Paušalac i stalno zaposlenje: pravila i primer

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 25. jun 2026. · 9 min čitanja

Imaš ugovor o radu na neodređeno, plata stiže petim u mesecu, ali sa strane ti dolaze i honorarni projekti. Kolega ti kaže "otvori paušalca, najjeftinije ti je". Pitanje je samo — sme li to uopšte, ko plaća koje doprinose i šta knjigovođa očekuje od tebe svakog meseca.

Ovo je vodič za sve koji rade u firmi, a žele da legalno fakturišu posao sa strane preko paušalne radnje. Bez priče "konsultuj stručnjaka pa ćemo videti" — konkretno šta sme, šta ne sme, i kako da to ne pretvoriš u pun radni dan administracije.

Sme li zaposleni da otvori paušalnu radnju

Kratko: da, može. Zakon o privrednim društvima i Zakon o radu ne zabranjuju zaposlenom licu da bude registrovani preduzetnik paušalac, pod uslovom da delatnost paušalne radnje nije ista ili konkurentna delatnosti poslodavca kod koga si u radnom odnosu, i da ne radiš za paušalca u radnom vremenu kod poslodavca.

Tri praktične stvari koje treba da proveriš pre nego što kreneš u APR:

1. Ugovor o radu — pogledaj klauzulu o konkurenciji i dodatnom radu. Mnogi poslodavci traže pismenu saglasnost ako se baviš sličnim poslom sa strane. Ako radiš kao backend developer u IT firmi i hoćeš da fakturišeš backend projekte preko paušalca, to je gotovo sigurno konkurentska delatnost.
2. Šifra delatnosti — biraš je u APR prijavi i ona definiše šta smeš da radiš pod paušalcem. Ne mora biti identična onome što radiš u firmi, ali mora pokrivati to što stvarno fakturišeš.
3. Mišljenje Poreske uprave o "prikrivenom radnom odnosu" — ako ti je glavni klijent paušalne radnje upravo tvoj poslodavac, ulaziš u zonu testa samostalnosti (poznat kao "test nezavisnosti" iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana). To se završava reklasifikacijom prihoda i doplatom poreza.

Ako si bezbedan sa sve tri stavke, otvaranje paušalca je rutinska prijava preko APR portala — kompletna onlajn procedura, traje par dana.

Ko plaća koje doprinose kada radiš oba posla

Ovde većina ljudi pogreši u proračunu. Kombinacija "radni odnos + paušalac" znači da imaš dva nezavisna osnova osiguranja, ali se doprinosi ne dupliraju u celosti — postoje specifična pravila za PIO, zdravstvo i nezaposlenost.

Evo kako to funkcioniše u praksi:

Ključ je u zdravstvenom osiguranju: pošto si već osiguran po osnovu radnog odnosa, paušalna radnja ne plaća dodatno zdravstveno. To je značajna ušteda u poređenju sa paušalcem koji nema zaposlenje — kod njega zdravstveno često čini najveći deo mesečne obaveze.

PIO doprinos ti i dalje teče po oba osnova i sabira se kasnije pri obračunu staža i penzije. Konkretne stope i osnovice se menjaju — pre prijave proveri aktuelne iznose u rešenju Poreske uprave, jer se osnovica za paušalce određuje individualno na osnovu šifre delatnosti, opštine i godina staža.

Praktična posledica: mesečna obaveza paušalca koji je istovremeno zaposlen često je 30–50% niža od obaveze paušalca bez zaposlenja, baš zbog izostavljenog zdravstvenog. Iz tog razloga je ova kombinacija toliko popularna među IT i marketing freelancerima.

Limit od 6 miliona dinara — važi i kada si zaposlen

Godišnji limit prometa za paušalno oporezivanje je 6.000.000 RSD i odnosi se isključivo na promet paušalne radnje. Tvoja plata iz radnog odnosa se NE računa u taj limit. To je dobra vest.

