Paušalac ili DOO za IT: kada se šta isplati

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 3. septembar 2026. · 9 min čitanja

Radiš kao developer ili konsultant, klijenti su ti dobri, prihod raste — i u nekom trenutku dođe pitanje koje niko ne voli: da ostaneš paušalac ili da otvoriš DOO. Ovo nije filozofsko pitanje, već računica koja direktno određuje koliko para ti ostaje na kraju godine i kolika ti je odgovornost ako nešto krene naopako.

Kroz ovaj tekst ću proći kroz obe forme onako kako ih vidim iz prakse — sa realnim brojevima, konkretnim scenarijima i granicama gde jedna forma prestaje da ima smisla i prelazi u drugu.

Paušalac u kratkim crtama: zašto ga IT ljudi vole

Paušalno oporezovan preduzetnik plaća fiksan mesečni iznos poreza i doprinosa — ne vodi poslovne knjige, ne prati prihode i rashode za potrebe poreza, već znaš unapred koliko ti dinara mesečno odlazi državi. Za IT delatnost i konsalting to je najjednostavniji ulaz u legalan biznis.

Kako to izgleda u praksi:

• Registruješ preduzetničku radnju kroz APR, biraš šifru delatnosti (za developere najčešće 62.01 – računarsko programiranje, za konsultante 62.02 ili 70.22).
• Poreska ti rešenjem određuje mesečni paušalni porez i doprinose — iznos zavisi od šifre delatnosti, opštine i tvog staža.
• Voziš KPO knjigu (knjiga o ostvarenom prometu) — jedan Excel u koji upisuješ svaku fakturu koju izdaš, redom.
• Fakturišeš klijentima, novac ide na tvoj poslovni račun, i sve preko određene granice možeš da podigneš na lični račun (ili zadržiš u firmi).

Ključni limiti koje moraš da znaš:

• Godišnji limit prometa za paušalni status: proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave — ako ga probiješ, gubiš status paušalca i moraš da pređeš na knjige.
• Limit za ulazak u PDV sistem: takođe proveri trenutni prag; kada ga pređeš, obavezno ulaziš u PDV.
• Test samostalnosti (9 kriterijuma): ako radiš za jednog ili dva klijenta, pod njihovim uslovima i alatima, možeš da padneš na testu samostalnosti i tvoji prihodi se drugačije oporezuju. Ovo je posebno bitno za developere koji rade full-time za jednog stranog klijenta.

Za tipičnog IT paušalca sa jednim solidnim klijentom ili nekoliko manjih, ovo je najbezbolniji model — dok ne pređeš limit ili ne počneš da imaš ozbiljne troškove.

DOO ukratko: kada firma postaje ozbiljna

DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) je pravno lice, odvojeno od tebe kao osnivača. Registruje se u APR-u sa osnivačkim kapitalom (minimalni je simboličan — 100 dinara), ima svoj TIN, matični broj i svoje poslovne knjige koje vodi knjigovođa (obavezno, ne ide DIY).

Šta praktično dobijaš:

• Ograničena odgovornost: ako firma napravi dug ili je neko tuži, tvoja lična imovina (stan, kola, štednja) je zaštićena — odgovaraš samo do visine imovine firme. Kod preduzetnika (paušalac ili knjige) odgovaraš celokupnom ličnom imovinom.
• Ozbiljniji izgled prema klijentima: veliki strani i domaći klijenti radije potpisuju ugovor sa DOO nego sa preduzetnikom, posebno kada su u pitanju NDA-ovi, IP klauzule i veći iznosi.
• Pravi porez na dobit: DOO plaća porez na dobit (15%) na razliku prihoda i rashoda, plus porez na dividendu (15%) kada podižeš zaradu iz firme. To znači da svi realni troškovi (laptop, softver, kancelarija, internet, edukacija, put) smanjuju osnovicu.
• Zarada i doprinosi: kao vlasnik možeš biti zaposlen u svom DOO, sa platom i doprinosima, ili biti direktor bez zasnovanog radnog odnosa uz obavezne doprinose po posebnoj osnovi.

