Ko plaća PDV u Srbiji: obveznik, kupac i izuzeci

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 26. jul 2026. · 12 min čitanja

Račun od 120.000 dinara sa PDV-om ne znači automatski da je preduzetnik „platio“ 20.000 dinara poreza iz svog džepa. Ali znači da mora da zna ko obračunava PDV, ko ga snosi kroz cenu i šta se dešava kada promet pređe zakonski prag.

Najčešća zabuna nastaje zato što se izraz „plaća PDV“ koristi za tri različite stvari: obavezu registracije, obračun PDV-a na fakturi i stvarni trošak koji na kraju nosi kupac.

Pravni obveznik PDV-a je preduzetnik ili firma koja vrši promet

PDV obveznik je lice koje samostalno obavlja promet dobara ili usluga u okviru svoje delatnosti i koje je registrovano ili mora da se registruje za PDV. To može biti preduzetnik, DOO, udruženje u određenim slučajevima ili strano lice koje u Srbiji ostvaruje promet za koji nastaje PDV obaveza.

Zakon o porezu na dodatu vrednost definiše obveznika ovako: „Obveznik je lice, uključujući i strano lice, koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti.“ Tekst zakona i prateća uputstva pratite na sajtu Poreske uprave, jer detalji zavise od vrste prometa i statusa prodavca i kupca.

U praksi, pravni obveznik radi sledeće:

1. obračunava PDV na promet za koji postoji obaveza obračuna;
2. izdaje fakturu sa ispravno iskazanim podacima;
3. vodi propisane PDV evidencije;
4. podnosi PDV prijavu;
5. plaća razliku između obračunatog PDV-a i PDV-a koji, pod propisanim uslovima, može da odbije kao prethodni porez.

Važno: nije svako ko ima PIB automatski i PDV obveznik. Firma može biti registrovana u APR-u, imati poslovni račun i izdavati fakture, a da nije u sistemu PDV-a. Tada ne sme na fakturi da iskazuje PDV kao posebnu stavku.

Tri česta slučaja iz prakse

Status PDV obveznika ne određuje to da li vam je klijent velika firma, država ili fizičko lice. Određuju ga vaš promet, vrsta aktivnosti, mesto prometa i zakonska pravila koja važe za konkretnu transakciju.

Krajnji potrošač najčešće snosi PDV kroz cenu

Preduzetnik obračunava i uplaćuje PDV, ali ga u većini standardnih prodaja stvarno snosi krajnji kupac kroz cenu proizvoda ili usluge. Zato se PDV zove porez na potrošnju: teret se obično prenosi niz lanac prodaje dok ne dođe do nekoga ko nema pravo da odbije prethodni porez.

Pogledajmo jednostavan primer usluge.

Mala marketinška agencija u Srbiji, koja je u sistemu PDV-a, klijentu fakturiše uslugu za 100.000 dinara bez PDV-a. Ako se na tu uslugu primenjuje opšta stopa, faktura izgleda ovako:

Ako je klijent fizičko lice, ono uglavnom nema pravo da odbije tih 20.000 dinara. Za njega je stvarni trošak 120.000 dinara.

Ako je klijent firma u PDV sistemu i uslugu koristi za svoju oporezivu delatnost, pod uslovima iz Zakona o PDV-u može da koristi 20.000 dinara kao prethodni porez. Tada je njen ekonomski trošak uglavnom 100.000 dinara, dok se PDV prelama kroz njenu PDV evidenciju.

To je suštinska razlika između poslovanja sa građanima i poslovanja sa firmama u PDV sistemu:

• kod prodaje građanima PDV često direktno utiče na konačnu cenu i potražnju;
• kod prodaje firmama u PDV sistemu klijentu je često važnija cena bez PDV-a, ako ima pravo na odbitak prethodnog poreza;
• kod kupca koji nije u PDV sistemu, kao što su mnogi paušalci i mala preduzeća van PDV-a, puni iznos sa PDV-om ostaje trošak.

To ne znači da preduzetnik može olako da „doda PDV“ bez posledica. Ako ste do sada građanima prodavali uslugu za 3.000 dinara, ulazak u PDV sistem otvara poslovnu odluku:

• da li nova cena postaje 3.600 dinara sa PDV-om;
• da li zadržavate konačnu cenu od 3.000 dinara i iz nje izdvajate PDV;
• da li menjate cenovnik, pakete ili maržu.

PDV je poreska obaveza, ali određivanje cene je poslovna odluka. Pre ulaska u sistem vredi izračunati kako promena utiče na stvarnu zaradu i na kupce. Za brzu proveru odnosa osnovice, poreza i ukupne cene može poslužiti i PDV kalkulator.

Mali preduzetnik ulazi u PDV kada pređe prag od 8 miliona dinara

Mali preduzetnik mora da prati promet u prethodnih 12 meseci, jer obaveza evidentiranja za PDV nastaje kada ukupan promet pređe 8 miliona dinara. Ne prati se samo kalendarska godina od januara do decembra, već se posmatra klizni period od prethodnih 12 meseci.

