski identifikacioni broj (PIB)
• Podatke o firmi/Preduzetniku
• Trenutni promet (procena ili ostvareni)
• Datum od kojeg želiš da primenjuješ sistem naplaćenih naknada

Korak 3: Rešenje

Nadležni organ donosi rešenje kojim se potvrđuje tvoje pravo na obračun po naplaćenim naknadama. Tek od datuma iz rešenja (ili datuma koji u njemu stoji) smeš da primenjuješ ovaj sistem. Ne smeš ga primenjivati retroaktivno — ako si izdao fakture u martu, a rešenje dobiješ u aprilu, mareve fakture idu po starom sistemu.

Korak 4: Primena u fakturisanju i prijavi PDV-a

Od datuma iz rešenja, u PDV prijavi (obrazac PDV-1) prikazuješ samo onaj izlazni PDV koji je stvarno naplaćen u tom poreskom periodu. Ulazni PDV (na tvoje nabavke) i dalje knjižiš normalno — pravo na odbitak ulaznog PDV-a nije vezano za tvoje plaćanje dobavljaču.

Praktično znači: pratiš naplate i samo te naplate stavljaš u izlazni PDV.

Šta se dešava sa ulaznim PDV-om

Ovo je mesto gde ljudi najviše greše pa misle da sistem naplaćenih naknada znači "plaćam PDV tek kad i ja naplatim". Ne znači.

Pravilo je sledeće:

• Izlazni PDV (na fakture koje ti izdaješ): prijavljuješ po naplaćenim naknadama
• Ulazni PDV (na fakture koje ti primiš od dobavljača): i dalje prijavljuješ po ispostavljenim računima, odnosno u periodu u kom si primio fakturu

Dakle, ako ti dobavljač pošalje fakturu za materijal sa PDV od 10.000 dinara, taj ulazni PDV možeš da odbiješ u tom periodu — ne čekaš da njemu platiš.

Ovo je logično: sistem naplaćenih naknada štiti tvoj keš flow na strani naplate, ali ne sme da naruši pravilo da je PDV poreski neutralan pri transakcijama između obveznika.

Prelazak sa sistema na sistem i prestanak prava

Izlazak iz sistema naplaćenih naknada se dešava u nekoliko situacija:

1. Prekoračenje limita: Ako u bilo kom trenutku tvoj promet (bez PDV-a) u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara, gubiš pravo i moraš na klasični sistem. Prelazak je obavezan od početka narednog poreskog perioda nakon prelaska.

2. Dobrovoljni izlazak: Možeš u svakom trenutku da odustaneš i pređeš na klasični sistem. Prijavljuješ to istom organu kod koga si podneo prijavu.

3. Prestanak poslovanja: Gasiš firmu — sistem prestaje da važi.

Šta se dešava sa nenaplaćenim fakturama u trenutku prelaska? Pa, moraš ih prijaviti. Praktično: u poslednjem periodu primene naplaćenih naknada (ili u prvom periodu klasičnog sistema), prijavljuješ sav preostali nenaplaćeni izlazni PDV. To može biti bolan trenutak ako imaš mnogo neplaćenih faktura, zato planiraj prelazak pažljivo — po mogućstvu u periodu kada ti je stanje naplata najniže.

Praktični primeri iz života

Primer 1: Frilenser sa inostranim klijentima

Marko je preduzetnik-paušalac koji radi WordPress development za klijente iz Nemačke. Njegov godišnji promet je oko 6.000.000 dinara. Iako većina usluga ide sa 0% PDV (izvoz usluga), deo prometa mu je iz Srbije.

Kod srpskih klijenata, rok plaćanja je često 30-60 dana. U klasičnom sistemu, Marko bi morao da plati PDV na fakturu koju je izdao, a da novac još nije na računu. Sa sistemom naplaćenih naknada, on prijavljuje PDV tek kad klijent plati.

Rezultat: Nema blokada, nema kredita za poreze, mirno spava.

Primer 2: B2B agencija sa dugim rokovima

Agencija za marketing ima 12 klijenata, mesečni promet oko 500.000 dinara bez PDV-a. Rokovi plaćanja su 45-90 dana. U klasičnom sistemu, mesečno bi morali da plate oko 20.000 dinara PDV-a na izdate fakture, a da od toga ništa nisu naplatili.

Sa sistemom naplaćenih naknada, PDV prijavljuju samo za fakture koje su stvarno naplaćene u tom mesecu. Keš flow je stabilan, ne moraju da uzimaju kratkoročne kredite za poreze.

Primer 3: Preduzetnik koji prelazi limit

Petar ima stolarску radionicu. Posao mu raste i u junu prelazi 8.000.000 dinara prometa u prethodnih 12 meseci. Od sledećeg poreskog perioda, mora na klasični sistem. U poslednjem periodu primene naplaćenih naknada, mora da prijavi sav dosadašnji nenaplaćeni izlazni PDV.

Petar je pametan pa je pratio naplate i zna tačno koliko mu je nenaplaćenog PDV-a. Zato je planirao prelazak za period u kom mu je najmanje neplaćenih faktura — nakon intenzivne naplate u martu i aprilu.

Praćenje naplata: uslov bez kog sistem ne radi

Sistem naplaćenih naknada ima jednu strogu pretpostavku: moraš tačno da znaš šta je naplaćeno, a šta ne. Ako ti je evidencija fakture haotična, ako ne znaš ko je platio a ko nije, ovaj sistem će ti napraviti veći problem nego korist.

U praksi, to znači da za svaku fakturu moraš da pratiš:

• Datum izdavanja
• Iznos sa PDV
• Datum naplate (ako je naplaćena)
• Iznos naplate (ako je delimična)
• Status: naplaćena / delimično naplaćena / nenaplaćena

Ovo je mesto gde se mnogi obvesnici oslanjaju na Excel tabele koje redovno zaborave da ažuriraju. I onda u danu prijave PDV-a moraju da pregledaju 50 mejlova i 20 izvoda da bi shvatili ko je platio.

Kako ovo funkcioniše u Fakturku

Ako već koristiš sistem naplaćenih naknada — ili planiraš da pređeš na njega — najveći teret je administracija praćenja naplata. U Fakturku svaka faktura ima status plaćanja koji se ažurira automatski kadaMatching uplata stigne (preko bankovnih izvoda), a sve fakture možeš da filtriraš po statusu: naplaćene, nenaplaćene, delimično naplaćene, sa brojem dana kašnjenja. Tako u danu prijave PDV-a za dva minuta znaš tačan iznos koji ide u prijavu — bez otvaranja Excela i pretraživanja inboxa. AI asistent Faktor ti može reći i „koje fakture su naplaćene u maju" prostom porukom preko Telegrama.

Završetak

Sistem naplaćenih naknada je jedan od najkorisnijih poreskih mehanizama za male srpske firme — ali samo ako ga koristiš discipline. Prati naplate, poštuje procedure prijave i planiraj prelazak pre nego što pređeš limit. Ako ti evidencija fakture ne drži korak sa naplatama, probaj Fakturko besplatno i vidi kako izgleda kad te sistem podseti ko je platio, a ko ti duguje novac.