Bruto plate iznad 656.425 din: ko ih isplaćuje

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 30. jun 2026. · 8 min čitanja

U Srbiji 1.668 firmi je tokom prošle godine isplaćivalo bruto zarade veće od petostruke prosečne plate. To je broj koji vredi razumeti pre nego što sledeći put potpišeš ugovor o radu sa ključnim zaposlenim ili sebi kao osnivaču odrediš platu. Jer iznad tog praga prestaje da važi pravilo "više plate = više doprinosa" — i to menja računicu i poslodavcu i zaposlenom.

Šta je najviša mesečna osnovica doprinosa

Najviša mesečna osnovica za obračun doprinosa je zakonski limit iznad kog se doprinosi više ne obračunavaju, bez obzira na to koliko je bruto zarada veća. Definisana je kao petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Srbiji i objavljuje je Ministarstvo finansija. Za 2025. godinu iznosila je 656.425 dinara mesečno.

Praktično, to znači: ako zaposlenom isplatiš bruto 656.425 dinara — doprinosi se računaju na ceo iznos. Ako mu isplatiš bruto 1.000.000 dinara — doprinosi se i dalje računaju samo na 656.425 dinara. Razlika od 343.575 dinara "preskače" sistem doprinosa, ali na nju i dalje ide porez na zaradu od 10%.

Najniža osnovica funkcioniše obrnuto: ako je bruto zarada manja od propisanog minimuma, doprinosi se ipak računaju na taj minimum. Oba praga se ažuriraju jednom godišnje, obično krajem januara, kada se objavi nova prosečna zarada za prethodnu godinu. Za aktuelne iznose u 2026. godini proveri zvaničnu objavu Ministarstva finansija i Poreske uprave — ovde namerno ne lansiram cifru koja se može promeniti.

Ko su tih 1.668 firmi i zašto je broj važan

Prema podacima koje je objavio biznis.rs na osnovu finansijskih izveštaja iz APR-a, 1.668 preduzeća isplaćivalo je bar jednu bruto zaradu veću od 656.425 dinara tokom prošle godine. Koncentracija je u predvidljivim sektorima:

Brojka od 1.668 firmi u kontekstu ukupne privrede Srbije nije velika — to je manje od 1% aktivnih privrednih društava. Ali pokazuje gde se koncentriše visoka dodata vrednost i, posredno, na koje sektore država najmanje "uzima" preko sistema doprinosa kada se posmatra procentualno opterećenje najviših plata.

Za preduzetnika koji vodi malu firmu ovo je važno iz dva razloga. Prvi: ako rasteš i razmišljaš da privučeš senior kadar iz IT-ja ili konsultinga, treba da znaš da iznad praga doprinosi prestaju da rastu — što znači da je "skok" sa 500.000 na 1.000.000 bruto manje skup nego što izgleda na prvi pogled. Drugi: ako si osnivač DOO-a i isplaćuješ sebi platu, isti princip važi i za tebe.

Kako se računa neto iz bruto iznad praga

Ovo je deo gde većina preduzetnika pogreši kad prvi put pravi obračun. Pokazaću na konkretnom primeru.

Pretpostavimo bruto zaradu od 800.000 dinara, prag od 656.425 dinara, standardne stope doprinosa na teret zaposlenog (PIO 14%, zdravstveno 5,15%, nezaposlenost 0,75% = 19,9%) i porez na zaradu od 10% sa neoporezivim iznosom koji se primenjuje na celu zaradu.

Korak 1 — Doprinosi na teret zaposlenog:

• Osnovica za doprinose: 656.425 din (jer je 800.000 > praga)
• Doprinosi 19,9% × 656.425 = 130.629 din

Korak 2 — Porez na zaradu:

• Neoporezivi iznos se oduzima od bruta (za aktuelni iznos proveri Poresku upravu)
• Poreska osnovica = bruto − neoporezivi iznos
• Porez 10% × poreska osnovica

Korak 3 — Neto:

• Neto = Bruto − doprinosi − porez

Korak 4 — Trošak poslodavca:

• Doprinosi na teret poslodavca (PIO 11% + zdravstveno 5,15% = 16,15%) takođe se računaju na 656.425 din, ne na ceo bruto.
• Trošak poslodavca = Bruto + doprinosi na teret poslodavca

Ključ priče: kada bruto pređe prag, marginalni trošak svakog sledećeg dinara plate je samo porez od 10%, a ne porez + ~36% doprinosa. Zato je za firmu često "jeftinije" da senioru poveća platu nego juniorima — što je sistemska distorzija o kojoj se malo priča.

Brojevi iznad su ilustrativni; konkretne stope i neoporezivi iznos proveri na sajtu Poreske uprave pre nego što napraviš stvarnu isplatu.

Šta ovo znači za paušalca i frilensera

Ako si paušalac, najviša osnovica doprinosa te direktno ne dotiče — jer doprinose plaćaš na paušalno utvrđenu osnovicu, koju određuje Poreska uprava prema delatnosti, lokaciji i godinama staža. Tvoj limit je drugi: godišnji limit prometa od 6.000.000 dinara, iznad kog gubiš pravo na paušalno oporezivanje.