Ovaj prag je važan za preduzetnika, DOO i druga lica koja obavljaju delatnost. Ne treba ga mešati sa limitima koji važe za paušalno oporezivanje ili sa prometom koji pratite zbog drugih poreskih obaveza.

Primer: paušalac koji se približava limitu

Zamislimo paušalca koji pruža IT usluge domaćim klijentima. Od avgusta prethodne godine do jula tekuće godine ostvario je ukupno 7.700.000 dinara prometa. U avgustu ugovara novi posao od 500.000 dinara.

Nije dovoljno da kaže: „Ove godine sam još ispod limita.“ Treba da proveri promet u prethodnih 12 meseci. Ako novim prometom prelazi 8 miliona dinara, nastupa obaveza da reaguje prema pravilima PDV propisa.

Paušalac posebno mora da obrati pažnju na posledice. Status paušalnog oporezivanja i status PDV obveznika nisu isti, ali se u praksi prepliću: paušalno oporezivanje nije namenjeno preduzetniku koji je u sistemu PDV-a. Pre prelaska, razgovarajte sa knjigovođom o promeni načina vođenja poslovnih knjiga i budućim poreskim obavezama.

Dobrovoljni ulazak u PDV sistem

Neko može ući u PDV sistem i pre dostizanja praga, ako proceni da mu se to isplati. To je čest slučaj kada mala firma:

• radi uglavnom sa većim domaćim firmama koje su već PDV obveznici;
• ima značajne nabavke sa iskazanim PDV-om;
• kupuje opremu, materijal ili usluge za koje može da postoji pravo na odbitak prethodnog poreza;
• želi da posluje u lancu gde klijenti očekuju PDV fakturu.

Dobrovoljni ulazak nije odluka „za probu na mesec dana“. Sa sobom nosi obaveze vođenja evidencija, prijava i poštovanja pravila PDV sistema. Pre odluke napravite računicu sa knjigovođom: uporedite PDV koji biste obračunali kupcima sa PDV-om koji biste mogli da koristite kao prethodni porez.

Šta pratiti svakog meseca

Nemojte limit proveravati tek kada klijent pošalje veliku narudžbinu. Jednom mesečno proverite:

1. ukupan promet za poslednjih 12 meseci;
2. koje fakture tek treba da izdate;
3. avanse i ugovorene poslove koji uskoro dolaze na naplatu;
4. da li imate promet koji se drugačije tretira za PDV svrhe;
5. da li se približavate limitu zbog jedne velike fakture.

Ako ste blizu praga, nemojte namerno odlagati izdavanje fakture ili naplatu bez provere sa stručnim licem. Poreski trenutak i trenutak prometa nisu uvek isto što i datum kada je novac legao na račun.

PDV na fakturi nije uvek 20%, a nekad ga ne obračunava prodavac

Opšta stopa PDV-a u Srbiji je 20%, dok se za određena dobra i usluge primenjuje posebna stopa od 10%; postoje i prometi koji su oslobođeni PDV-a ili se oporezuju po posebnom mehanizmu. Zato nije dovoljno samo dodati 20% na svaki iznos.

Kod standardne domaće usluge najčešće ćete primeniti opštu stopu. Ipak, pre nego što odaberete stopu, proverite šta tačno prodajete i pod kojim uslovima. Za određene proizvode i usluge propisana je posebna stopa, a za pojedine promete postoje oslobođenja.

Najvažnije je razlikovati sledeće kategorije:

Prenos poreske obaveze: važan izuzetak

Kod određenih domaćih transakcija, naročito u pojedinim građevinskim poslovima i drugim zakonom propisanim slučajevima, PDV ne obračunava isporučilac već primalac. To se naziva prenos poreske obaveze.

Tu greška na fakturi može napraviti problem i prodavcu i kupcu. Nije dovoljno napisati samo „PDV 0 dinara“. Faktura mora imati odgovarajuću napomenu i mora biti jasno zašto PDV nije obračunat na uobičajen način.

Primer: podizvođač i glavni izvođač radova ne treba da pretpostave da svaka usluga vezana za gradilište automatski ide kroz prenos poreske obaveze. Presudni su predmet posla, status učesnika i konkretna pravila za taj promet.

Oslobođenje nije isto što i „nisam PDV obveznik“

Preduzetnik van sistema PDV-a ne obračunava PDV zato što nije PDV obveznik. PDV obveznik koji vrši oslobođen promet ne obračunava PDV zato što zakon za taj konkretan promet propisuje oslobođenje.

Ta razlika utiče na:

• sadržaj fakture;
• pravo na odbitak prethodnog poreza;
• PDV evidencije i prijave;
• dokumentaciju koju morate imati;
• način na koji kupac knjiži primljenu fakturu.

Ako radite sa inostranstvom, javnim sektorom, građevinarstvom, nekretninama ili mešovitim prometom, ne oslanjajte se na šablon prethodne fakture. Proverite konkretan slučaj sa knjigovođom ili poreskim savetnikom.

Prethodni porez smanjuje uplatu, ali nije pravo bez uslova

PDV obveznik ne uplaćuje automatski sav PDV koji je naplatio kupcima, jer može da odbije prethodni PDV sa poslovnih ulaznih računa ako su ispunjeni zakonski uslovi. Uplata prema državi je, pojednostavljeno, razlika između izlaznog i priznatog ulaznog PDV-a.

