Paušalno oporezivanje 2026: ko sme, ko ispada

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 12. avgust 2026. · 8 min čitanja

Šest miliona dinara zvuči kao mnogo — dok ne pogledaš izvod krajem oktobra i vidiš da si već na 5,3 miliona. Paušalni status je najkomforniji poreski režim u Srbiji, ali granica je čvrsta, kriterijumi šire nego što deluje, a ispadanje iz paušala usred godine ume da košta više nego cela godišnja poreska obaveza.

Ovaj tekst je za preduzetnike koji su već paušalci i hoće da to i ostanu, i za one koji se registruju pa hoće da provere da li im šifra delatnosti uopšte dozvoljava paušal.

Ko može da bude paušalac u 2026.

Paušalac može biti preduzetnik koji ispunjava tri uslova istovremeno: obavlja delatnost koja nije na listi zabranjenih delatnosti za paušal, u prethodnoj godini nije prešao propisani limit prometa (aktuelno 6 miliona dinara), i nije obveznik PDV-a. Ako padne bilo koji od ova tri uslova, prelazi automatski u vođenje poslovnih knjiga (samooporezivanje).

Ključna zabluda: paušal nije "pravo" koje biraš — to je režim koji ti Poreska uprava odobrava rešenjem na osnovu šifre delatnosti iz APR-a. Kad se registruješ kao preduzetnik, u prijavi označiš da želiš paušalno oporezivanje, i onda čekaš rešenje. Bez tog rešenja, formalno nisi paušalac, ma šta pisalo u tvojoj glavi.

Delatnosti koje su izričito isključene iz paušala uključuju:

• reklamiranje i istraživanje tržišta,
• delatnosti veleprodaje i trgovine na malo (osim određenih izuzetaka),
• hotelijerstvo i restorane sa punom uslugom (ugostiteljstvo iznad određenog obima),
• finansijske i posredničke usluge,
• pravne i računovodstvene usluge (advokati, knjigovođe, revizori),
• delatnosti zdravstvene zaštite koje zahtevaju licencu na način koji isključuje paušal.

Ovo je gruba orijentacija — pre registracije obavezno proveri konkretnu šifru delatnosti u aktuelnoj Uredbi o bližim uslovima za paušalno oporezivanje, jer se lista povremeno menja i ima izuzetaka koji zavise od tumačenja.

Limit od 6 miliona: šta se tačno računa

U limit od 6 miliona dinara ulazi ukupan promet od obavljanja delatnosti u kalendarskoj godini — dakle, zbir svih izdatih faktura po datumu prometa, bez obzira da li su naplaćene ili ne. Naplaćeno/nenaplaćeno je nebitno za paušalni limit, računa se momenat izvršenja usluge ili isporuke dobra.

Ovo je najčešća greška iskusnih paušalaca: računaju sebi limit "po prilivu na račun". Nije. Ako si izdao fakturu 20. decembra za 500.000 din, a klijent platio 15. januara — tih 500.000 se računa u prošlogodišnji limit, ne u tekući.

Šta ne ulazi u limit:

• Uplate koje nisu prihod od delatnosti (pozajmica od osnivača, refundacije, povraćaj poreza).
• Prenos sopstvenog novca sa ličnog na poslovni račun.
• Fakture stornirane pre isporuke.

Šta ulazi, a ljudi zaborave:

• Fakture u devizama — preračunavaju se u dinare po srednjem kursu NBS na dan prometa.
• Barter transakcije — ako si razmenio uslugu za uslugu, obe strane imaju promet u punom iznosu.
• Avansi za usluge koje si već izvršio.

Prelazak PDV praga vs. prelazak paušalnog limita

Ovo su dva različita limita koja se često mešaju:

Znači, moguće je da si na 7 miliona prometa i dalje paušalac do kraja godine (jer nisi u PDV-u), ali od januara sledeće godine ideš u knjige. A moguće je i da si na 6,5 miliona već sada u PDV-u — jer se PDV prag računa "unazad 12 meseci", a paušal "u kalendarskoj godini".

Proveri aktuelne iznose oba praga pre svake veće poslovne odluke, jer su predlozi izmena u opticaju već duže vreme.

Kako se računa paušalni porez (i zašto rešenje kasni)

Paušalni porez i doprinosi se ne računaju od tvog stvarnog prometa, već od paušalno utvrđene osnovice koju određuje Poreska uprava na osnovu:

• šifre delatnosti,
• opštine u kojoj obavljaš delatnost (Beograd ≠ Kruševac),
• razvijenosti opštine,
• prosečne mesečne zarade u opštini,
• eventualnih korektivnih koeficijenata (starost preduzetnika, invaliditet, itd.).

Rezultat je fiksni mesečni iznos koji plaćaš do 15. u mesecu za prethodni mesec — bez obzira da li si taj mesec zaradio 50.000 ili 500.000 din.

Konkretan primer: frilenser programer u Novom Sadu, šifra 62.01, bez zaposlenih, izda promet od 4,8 miliona godišnje. Njegov paušalni porez i doprinosi mesečno će biti isti kao njegovog kolege sa istom šifrom u istoj opštini koji je izdao 5,9 miliona. Obojica plaćaju istu ratu — to je suština paušala.

Rešenja stižu sa zakašnjenjem

Rešenja o utvrđivanju paušalnog poreza za tekuću godinu često stižu sa nekoliko meseci zakašnjenja. U tom periodu plaćaš po starom rešenju iz prethodne godine, pa se razlika naknadno prebija.

