Paušalno oporezivanje: koje šifre mogu, a koje ne

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. jul 2026. · 10 min čitanja

Registruješ paušalnu radnju, biraš šifru delatnosti i posle mesec dana dobiješ rešenje da si obveznik vođenja poslovnih knjiga. Greška u koraku jedan košta te samoinicijativnog knjigovođe i para koje nisi planirao. Ovaj vodič ide kroz to koje šifre delatnosti realno prolaze na paušalu u Srbiji, koje su striktno isključene, i šta ljudi najčešće promaše pri registraciji u APR-u.

Ko uopšte može biti paušalac u Srbiji

Paušalno oporezivanje je poreski status za preduzetnike koji ne prelaze određeni godišnji promet i koji ne obavljaju delatnost koja je zakonom isključena. Poreska uprava ti tada rešenjem određuje mesečni paušalni porez i doprinose, umesto da vodiš knjige i plaćaš porez na stvarnu dobit.

Uslovi su, ukratko, tri:

1. Prometovni limit — ne prelaziš zakonski limit godišnjeg prometa (aktuelni iznos proveri na sajtu Poreske uprave, jer se povremeno menja; dugo je bio na nivou od 6 miliona dinara).
2. Nisi PDV obveznik po sili zakona — ako pređeš prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a, gubiš pravo na paušal.
3. Delatnost ti nije na spisku isključenih — ovo je deo koji najviše ljudi previdi.

Prvi i drugi uslov su matematika. Treći je izbor koji praviš u APR-u kada upisuješ pretežnu šifru delatnosti — i ako pogrešiš, poresko rešenje stiže sa neprijatnim iznenađenjem.

Šifra delatnosti: šta zapravo biraš u APR-u

Kada osnivaš preduzetničku radnju, biraš jednu pretežnu šifru delatnosti iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti. To je četvorocifreni kod (npr. 6201 — računarsko programiranje) koji Poreska uprava koristi da odluči da li ti delatnost prolazi kao paušalna.

Bitno je razumeti tri stvari:

• Registruješ jednu pretežnu šifru, ali smeš da fakturišeš i sporedne usluge dok se logično uklapaju u tvoje poslovanje. Ne moraš da imaš 6201 pa da ne smeš da napraviš logo za klijenta.
• Šifra se može promeniti kroz APR ako se posao razvije u drugom smeru. Ne košta mnogo, ali povlači novo poresko rešenje.
• Poreska uprava gleda suštinu, ne samo šifru. Ako ti je registrovano "programiranje" a stvarno radiš trgovinu, kontrola neće gledati kod nego račune.

Delatnosti koje po pravilu MOGU na paušal

Ovo su tipične kategorije koje se u praksi rešenjima Poreske uprave odobravaju kao paušalne. Nije zvanična lista — zvanična lista se nalazi u Uredbi o paušalnom oporezivanju i menja se, pa je uvek proveri pre registracije.

Bitna napomena za IT: deo IT delatnosti je tokom prethodnih godina bio predmet posebnih pravila i ograničenja kod paušalnog statusa (test samostalnosti, izmene režima). Pre nego što registruješ 6201 kao paušalac, proveri na sajtu Poreske uprave i sa knjigovođom šta trenutno važi — ovo je oblast gde se pravila najčešće menjaju.

Delatnosti koje NE MOGU na paušal

Zakon o porezu na dohodak građana taksativno isključuje pojedine delatnosti iz paušalnog oporezivanja, bez obzira na tvoj promet. Ako registruješ neku od ovih šifri kao pretežnu, rešenje o paušalu nećeš dobiti — ideš na knjige (samooporezivanje na stvarni prihod, sa vođenjem KPO ili dvojnim knjigovodstvom).

Grupe koje po pravilu ne mogu na paušal:

• Trgovina na veliko i na malo — sve varijante iz sektora 45, 46 i 47 (osim vrlo uskih izuzetaka koje treba proveriti u aktuelnoj Uredbi). Ako kupuješ da bi prodao, nisi paušalac.
• Ugostiteljstvo — restorani, kafići, barovi (deo sektora 56). Ovo su tipične "knjigovodstvene" delatnosti.
• Hotelijerstvo i smeštaj — sektor 55.
• Finansijske usluge i posredovanje — sektor 64, 65, 66.
• Delatnosti trgovinskih i sličnih posrednika — brokeri, dileri, veliki deo posredničkih delatnosti.
• Advokatura, javnobeležnička i izvršiteljska delatnost, računovodstvo, revizija — regulisane profesije po posebnim pravilima.
• Reklamiranje na način koji uključuje preprodaju medijskog prostora — deo agencijskog posla može biti sporan, iako čista kreativa i konsalting prolaze.
• Delatnosti u kojima zapošljavaš druga lica iznad limita koji zakon dozvoljava paušalcu (proveri aktuelni broj dozvoljenih zaposlenih).
• Delatnosti koje se obavljaju u zajedničkom poslovanju sa drugim licima (ortakluci sa deljenjem prihoda) po pravilu ne prolaze na paušalu.

