Paušalac na bolovanju: šta proveriti pre nego što legneš

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 5. oktobar 2026. · 8 min čitanja

Razboleo si se, a u inboxu ti stoje tri fakture koje još nisu naplaćene, kupac čeka ponudu, a ti ne znaš da li smeš i da radiš i da primaš naknadu. Ovo su zapravo dva odvojena pitanja: jedno je pravo na bolovanje i naknadu, a drugo je šta se dešava sa fakturama koje si već izdao. Hajde da ih razdvojimo.

Napomena: tekst je opšteg karaktera i ne zamenjuje savet knjigovođe ni potvrdu u nadležnim institucijama (RFZO, Poreska uprava, APR). Pravila o bolovanju preduzetnika su se menjala, a izvori se u nekim detaljima ne slažu, pa je svaki detalj koji ti utiče na novac vredan provere.

Dva pitanja koja se stalno mešaju

Pravo na bolovanje i naknadu rešava se kod RFZO i Poreske uprave; fakture koje si izdao ostaju tvoja poslovna stvar i naplaćuju se kao i inače.

Ako ova četiri reda držiš odvojeno, većina panike nestaje.

Naknada za vreme bolovanja: šta stoji u zakonu

Prema članu 71 Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada od prvog dana sprečenosti. Preduzetniku pripada za vreme u kojem bi inače obavljao delatnost. Naknadu preduzetnicima iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obračunava i isplaćuje filijala RFZO, a isplata ide na tekući račun preduzetnika.

Šta je još važno znati:

• Osnov za naknadu je prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za zdravstveno osiguranje u 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Ako si bio osiguran kraće od 12 meseci, uzima se osnovica prema vremenu osiguranja. Neki stariji izvori navode drugačiji period obračuna, pa proveri kod RFZO koji obračun važi u tvom slučaju.
• Ako u prethodnih 12 meseci nisi obavljao delatnost, osnov je najniža mesečna osnovica za doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
• Od 31. dana bolovanja isplatu naknade preuzima RFZO. Za tu isplatu Poreska uprava mora da izda potvrdu o osnovici na koju su plaćani doprinosi, a bez te potvrde nema naknade.
• RFZO isplaćuje bruto iznos. Doprinosi za zdravstveno osiguranje i porez na zaradu ostaju na tvom teretu, pa obaveze državi plaćaš sam iz tog iznosa.

Ono što ne smeš da pretpostaviš: ko tačno snosi prvih 30 dana i u kom iznosu. Izvori se tu razilaze (jedni kažu da je trošak u celosti na preduzetniku, drugi pominju ličnu zaradu), pa to pitanje postavi direktno filijali RFZO. Isto važi za uslov prethodnog osiguranja, tj. koliko meseci neprekidnog ili isprekidanog osiguranja se traži. Tu se navode različiti periodi, pa ne računaj napamet.

Radnja bez zaposlenih: mirovanje kao uslov

Ako radiš sam, bez zaposlenih, izvori navode da moraš prvo privremeno da odjaviš radnju (mirovanje) da bi ostvario pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja.

Mirovanje se registruje u APR registracionom prijavom promene podataka, uz Dodatak 06. Važan detalj: ne može se registrovati retroaktivno. Ako te bolest uhvati iznenada, a ti čekaš da vidiš kako će se stvari razvijati, datum početka mirovanja ne možeš da namestiš unazad. Zato odluku o odjavi donosi što ranije, uz savet knjigovođe.

Ako imaš zaposlene, situacija je drugačija i tu nema prečice. Izvori se razilaze oko toga kolika je naknada ako radnja nije odjavljena, pa visinu naknade za radnju sa zaposlenima koja nije odjavljena proveri kod RFZO i ne računaj unapred ni sa jednim iznosom.

Doprinosi, prijave i jedna nerazrešena napetost

Evo gde se stvari komplikuju, pa ću biti iskren oko toga.

Tokom privremenog prekida delatnosti prestaje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osim ako sam odlučiš da ih plaćaš. Za nastavak plaćanja podnosi se PPDG-1R sa opcijom 18. Prema poreskom savetniku u tekstu iz 2026, preduzetnik koji registruje prekid delatnosti ne podnosi PPDG-1R, a nadležna filijala Poreske uprave rešenjem utvrđuje obaveze do dana prekida. Stariji izvori se u ovom delu razlikuju, pa proveri kod Poreske uprave da li se i u kom roku podnosi PPDG-1R.

Sada napetost: mirovanje zaustavlja obavezu doprinosa, a RFZO traži uredno plaćene doprinose i potvrdu Poreske uprave o osnovici. Nije jasno razrešeno da li i koje doprinose treba plaćati tokom mirovanja da bi naknada bila nesmetana. Zato pre odjave obavezno proveri sa RFZO i Poreskom upravom, i to dobro je da bude pismeno ili da ti knjigovođa potvrdi.

Isto važi za izmene poreskih propisa koje se pominju za 2027. godinu. Pre nego što se osloniš na bilo koju, proveri tekst na sajtu Poreske uprave (purs.gov.rs).

Šta je sa fakturama dok si u mirovanju

Ovo je deo koji preduzetnika najviše brine u praksi. Preduzetnik u mirovanju ne obavlja delatnost, pa ne izdaje nove fakture. Ranije izdate fakture može da naplati i uplate na račun primi.