Šta te košta više energije:

• Obavezno knjigovodstvo (mesečna naknada).
• Više dokumenata, više prijava, više e-portala.
• Isplata sopstvene zarade nije "izvuci sa računa" — ide kroz platu ili dividendu, oba oporezovana.

Poređenje po ključnim tačkama

Ovo je skelet. Odluka zavisi od brojeva — a njih ću pokazati sada.

Konkretna računica: 3 tipična IT scenarija

Uzmimo tri profila koja vidim najčešće. Iznosi su ilustrativni jer se konkretni paušalni porezi razlikuju po opštini i šifri delatnosti — za tvoj precizan iznos proveri kod knjigovođe ili u poreskom rešenju.

Scenario 1: Developer sa jednim stranim klijentom, prihod ~5.000 EUR mesečno

Kao paušalac:

• Godišnji prihod ~60.000 EUR (oko 7 miliona dinara pri prosečnom kursu) — verovatno si blizu ili preko limita za paušalni status. Ovo je granica.
• Mesečno plaćaš paušalni porez + doprinose (za IT delatnost u Beogradu to je značajan iznos, ali fiksan).
• Nakon toga sve što ostane je tvoje, bez daljeg poreza.
• Rizik: test samostalnosti (jedan klijent, dugoročan ugovor, njihov alat i kalendar → možeš da padneš).

Kao DOO:

• Prihod ide firmi. Isplaćuješ sebi platu (recimo prosečnu za IT), plaćaš doprinose i porez na dohodak.
• Ostatak dobiti oporezuje se sa 15% poreza na dobit.
• Kada podižeš dividendu, dodatnih 15% poreza.
• Ali: laptop, monitor, softverske licence, coworking, edukacija, put za konferenciju — sve to smanjuje osnovicu.
• Odgovornost je ograničena, a strani klijent često više voli fakturu od DOO nego od preduzetnika.

Za ovaj profil, ako si tik do paušalnog limita ili ga probijaš, DOO obično postaje racionalan izbor. Ako si trajno ispod i imaš malo realnih troškova, paušalac je i dalje jeftiniji.

Scenario 2: Konsultant, nekoliko manjih klijenata, prihod ~2.000 EUR mesečno

• Godišnji prihod ~24.000 EUR (oko 2,8 miliona dinara) — komotno u paušalnom režimu.
• Mesečni fiksni troškovi paušalca su manji od kombinacije "knjigovođa + doprinosi + plata" u DOO.
• Troškovi su ti mali (laptop, telefon, retka putovanja) — nema šta ozbiljno da se priznaje.
• Zaključak: paušalac je jasno jeftiniji i jednostavniji.

Scenario 3: Mala IT firma sa 2–3 čoveka, prihod ~15.000 EUR mesečno

• Već imaš zaposlene ili planiraš da ih imaš — paušalac nije opcija (paušalac ne može da bude poslodavac na način na koji to firma može, plus si daleko preko limita).
• Realni troškovi su veliki: plate, softver, kancelarija, hardver, marketing.
• DOO je jedina razumna forma. Porez na dobit se plaća na stvarnu dobit posle svih troškova, što ovde znači značajno manju osnovicu nego "prihod minus paušal".
• Ograničena odgovornost postaje kritična — kada imaš zaposlene i veće ugovore, izloženost je veća.

Kada tačno DOO postaje racionalan

Iz iskustva, prelazak sa paušalca na DOO ima smisla kada se poklopi bar dva od ovih signala:

1. Prilaziš godišnjem limitu za paušalni status ili si ga već probio.
2. Imaš realne troškove koji se pri paušalu ne priznaju — hardver, licence za softver, kancelarija, put, edukacija ekipe.
3. Planiraš da zaposliš nekoga ili već radiš sa saradnicima na duži rok.
4. Klijenti počinju da traže ozbiljnije ugovore — NDA, IP prenose, veće iznose, mesečne retenere sa penalima.
5. Rizik je materijalan — radiš sa podacima klijenata, imaš SLA obaveze, ili je predmet ugovora nešto gde te mogu tužiti za štetu koja je veća od tvoje lične imovine.
6. Padaš na testu samostalnosti kao paušalac sa jednim klijentom — DOO forma ne rešava test automatski, ali ti daje više prostora za drugačiju strukturu.