Konačan spisak isključenih delatnosti sa tačnim šiframa naći ćeš u Uredbi o paušalnom oporezivanju i Zakonu o porezu na dohodak građana. To su dva dokumenta koja bukvalno treba da imaš otvorena kada popunjavaš APR prijavu.

Sivi slučajevi: gde ljudi najčešće pogreše

U praksi retko ko pogreši sa očiglednim šiframa (niko ne registruje restoran misleći da će biti paušalac). Greške se dešavaju u sivoj zoni. Nekoliko čestih:

"Prodajem svoje digitalne proizvode online — koja mi je to šifra?" Ako pišeš i prodaješ e-knjigu ili kurs koji si sam napravio, to je bliže obrazovnoj/kreativnoj delatnosti nego trgovini. Ako preprodaješ tuđe proizvode preko webshopa, to je trgovina — i paušal ti ne prolazi.

"Radim marketing, ali klijentu naplaćujem i Facebook oglase koje sam kupio." Ako ti Facebook fakture idu na tvoje ime i onda ih prefakturišeš klijentu sa maržom, to počinje da liči na preprodaju medijskog prostora. Čist konsalting + odvojeno plaćanje oglasa od strane klijenta = bezbednije za paušal.

"Ja sam frilenser preko Upwork-a, primam iz inostranstva." Sama činjenica da primaš iz inostranstva ne isključuje paušal. Ali gledaj devizni prag za PDV — ako ga pređeš, ulaziš u sistem PDV-a i gubiš paušal automatski.

"Otvorio bih zanatsku radnju ali bih usput i preprodavao delove." Ako je preprodaja delova samo pratilac tvoje popravke (menjaš deo koji si kupio i naplaćuješ ga klijentu u okviru usluge), to je najčešće OK. Ako otvaraš prodavnicu delova gde ljudi ulaze da kupe komponente — to je trgovina.

"Iznajmljujem stan preko Airbnb-a." Kratkoročno iznajmljivanje smeštaja gostima nije paušalna preduzetnička delatnost u klasičnom smislu — to ide po posebnim pravilima za ugostiteljstvo/smeštaj ili kao prihod od nepokretnosti. Ne pokušavaj da to guraš kroz paušalnu radnju sa šifrom 6820.

Kako izgleda registracija korak po korak

Praktičan redosled ako pokrećeš paušalnu radnju:

1. Odaberi šifru delatnosti iz aktuelne klasifikacije. Proveri da nije na listi isključenih. Ako si u sivoj zoni — zovi knjigovođu na 30 minuta konsultacija pre nego što potpišeš.
2. Otvori paušalnu radnju kroz APR (online, preko eID-a, ili u papiru). U prijavi izričito označi da tražiš paušalno oporezivanje.
3. Sačekaj rešenje Poreske uprave. Rok može da varira. Do prijema rešenja imaš privremeno stanje — nemoj da izdaješ fakture pre nego što proveriš svoj status kod knjigovođe.
4. Otvori tekući račun za radnju u banci (ne mešaj sa privatnim).
5. Registruj se na SEF (Sistem elektronskih faktura) — čak i ako sarađuješ samo sa privatnim licima danas, čim ti dođe jedna firma-klijent, moraćeš da izdaješ elektronsku fakturu.
6. Pripremi KPO knjigu (Knjiga o ostvarenom prometu). Paušalac vodi jednostavnu evidenciju izdatih računa hronološki, uz podatke o iznosu i datumu naplate.

Šta paušalac stvarno plaća i evidentira

Paušalac ne plaća porez na stvarnu dobit. Poreska uprava ti rešenjem odredi:

• Mesečni paušalni porez na prihod (izračunat po formuli koja uzima u obzir delatnost, opštinu, staž).
• Doprinose za PIO i zdravstvo (i po potrebi za nezaposlenost).

Ovi iznosi ne zavise od toga koliko si mesečno fakturisao — plaćaš ih i u mesecu kad si bio na godišnjem odmoru. Zato paušal odgovara ljudima sa stabilnim mesečnim prihodom, a ne onima čiji posao skače od 0 do 500.000 pa nazad.