Ako si frilenser na ugovoru (autorski, ugovor o delu, novi režim oporezivanja samostalne delatnosti) — pravila su drugačija od ugovora o radu i menjala su se proteklih godina. Za aktuelne pragove i stope u režimu oporezivanja frilensera proveri zvanične objave Poreske uprave; ne piši brojeve napamet jer su se kvartalno menjali.

Gde najviša osnovica postaje relevantna za frilensera: u trenutku kad odlučiš da osnuješ DOO i sebi isplaćuješ platu. Tada ulaziš u sistem ugovora o radu i prag od petostruke prosečne plate postaje deo tvoje računice.

Praktične implikacije za vlasnika DOO-a

Ako si osnivač DOO-a, imaš tri legalna načina da iz firme "izvadiš" novac za sebe:

1. Plata po ugovoru o radu — puni doprinosi i porez, ali ti gradi staž i osnovicu za penziju
2. Dividenda — 15% poreza na dividendu, bez doprinosa, ali tek nakon oporezivanja dobiti firme (15% poreza na dobit)
3. Naknada za rad direktora bez radnog odnosa — kombinacija doprinosa i poreza, specifična pravila

Za većinu malih DOO-a kombinacija plate (do određenog iznosa) i dividende daje najpovoljniju računicu — ali "određeni iznos" zavisi od toga koliko ti treba za penzijski staž i da li planiraš da iskoristiš ulazak iznad praga doprinosa.

Pravu računicu radi knjigovođa sa pristupom tvojim brojkama — ovo su samo orijentiri.

Najčešće greške koje vidim kod malih firmi

Mešanje bruto i neto u ugovorima. Klasik. Direktor kaže zaposlenom "platićemo ti 200.000" misleći na neto, a zaposleni misli da je to bruto. Razlika je oko 80.000 dinara mesečno i kad se otkrije, neko je ljut. Pravilo: u ugovoru o radu uvek piši bruto iznos, sa naznakom "iznos pre poreza i doprinosa".

Nepoznavanje minimalne osnovice. Ako sebi kao osnivaču daš platu manju od minimalne osnovice doprinosa, doprinose i dalje plaćaš na minimum. Mnogi misle "platiću sebi 30.000 da minimiziram troškove" i onda dobiju obračun na osnovicu od ~40.000+.

Zaboravljanje obračuna prilikom bonusa i 13. plate. Bonus se računa kao deo bruto zarade za taj mesec. Ako redovna plata već probija prag, ceo bonus prolazi sa svega 10% poreza. Ako ne probija, bonus može da gurne ukupan iznos preko praga — što je trenutak za pažljiv obračun.

Ne razdvajaju trošak poslodavca od bruta zaposlenog. Kada budžetiraš zapošljavanje, gledaj trošak poslodavca, ne bruto. Razlika je dodatnih ~16% iznad bruto iznosa (do praga).

Ne prate godišnje izmene. Najviša i najniža osnovica se menjaju jednom godišnje, obično krajem januara. Ako tvoj obračun plata radi knjigovođa, on to prati. Ako radiš sam u Excelu — pravi sebi podsetnik za 1. februar svake godine.

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko nije softver za obračun plata — za to ti treba kadrovsko-računovodstveni sistem ili knjigovođa. Ali AI asistent Faktor zna da odgovori na praktična pitanja koja se postavljaju u svakodnevnom radu: "koja je trenutna najviša osnovica doprinosa", "do kog datuma šaljem PPP-PD prijavu", "kako da pošaljem mesečni paket faktura knjigovođi". Pitaš preko Telegrama ili WhatsApp-a, glasom dok voziš, i dobijaš odgovor pre nego što stigneš do kancelarije.

Drugi deo gde Fakturko olakšava: ako vodiš DOO i izdaješ fakture klijentima dok paralelno razmišljaš o tome koliko sebi da isplatiš platu — Faktor ti čuva sve ulazne i izlazne fakture sa SEF-a, prati ko ti duguje i koliko, i mesečno automatski šalje knjigovođi paket za obračun. Knjigovođa onda može tačnije da ti savetuje koliko plate "možeš sebi da daš" jer ima ažurne brojke umesto fascikle koja stigne u martu za januar.

Zaključak

Prag od petostruke prosečne plate nije pravilo koje će dotaći većinu malih firmi u Srbiji — ali je važno znati da postoji, jer menja računicu u trenutku kada odlučuješ o platama ključnih ljudi ili o sopstvenoj plati kao osnivač. Brojka od 1.668 firmi pokazuje da je to realnost srpskog tržišta rada, koncentrisana u sektorima gde plate prate međunarodne stope.

Praktičan savet: jednom godišnje, kad se objave nove osnovice, sedi sa knjigovođom i preračunaj da li ti se isplati promena strukture isplata. To je razgovor od pola sata koji može da donese ozbiljnu razliku na godišnjem nivou.

Ako želiš da fakture, troškove i komunikaciju sa knjigovođom prebaciš sa papira i mejlova na jedno mesto, registruj se besplatno na fakturko.io — prva faktura ide za dva minuta.