Ako ništa od ovoga ne važi za tebe, paušalac ostaje najisplativiji. Nema potrebe da otvaraš DOO zbog "ozbiljnosti" ako ti ne treba iz operativnih razloga.

Prelazak sa paušalca na DOO: kako u praksi

Ovo nije "zatvorim staro, otvorim novo" jednim klikom. Redosled koji funkcioniše:

1. Nađi knjigovođu pre svega ostalog. Bez knjigovođe DOO se ne vodi. Prvo ugovor sa njim, pa tek onda registracija.
2. Registruj DOO u APR-u. Naziv, sedište, delatnost, osnivački kapital, direktor. Elektronski se završava za nekoliko dana.
3. Otvori poslovni račun za DOO u banci — to je nova firma, novi račun, ne ide preko starog paušalskog.
4. Prijavi se na SEF kao DOO — obavezno za e-fakture prema javnom sektoru i pravnim licima.
5. Prebaci klijente na novu firmu — obavesti ih, aneksi ugovora, nove fakture iz DOO.
6. Zatvori paušalsku radnju kada završiš tekuće poslove i podnese poslednji izveštaj.

Bitno: ne moraš odmah da zatvoriš paušalca. Možeš neko vreme paralelno voditi obe forme dok ne migriraš sve klijente. Ali pazi da isti posao ne fakturišeš iz obe firme.

Šta obe forme moraju: fakturisanje kako treba

Bez obzira šta izabereš, fakture moraju da imaju sve elemente koje zakon traži: podatke izdavaoca i primaoca, broj i datum, opis usluge, iznos, PDV oznaku (ili napomenu da nisi u PDV sistemu), rok plaćanja, poziv na broj. Ako radiš sa pravnim licima ili javnim sektorom, e-faktura ide preko SEF-a — to nije opciono. Ako ti treba brz start, besplatan obrazac fakture rešava prvu fakturu za par minuta, a posle možeš da automatizuješ.

Paušalac vodi KPO knjigu — svaka izdata faktura ide u red, redom, sa datumom i iznosom. DOO vodi punu poslovnu evidenciju i to je knjigovođin posao, ali ti kao vlasnik i dalje moraš da izdaješ fakture na vreme i uredno.

Kako ovo rešava Fakturko

Bez obzira da li si paušalac koji piše KPO ili DOO koje šalje e-fakture na SEF, fakturisanje je isti operativni posao — samo su pravila oko njega drugačija. Fakturko pokriva obe forme: kao paušalac dobijaš fakture koje se automatski upisuju u evidenciju prometa, a kao DOO imaš punu SEF integraciju — slanje i prijem ulaznih faktura direktno u aplikaciju, bez odlaska na portal Ministarstva.

Ako prelaziš sa paušalca na DOO, ne moraš da menjaš alat — pod jednim nalogom možeš voditi obe firme paralelno, brzo prebacivati između njih i migrirati klijente bez gubitka istorije. Faktor, AI asistent, i dalje pamti klijente, ponavljajuće fakture i navike — samo ih izdaje iz nove firme kada mu kažeš.

Šta na kraju

Nema univerzalnog odgovora "paušalac ili DOO" za IT i konsalting — postoji tvoj konkretan broj klijenata, godišnji prihod, nivo troškova, planovi za rast i rizik koji nosiš. Za solo developera ili konsultanta ispod paušalnog limita, sa malo realnih troškova i nekoliko klijenata, paušalac je i dalje najisplativija forma. Za developere blizu limita, one sa jednim rizičnim stranim klijentom, i za sve koji zapošljavaju ili imaju velike troškove — DOO je racionalan potez.

Šta god izabereš, fakture moraju da izlaze urednо i na vreme, i to je najlakši deo priče ako imaš dobar alat. Napravi nalog na Fakturko besplatno i probaj kako izgleda kada prva faktura ode za dva minuta — bilo iz paušalske radnje, bilo iz DOO.