Loša vest: ako si IT freelancer koji fakturiše po 700–800 evra dnevno, lako probiješ taj limit za 8–9 meseci rada. Pređeš li ga, gubiš pravo na paušal i prelaziš u sistem vođenja poslovnih knjiga (dvojno knjigovodstvo, PDV obveznik ako pređeš i taj prag).

Tri scenarija iz prakse:

• Marketing konsultant, 4–5 klijenata mesečno, prosek 80.000 RSD po fakturi → godišnji promet oko 4 miliona, komotno staje u paušal.
• Backend developer, jedan strani klijent, 5.500 EUR mesečno → godišnji promet oko 7,7 miliona RSD po prosečnom kursu, probija limit. Mora ili da odbije deo posla, ili da pređe na knjige.
• Grafički dizajner sa stalnim poslom, projekti vikendom, 30.000–60.000 mesečno → idealan profil za paušal uz radni odnos.

Promet pratiš na osnovu datuma izdavanja faktura, ne datuma naplate. Ako u decembru izdaš fakture od 800.000 RSD a klijent plati u januaru, taj prihod ide u staru godinu za potrebe limita.

Praktičan primer: razvojni inženjer sa honorarcem sa strane

Da ne ostaje sve apstraktno, evo konkretne računice. Marko je zaposlen kao razvojni inženjer u beogradskoj firmi sa neto platom od 180.000 RSD. Sa strane radi konsultacije za dva manja klijenta — jednoj agenciji fakturiše 60.000 RSD mesečno, jednom startapu 90.000 RSD svaki drugi mesec.

Mesečni prihod paušalca: prosečno 105.000 RSD, godišnje oko 1,26 miliona — komotno ispod limita.

Mesečna obaveza prema državi po osnovu paušalca:

• Paušalni porez (određen rešenjem PU na osnovu šifre delatnosti i opštine)
• PIO doprinos (na osnovicu utvrđenu rešenjem)
• Zdravstvo — ne plaća, jer je osiguran preko firme

Konkretan iznos zavisi od opštine i šifre — Marko u Beogradu, šifra 6201 (programiranje), realno se kreće u rasponu nekoliko desetina hiljada dinara mesečno. Tačnu sumu dobija u rešenju Poreske uprave nakon registracije — ne nagađaj na osnovu tuđih iskustava, iznosi se razlikuju.

Šta mora administrativno da radi svaki mesec:

1. Izdaje fakture klijentima (uz pravilne podatke i sve obavezne elemente).
2. Vodi KPO knjigu (knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika) — beleži svaki ulazni prihod.
3. Šalje fakture pravnim licima preko SEF-a (Sistema elektronskih faktura), jer je to zakonska obaveza kada fakturišeš firmama.
4. Prati plaćanja na poslovnom računu paušalne radnje.
5. Plaća paušalni porez i PIO doprinose do roka iz rešenja.
6. Jednom godišnje proverava da li je PU izdala novo rešenje (ide automatski, ali proveri).

Šta NE mora:

• Ne podnosi PDV prijavu (osim ako sam izabere da bude u sistemu PDV-a).
• Ne podnosi godišnju poresku prijavu za paušalni prihod (paušal je konačan porez).
• Ne vodi dvojno knjigovodstvo.
• Ne pravi bilanse i završne račune.

To je suština draži paušalnog statusa: minimum knjigovodstvene gimnastike.

Najčešće zamke kombinacije zaposlenje + paušalac

Sedam stvari na koje obrati pažnju, redom po čestini grešaka u praksi:

1. Test samostalnosti (član 85.) — ako jedan klijent generiše više od 70% tvog prometa, koristi tvoju opremu, određuje ti radno vreme i radiš isključivo za njega — Poreska to može reklasifikovati kao prikriveni radni odnos. Posledica: tretira se kao da si zaposlen kod tog klijenta, sa svim doprinosima i porezom kao za radni odnos. Diversifikuj klijente.

