Paušalci: predlog limita od 8 miliona dinara

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 9. avgust 2026. · 9 min čitanja

Za paušalca koji je blizu šest miliona dinara prometa, dobar posao može da postane razlog za nervozu. Svaka nova faktura otvara isto pitanje: da li još mogu da ostanem paušalac ili je vreme da menjam poreski režim?

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije predložilo je Ministarstvu finansija povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara, kao i podizanje praga za obavezan ulazak u PDV sa osam na 12 miliona dinara. Važno: to je predlog, a ne važeća promena propisa. Dok se zakon ne izmeni, preduzetnici moraju da prate aktuelne limite.

Šta je predloženo i šta danas važi

Predlog je jednostavan: viši limit za paušalno oporezivanje i viši prag za obavezni PDV. Međutim, dok ne bude objavljen i usvojen kroz zvaničnu proceduru, za planiranje poslovanja računaju se postojeća pravila.

Ova dva limita često se pogrešno mešaju, a nisu ista stvar.

• Limit od šest miliona dinara važan je za pravo na paušalno oporezivanje.
• Prag od osam miliona dinara odnosi se na obavezu evidentiranja za PDV, pri čemu se prati promet u prethodnih 12 meseci, a ne samo promet od 1. januara do 31. decembra.

Zakon o PDV-u u članu 38 definiše malog obveznika kao lice čiji ukupan promet u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara. Tekst zakona i njegove izmene proveravajte na Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije.

Drugim rečima: moguće je da preduzetnik ne ispuni uslov za paušal, a da još nije u obaveznom PDV sistemu. To je baš prostor u kom nastaje najviše nedoumica.

Zašto preduzetnici traže viši limit

Povećanje limita bi najviše značilo preduzetnicima kojima promet raste, ali i dalje rade kao mali tim ili potpuno samostalno. Veći prihod ne znači automatski i veliku firmu sa administracijom, finansijskim sektorom i vremenom za svakodnevno bavljenje poreskim evidencijama.

Zamislite dizajnera koji radi za nekoliko domaćih klijenata i jednog stranog. Cena usluga mu je porasla, dobio je više posla, a ukupni promet mu se približava granici od šest miliona dinara. Njegovi troškovi možda nisu veliki, ali mu je posao i dalje organizovan kao kod solo preduzetnika: sam prodaje, radi, šalje ponude, izdaje fakture i juri naplatu.

U takvoj situaciji prelazak iz paušalnog režima nije samo promena iznosa poreza. On često znači:

1. drugačije vođenje evidencija;
2. veće oslanjanje na knjigovođu;
3. redovno praćenje prihoda i rashoda;
4. pažljivije izdavanje i arhiviranje dokumentacije;
5. kod PDV obveznika, dodatne obaveze vezane za PDV evidencije i prijave.

Predlog od osam miliona dinara pokušava da odgovori baš na taj problem: da rast prihoda kod malog preduzetnika ne znači automatski nagli skok administrativnog tereta.

To, naravno, ne znači da je paušal najbolji izbor za svakoga. Preduzetnik sa većim troškovima, ulaznim računima, nabavkom opreme ili poslovanjem koje podrazumeva PDV odbitak može imati drugačiju računicu. Zato odluku o poreskom režimu treba donositi sa knjigovođom, na osnovu konkretnog posla, a ne samo zato što je limit promenjen ili se očekuje promena.

Razlika između limita za paušal i PDV praga

Limit za paušal i PDV prag mere različite stvari i prate se na različit način. Najveća greška je da neko sabere promet od januara i zaključi da je miran do kraja godine, bez provere prometa u poslednjih 12 meseci.

Evo tri praktične situacije.

Primer 1: Paušalac sa sezonskim poslovanjem

Preduzetnik koji radi video-produkciju ima mirniji početak godine, a od septembra do decembra izdaje mnogo više faktura. Na kraju oktobra možda još nije blizu godišnje granice za paušal, ali mu poslednjih nekoliko meseci pokazuje da će sledeće godine imati ozbiljno veći promet.

Dobra praksa je da ne čeka poslednju fakturu u decembru. Treba da napravi projekciju do kraja godine i okvirnu procenu za narednu. Ako se približava limitu, knjigovođa može na vreme da objasni opcije i obaveze.

Primer 2: Mala agencija sa dva saradnika

Vlasnik preduzetničke agencije ima nekoliko stalnih klijenata. Jedan klijent mu dodeli veći projekat i promet u naredna tri meseca značajno skoči. Ako firma ide ka PDV pragu, nije dovoljno samo gledati „koliko je ostalo do osam miliona ove godine“.

Potrebno je gledati zbir prometa za prethodnih 12 meseci. Ako je prag dostignut, obaveza se ne odlaže zato što je kalendarska godina pri kraju.

Primer 3: Frilenser koji prelazi na preduzetnički model

Frilenser koji je radio povremeno sa stranim klijentima može otvoriti preduzetničku radnju kada posao postane stabilniji. Ako već na početku ima ugovorene projekte, treba da proceni ukupni promet pre registracije i odmah razgovara sa knjigovođom o poreskom modelu.