Uz to imaš poresku i lokalnu obavezu za eko taksu, koja se plaća godišnje, i eventualnu firmarinu u zavisnosti od opštine i visine prihoda. Konkretne iznose proveri na sajtu tvoje lokalne samouprave — variraju.

Što se evidencije tiče, paušalac ima obavezu da vodi KPO knjigu: hronološki popis svih izdatih računa, sa datumom, brojem računa, iznosom i datumom naplate. Ako si u sistemu PDV-a (retko za paušalca, ali dešava se dobrovoljno) — vodi i evidenciju PDV-a.

Najčešće greške pri registraciji šifre

Ovih pet grešaka najčešće viđam u praksi:

1. Biranje "šire" šifre da bi se pokrilo više posla. Ljudi biraju opšte šifre tipa 8299 ("ostale poslovne usluge") misleći da im to daje slobodu. Poreska uprava tada može da preispita status jer sumnja da se iza opšte šifre krije zabranjena delatnost.

2. Kopiranje šifre od poznanika koji "radi sličan posao". Njegov posao može biti pravno drugačiji od tvog. Šifru biraj na osnovu suštine tvog posla, ne po asocijaciji.

3. Ignorisanje toga da si već ušao u sistem PDV-a. Ako si već bio u PDV-u u prethodnoj radnji ili firmi, ulazak u novu paušalnu radnju ne poništava automatski PDV status — proveri pre.

4. Ne prijavljivanje promene delatnosti. Radiš dizajn dve godine, pa počneš dominantno da radiš marketing kampanje. Ako se suština posla promenila, treba i šifru da menjaš. Kontrola koja to primeti pravi problem retroaktivno.

5. Registracija u opštini "gde je jeftinije" a rad negde drugde. Paušalni porez zavisi i od opštine. Neki misle da će registrovati radnju u manjoj opštini a raditi iz Beograda. Adresa mora da bude realna adresa poslovanja — inspekcija to ume da proveri.

Kako ovo funkcioniše u praksi kad si paušalac

Recimo da si dizajner sa šifrom 7410 i pet stalnih klijenata. Realan mesec izgleda ovako:

• 5–8 faktura mesečno, jednoj firmi obavezno preko SEF-a.
• Vodiš KPO tabelicu u Excel-u ili u aplikaciji — svaki račun upisuješ.
• Kad ti klijent plati, upisuješ datum naplate.
• Mesečno plaćaš paušalni porez i doprinose po rešenju.
• Kvartalno pratiš da nisi blizu limita prometa (da ne "ispadneš" iz paušala).
• Godišnje predaješ ono što treba (proveri sa knjigovođom, pravila se menjaju).

Papirologija sama po sebi nije komplikovana. Postaje komplikovana kada zaboraviš da upišeš račun, kad ti klijent traži kopiju fakture od pre četiri meseca, ili kada moraš da pratiš i SEF i mejlove i tabelu paralelno.

Kako ovo rešava Fakturko

Fakturko je pravljen za srpske paušalce i male firme, pa sve što je gore opisano ide sa jednog mesta: fakture se kreiraju za dva minuta, automatski se šalju kroz SEF kada je klijent firma, ulazne SEF fakture ti stižu u Inbox aplikacije da ih prihvatiš ili odbiješ, a KPO knjiga se vodi sama iz izdatih računa — bez paralelnog Excel-a. Multi-valuta ide po zvaničnom kursu NBS, što ti treba čim ti stigne prvi klijent iz inostranstva.

Iznad svega, tu je AI asistent Faktor na Telegramu i WhatsApp-u. Voziš se, snimiš glasovnu poruku "pošalji Marku istu fakturu kao prošli mesec" — Faktor je napravi, pošalje na mejl i SEF, i doda u KPO. Na kraju meseca kažeš "pošalji knjigovođi sve fakture za septembar" i to je jedna poruka umesto sat vremena kopanja po mejlu.

Da rezimiramo

Paušalno oporezivanje je odličan status ako si u dozvoljenoj delatnosti, imaš stabilan prihod ispod limita i ne želiš da vodiš knjige. Ključna odluka je izbor šifre delatnosti u APR-u — trgovina, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, finansije i pojedine regulisane profesije ti ne prolaze bez obzira na promet. Kreativa, IT, konsalting, zanatske i lične usluge po pravilu prolaze, uz aktuelne izmene koje treba proveriti pre same registracije.

Ako si već paušalac ili to tek postaješ i ne želiš da provodiš vikende sa Excel-om i SEF portalom — registruj se besplatno na Fakturko i prvu fakturu izdaj za dva minuta.