2. Konkurentska klauzula iz ugovora o radu — ako fakturišeš poslove iste prirode kao posao kod poslodavca, čak i drugim klijentima, možeš dobiti otkaz ili tužbu za naknadu štete. Pročitaj ugovor.

3. Fakturisanje sopstvenom poslodavcu preko paušalca — najopasnija varijanta. Poslodavac time pokušava da ti smanji "trošak", a ti i on plaćate manje doprinosa. PU ovo prepoznaje i kažnjava obojicu.

4. Mešanje privatnog i poslovnog računa — paušalac mora imati poseban tekući račun za poslovanje. Pare sa tog računa možeš prebacivati na privatni bez dodatnog poreza (već si platio paušal), ali tokovi moraju biti razdvojeni.

5. Zaboravljeno fakturisanje strane — ako primaš novac od stranog klijenta direktno na privatni devizni račun, to je problem. Sve mora ići preko poslovnog deviznog računa paušalne radnje, sa pripadajućom fakturom.

6. Propušteni SEF rokovi — od kada šalješ fakturu firmi, ona mora ići preko SEF-a u zakonom propisanom roku. Ručno svaki put preko portala Ministarstva finansija traje 5–10 minuta po fakturi. Posle desete fakture mesečno postaje teret.

7. Pad ispod minimalnog staža za PIO — ako paušal radiš samo deo godine pa ga ugasiš, proveri sa PIO fondom kako se to evidentira u stažu osiguranja. Period kada nisi imao registrovanu radnju, a nisi bio zaposlen, ne računa se.

Šifre delatnosti koje najčešće biraju zaposleni paušalci

Nemaju sve delatnosti pravo na paušalno oporezivanje — postoji negativna lista (ugostiteljstvo, trgovina, marketing agencije sa zaposlenima i sl.). Evo onih koje zaposleni najčešće biraju i koje su dozvoljene:

Lista šifri koje smeju u paušal se povremeno menja Uredbom Vlade. Pre prijave proveri aktuelnu listu na sajtu Poreske uprave ili pitaj knjigovođu — pogrešna šifra znači odbijenu prijavu za paušal i automatski prelazak u redovan sistem.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Najveći trošak kombinacije "puno radno vreme + paušalac" nije porez, nego vreme. Sednu ti uveče tri mejla "možeš li mi poslati fakturu", a ti si umoran posle 9 sati u firmi. Tu se gradi kašnjenje, pa zaboravljanje, pa juriš krajem meseca šta je fakturisano a šta nije.

Fakturko ti odradi taj deo glasovnom porukom preko Telegrama ili WhatsApp-a. Pošalješ Faktoru "fakturiši agenciji Pixel 60.000 za konsultacije za jul", on napravi fakturu, pošalje je na mejl klijentu i automatski je registruje na SEF-u. Recurring fakture — onaj klijent kome svaki mesec ide ista cifra — postaviš jednom, dalje se same izdaju. KPO knjiga ti se popunjava u hodu, knjigovođa dobija mesečni paket bez tvog jurenja po Vajberu. To je razlika između paušalca koji radi posao sa strane i paušalca koji vodi pun drugi posao samo da bi imao prvi.

Da zaokružimo

Paušalac uz radni odnos je jedna od najpovoljnijih konstrukcija u srpskom poreskom sistemu — niža mesečna obaveza zbog izostavljenog zdravstvenog, jednostavna administracija, konačan porez bez godišnje prijave. Ali zahteva da ispoštuješ tri stvari: ne radiš konkurentski svom poslodavcu, ne fakturišeš poslove koji liče na prikriveni radni odnos, i držiš se ispod 6 miliona godišnjeg prometa.

Ako sve to staje u tvoju situaciju, ostaje samo da fakturisanje ne postane drugi posao. Probaj besplatno na fakturko.io/register — prvu fakturu pošalješ glasovnom porukom za dva minuta.