Praktičan savet: kad dobiješ novo rešenje, uvek proveri da li je Poreska uzela u obzir tvoju šifru delatnosti i opštinu. Greške su češće nego što misliš, a žalba na rešenje se podnosi u roku od 15 dana od prijema.

Šta se dešava kad predješ limit

Prekoračenje paušalnog limita u toku godine ima tri različita ishoda, u zavisnosti od toga šta si tačno prekoračio:

1. Predješ 6 miliona, ne predješ PDV prag. Ostaješ paušalac do 31. decembra tekuće godine. Od 1. januara sledeće godine automatski prelaziš u vođenje knjiga (samooporezivanje). Dužan si da o tome obavestiš Poresku upravu i angažuješ knjigovođu na vreme.

2. Predješ PDV prag (8 miliona za 12 meseci). U roku od 15 dana od kraja meseca u kojem si prešao prag, moraš da se prijaviš za PDV. Od tog trenutka ispadaš iz paušala i vodiš knjige — usred godine, sa svim komplikacijama.

3. Baviš se delatnošću koja više nije dozvoljena za paušal. Ako promeniš šifru delatnosti na onu koja je isključena, gubiš pravo na paušal od datuma promene.

Najgori scenario je #2 — usred godine ideš iz najjednostavnijeg režima u najkomplikovaniji: PDV evidencije, KPO knjiga, mesečne PDV prijave, obračun stvarnih prihoda i rashoda. Zato je praćenje kumulativnog prometa mesec za mesecom vitalno.

Šta se najavljuje za paušalce

U javnosti su već duže vreme u opticaju predlozi da se paušalni limit podigne (u opticaju je bio predlog od 8 miliona dinara), kao i najave promena u načinu obračuna doprinosa. Ništa od toga nije zvanično dok se ne objavi u Službenom glasniku, pa nemoj donositi poslovne odluke na osnovu naslova u medijima.

Ono što jeste sigurno: SEF (Sistem e-faktura) je već sada obaveza za paušalce koji izdaju fakture pravnim licima. Ako si paušalac koji radi B2B, moraš da imaš pristup SEF-u, jer bez e-fakture prometa prema pravnom licu nema. Prema fizičkim licima paušalac i dalje izdaje običan račun (najčešće preko fiskalne kase, ako je fiskalni obveznik) ili fakturu.

Ovo znači da čak i najmanji paušalac koji fakturiše jednoj firmi mesečno mora da uđe u SEF ekosistem — što je do pre par godina bilo apsolutno strano preduzetniku sa 300.000 din prometa mesečno.

Kada paušal nema smisla (iako imaš pravo na njega)

Paušal je odličan ako:

• imaš niske stvarne troškove (frilenser, konsultant, programer, dizajner),
• želiš minimalnu papirologiju,
• prihodi su ti manje-više stabilni.

Paušal je loš izbor ako:

• imaš visoke stvarne troškove (nabavka robe, materijala, alata, subugovarači),
• prihodi ti drastično variraju (godina jaka, godina slaba — ne možeš da "odbiješ" troškove u lošoj godini),
• planiraš rast preko 6 miliona u sledećih 12 meseci — bolje se pripremi za knjige odmah nego da ideš usred godine.

Konkretan slučaj: preduzetnik koji preprodaje robu, sa maržom od 20%, promet 5 miliona din — realni prihod (marža) mu je milion din, ali paušalni porez plaća kao da ceo promet zarađuje. Isti taj preduzetnik u sistemu knjiga bi platio porez na dobit od milion din, što je često znatno manje. Za trgovinu paušal skoro nikad nema ekonomskog smisla — kad je uopšte dozvoljen.

Kako ovo Fakturko drži pod kontrolom

Praćenje kumulativnog prometa prema paušalnom limitu je jedan od onih zadataka koje svi paušalci "planiraju da rade urednije od januara", a onda se u novembru sete da nisu. Fakturko računa zbir svih izdatih faktura po datumu prometa u kalendarskoj godini i pokazuje ti kumulativni iznos na naslovnoj strani — sa vizuelnim upozorenjem kad se približiš pragu (na primer, na 80% i 95% limita). Isto važi i za PDV prag od 12 meseci, koji se računa kliznim prozorom, a ne kalendarski.

Ako radiš preko Faktora — glasovnom porukom "koliko sam do sada izdao ove godine" — dobijaš odgovor odmah, sa iznosom u dinarima i koliko ti je ostalo do limita. Za paušalca koji radi za više klijenata i ne otvara stalno aplikaciju, to je razlika između mirnog decembra i panične vožnje kod knjigovođe.

Kratka checklist pre kraja godine

Pre nego što ti se poklopi 31. decembar, prođi kroz ovih pet stavki:

1. Zbir svih izdatih faktura po datumu prometa (ne po datumu naplate).
2. Deviznе fakture preračunate u dinare po srednjem kursu NBS na dan prometa.
3. Da li si u prethodnih 12 meseci prešao PDV prag (računaj mesec unazad, ne kalendarski).
4. Rešenje o paušalnom porezu za tekuću godinu — da li si ga dobio i da li su iznosi tačni.
5. Da li ti se šifra delatnosti u APR-u i dalje poklapa sa onim što stvarno radiš.

Paušal je privilegija koja traje dok pratiš brojke. Kad ih ne pratiš, prestaje da bude privilegija i postaje skupa greška — često sa retroaktivnim efektom.

Ako želiš da limit sam prati sebe umesto da ti to bude još jedan zadatak na spisku, probaj Fakturko besplatno i vidi svoj kumulativni promet čim se uloguješ.