Praktično, to znači:

1. Nove fakture ne izdaješ dok traje mirovanje. Ako imaš završen posao od pre bolesti koji nisi fakturisao, o tom slučaju pitaj knjigovođu pre nego što bilo šta izdaš. Ne tvrdim da je izdavanje fakture u mirovanju prekršaj ili da automatski prekida mirovanje, jer za to nisam našao propis, ali ni da je dozvoljeno.
2. Stare fakture naplaćuješ normalno. Dospele uplate stižu, a ti ih evidentiraš.
3. Nemoj da ostaviš kupce u neizvesnosti. Ako znaš da ćeš nekoliko nedelja biti nedostupan, javi im kome da se obrate i do kada da plate.

Jedan trik koji pomaže: pre nego što odeš na bolovanje (ili čim možeš), napravi spisak svih neplaćenih faktura sa datumima dospeća. Taj spisak ti je mapa novca koji treba da stigne dok ne radiš.

SEF: da li te bolovanje tera na nešto

Uglavnom ne. Preduzetnik paušalac se prema Zakonu o elektronskom fakturisanju ne smatra obaveznim korisnikom SEF-a. Izuzetak je kad fakturišeš subjektu javnog sektora: tada moraš da se registruješ na SEF, jer javni sektor fakture prima elektronski. Ko se dobrovoljno registruje, mora da koristi sistem u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini.

Šta to znači u tvom slučaju:

• Ako fakturišeš samo privatne firme i nisi se dobrovoljno registrovao, SEF te ne opterećuje.
• Ako si na SEF-u, ranije poslate fakture i dalje žive u sistemu. Status fakture vidiš u aplikaciji ili na portalu efaktura.mfin.gov.rs, a informativni sajt je efaktura.gov.rs.
• Ako ti dok si na bolovanju stignu ulazne fakture, imaj na umu da za prihvatanje ili odbijanje postoje rokovi. Konkretne rokove i posledice proveri u aktuelnim propisima na efaktura.gov.rs, i organizuj da neko pregleda Inbox.

Limiti ne staju zbog bolesti

Limit za ostanak u paušalnom oporezivanju je 6.000.000 dinara prometa po kalendarskoj godini (član 40 Zakona o porezu na dohodak građana). Predlog da se podigne na 8 miliona nije ušao u izmene zakona usvojene 31. avgusta 2026, pa za 2027. i dalje važi 6 miliona. Poseban prag za ulazak u sistem PDV-a je 8.000.000 dinara prometa u prethodnih 12 meseci, što je drugačiji prag od paušalnog limita.

Zašto ovo ovde pominjem? Ako si pred bolovanje zatvorio veliki posao i fakturisao ga, a posle dugo ne radiš, lako izgubiš pregled koliko si ove godine već fakturisao. Naknada RFZO i njen odnos prema prometu i limitu je tema za koju nemam zvaničan izvor, pa je ne tvrdim: pitaj knjigovođu kako se ona tretira kod tvog obračuna. Ovo zapamti za svaku godinu u kojoj si bio bolestan: bolest ne pomera limit, ali ni ti ne treba da ga prekoračiš a da to ne primetiš.

Ako ti treba brz način da proveriš kako izgleda tvoja faktura pre slanja, možeš da pogledaš besplatan obrazac fakture.

Lista za proveru pre odlaska

Kad znaš da te čeka duže odsustvo, prođi kroz ovo:

1. Pitaj RFZO i Poreske uprave šta ti treba za naknadu (potvrda o osnovici, uslovi osiguranja).
2. Odluči o mirovanju na vreme, jer ne može retroaktivno. Ako radiš sam, to je uslov za naknadu.
3. Reši doprinose: da li i koje plaćaš tokom mirovanja, pre odjave, uz potvrdu.
4. Popiši neplaćene fakture sa iznosima i datumima dospeća.
5. Obavesti ključne kupce kome da se obrate i kako da plate.
6. Odredi ko gleda poštu i SEF Inbox ako si na SEF-u.
7. Pošalji knjigovođi stanje izdatih faktura i dokumenata, da ima čistu sliku.

Gde Fakturko staje u ovu priču

Fakturko ne rešava pravo na naknadu, to ostaje kod RFZO, Poreske uprave i tvog knjigovođe. Ali praktični deo, onaj sa fakturama i naplatom, tu može da ti skine teret. Imaš pregled izdatih faktura i njihovog stanja, možeš da označiš koja je plaćena, a kontrolna tabla pokazuje koliko si fakturisao od početka godine i koliko si blizu limita. Podsetnike za neplaćene fakture uključuješ sam, pa kupci dobijaju mejl i kad ti nisi za računarom.

Za uplate možeš da uvezeš izvod banke, a Fakturko predloži koja uplata pripada kojoj fakturi; ti potvrđuješ. Uz to, paket za knjigovođu možeš da pošalješ ručno ili po rasporedu, pa knjigovođa dobija izdate fakture i dokumenta (računi, izvodi) bez tvog angažmana. A ako si bolestan i nisi pored računara, Faktora možeš da koristiš preko Telegrama ili WhatsApp-a za pripremu fakture ili slanja. On pripremi, ti potvrdiš, i ništa ne odlazi samo od sebe.

Zaključak

Bolovanje paušalca nije samo medicinsko pitanje, već i papirološko i finansijsko: mirovanje se ne radi unazad, doprinosi i potvrda o osnovici moraju da se uklope, a izdate fakture ostaju da se naplaćuju. Uradi domaći zadatak pre nego što legneš, potvrdi detalje u RFZO i Poreskoj upravi, i raspitaj se kod knjigovođe šta se tačno primenjuje na tvoj slučaj. Ako želiš da barem fakture i naplatu držiš pod kontrolom dok se oporavljaš, isprobaj Fakturko: registracija je besplatna i dobijaš 90 dana punog Pro paketa, bez kartice.