Paušalno oporezivanje može delovati jednostavnije, ali nije dovoljno gledati samo današnji prihod. Važnije je koliko će poslovanje realno doneti u narednih 12 meseci i kakvu strukturu troškova posao ima.

Kako da pratite promet bez iznenađenja

Najsigurniji način je da promet proveravate redovno, po istoj metodologiji, a ne tek kada se približi kraj godine. Za paušalca to može biti kratka mesečna rutina od 15 minuta, pod uslovom da su fakture uredno evidentirane.

Napravite jednostavnu kontrolnu listu:

1. Saberite izdate fakture. Proverite sve fakture koje ste izdali, bez obzira na to da li su naplaćene istog dana.
2. Odvojite kalendarsku godinu od prethodnih 12 meseci. Jedan pregled koristite za planiranje statusa paušalca, drugi za praćenje PDV praga.
3. Dodajte ugovorene, a još nefakturisane poslove. To nije isto što i ostvaren promet, ali je važno za procenu rizika.
4. Proverite avanse, storna i odobrenja. Ne oslanjajte se samo na broj faktura; pogledajte stvarno stanje dokumentacije.
5. Razgovarajte sa knjigovođom pre prelaska praga. Nemojte čekati da problem postane hitan.
6. Sačuvajte evidenciju. Kada dođe vreme za analizu, treba da možete da objasnite odakle je svaki iznos došao.

Praktičan pristup je da sebi postavite internu „žutu zonu”. To nije zakonski prag, već vaš signal da usporite sa improvizacijom i počnete detaljnije planiranje. Na primer, kada procena pokaže da ste dovoljno blizu relevantnom limitu da jedan veći posao može promeniti status, vreme je za razgovor sa knjigovođom.

Ako klijent traži ponudu pre posla, uredan predračun obrazac može pomoći da unapred znate koliki posao ulazi u plan prometa. Predračun sam po sebi nije isto što i izdata faktura, ali je koristan za internu procenu šta vas čeka u narednim mesecima.

Šta da uradite ako se približavate granici

Kada ste blizu limita, cilj nije da panično odbijate poslove. Cilj je da razumete posledice i da prelazak, ako do njega dođe, organizujete bez haosa.

Prvo proverite da li gledate pravi iznos i pravi period. Zatim pripremite podatke za knjigovođu: pregled izdatih faktura, naplaćenih iznosa, ugovorenih poslova i očekivanih troškova.

Ovo su pitanja koja treba da postavite:

Ne donosite odluku samo na osnovu toga što je kupac „veća firma” ili što neki drugi preduzetnik kaže da mu je PDV bolji. Za nekoga ko kupuje opremu, materijal ili usluge sa PDV-om, ulazak u PDV može imati smisla. Za nekoga ko uglavnom prodaje svoje znanje i ima male troškove, efekat može biti sasvim drugačiji.

Ovo nije poreski savet. Za konkretnu odluku o paušalu, PDV-u, prijavi i rokovima proverite aktuelne propise na sajtu Poreske uprave i konsultujte knjigovođu koji poznaje vaše poslovanje.

Da li bi veći limit rešio problem svima?

Povećanje limita na osam miliona dinara moglo bi da olakša poslovanje delu paušalaca, ali ne bi ukinulo potrebu za dobrom evidencijom. Preduzetnik i dalje mora da zna koliki mu je promet, ko mu duguje, koje fakture su poslate i šta je naplaćeno.

Veći limit bi najviše odgovarao poslovima koji rastu postepeno: IT uslugama, marketingu, kreativnim delatnostima, konsultantskim uslugama, edukacijama i drugim delatnostima gde preduzetnik može da dođe do većeg prometa bez velikog broja zaposlenih.

Ali postoje i situacije u kojima sam limit nije glavno pitanje:

• imate velike ulazne troškove i važno vam je pravo na odbitak prethodnog PDV-a;
• radite sa kupcima koji su većinom PDV obveznici;
• planirate zapošljavanje i širenje firme;
• imate više poslovnih linija, proizvoda ili partnera;
• poslovanje vam je nestabilno i promet značajno varira iz meseca u mesec.

Zato predlog treba posmatrati kao potencijalno rasterećenje administracije, ne kao univerzalno poresko rešenje. Paušalac koji pređe na drugi režim ne propada kao biznis; samo mu treba više reda u dokumentaciji i jasniji pregled novca.

Kako ovo rešava Fakturko

Bez obzira na to da li će predlog biti usvojen, korisno je da vam sve izdate fakture budu na jednom mestu. U Fakturku možete kreirati fakture i predračune, pratiti njihove statuse plaćanja, voditi evidenciju klijenata i proveriti ko vam duguje i koliko kasni.

Kada se približavate važnim poslovnim odlukama, uredna evidencija faktura olakšava razgovor sa knjigovođom. Fakturko omogućava i pristup za knjigovođu, kao i slanje mesečnog paketa faktura, pa manje vremena odlazi na traženje PDF-ova po mejlu i porukama.

Predlog viših limita može promeniti prostor za rast paušalaca, ali dok se propisi zvanično ne promene, pratite postojeće pragove i držite dokumentaciju urednom. Ako želite da fakture, klijente i naplatu držite pregledno od prvog posla, probajte Fakturko besplatno i napravite prvu fakturu za dva minuta.