Primer male firme u jednom poreskom periodu:

Ova računica zvuči jednostavno, ali prethodni porez nije samo broj sa primljenog računa. Da biste ga koristili, nabavka mora biti povezana sa poslovanjem koje daje pravo na odbitak, morate imati odgovarajuću dokumentaciju, a račun i evidencija moraju biti uredni.

Najčešće greške malih firmi su:

• odbijanje PDV-a sa troška koji nije vezan za poslovanje;
• mešanje privatnih i poslovnih kupovina;
• knjiženje računa bez potrebnih podataka;
• odbitak PDV-a iako je promet oslobođen bez prava na odbitak;
• pogrešno tretiranje troškova reprezentacije, putovanja ili vozila;
• pretpostavka da se PDV može odbiti čim postoji bilo kakav račun.

Dobar primer je kupovina telefona. Ako se telefon stvarno koristi za poslovanje i dokumentacija je uredna, može postojati pravo na odbitak pod propisanim uslovima. Ako je uređaj suštinski privatna kupovina vlasnika, sama činjenica da je račun izdat na firmu ne rešava problem.

Zato PDV nije samo „izlazne fakture minus ulazne fakture“. Potrebno je da za svaku veću nabavku znate: šta je kupljeno, za koju delatnost, od koga, kada i na osnovu kog dokumenta.

Tri brza plana za paušalca, DOO i frilensera

Najbolji način da izbegnete problem sa PDV-om jeste da status proverite pre izdavanja naredne velike fakture, a ne kada knjigovođa priprema prijavu. Paušalac, DOO i frilenser nemaju isti polazni položaj, ali svi treba da znaju gde nastaje obaveza.

Paušalac: pratite kliznih 12 meseci

Paušalac treba da vodi jednostavnu, ali redovnu evidenciju naplaćenih i ugovorenih poslova. Ako se približava pragu od 8 miliona dinara, treba na vreme da proveri proceduru evidentiranja za PDV i posledice po paušalni status.

Praktično:

• na kraju svakog meseca saberite promet za prethodnih 12 meseci;
• odvojite ugovorene poslove koji mogu brzo preći u realizaciju;
• ne formirajte cenu za veliki posao bez provere da li je iznos sa ili bez PDV-a;
• razgovarajte sa knjigovođom pre prelaska, ne posle njega.

DOO: odvojite cenu bez PDV-a od cene sa PDV-om

DOO koji posluje sa drugim firmama često ugovara cene bez PDV-a. To treba jasno da stoji u ponudi, ugovoru i fakturi. Ako firma radi sa građanima, cenovnik treba da bude razumljiv: kupac mora da zna da li vidi konačnu cenu.

Praktično:

• u internim kalkulacijama vodite osnovicu i PDV odvojeno;
• proverite stopu za svaku vrstu prometa;
• uskladite fakture, bankovne uplate i PDV evidencije;
• ne koristite stari šablon fakture ako je promenjen status firme ili vrsta prometa.

Frilenser: ne pretpostavljajte da je svaka uplata „van PDV-a“

Frilenser koji povremeno radi za klijente kao fizičko lice nije automatski PDV obveznik. Međutim, kada se rad obavlja samostalno, kontinuirano i u okviru organizovane delatnosti, poreski tretman zahteva pažljivu proveru.

Ako frilenser preraste u preduzetnika, otvori firmu ili počne redovno da pruža usluge većeg obima, treba da prati promet i razgovara sa knjigovođom o registraciji, fakturisanju i PDV statusu. Posebnu pažnju traže usluge prema stranim klijentima, jer mesto prometa i poreske obaveze mogu zavisiti od toga ko je kupac i gde je registrovan.

Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet knjigovođe ili poreskog savetnika. Za konkretnu stopu, oslobođenje, rok ili pravo na prethodni porez proverite važeće propise i okolnosti svog posla.

Kako ovo rešava Fakturko

Kada firma uđe u PDV sistem, najveći problem obično nije sama stopa poreza, već disciplina: svaka faktura mora imati tačne podatke, svaka uplata treba da bude povezana sa odgovarajućim dokumentom, a ulazne fakture ne smeju da ostanu zaglavljene u mejlu ili na SEF-u.

Fakturko pomaže preduzetnicima da kreiraju fakture sa obračunatim PDV-om, prate statuse plaćanja i primaju ulazne SEF fakture u jednom Inbox-u. Kroz SEF integraciju, evidenciju faktura, troškove sa OCR-om i pristup za knjigovođu, lakše je pripremiti uredne podatke za mesečno knjigovodstvo i PDV prijavu.

PDV ne plaća uvek ista osoba: firma ga najčešće obračunava i evidentira, dok ga krajnji potrošač snosi kroz cenu. Zato je važno da na vreme znate svoj PDV status, pratite promet i ne stavljate PDV na fakturu bez jasnog osnova. Ako ste već u sistemu ili mu se približavate, probajte Fakturko besplatno i napravite prvu fakturu za 2 minuta.