Paušalac i prijava na CROSO: kada i kako se podnosi

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 5. jul 2026. · 11 min čitanja

Registrovao si paušalnu firmu, dobio rešenje iz APR-a i misliš da je to to — a onda neko spomene CROSO i obaveze ka Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Evo šta tačno treba da uradiš, u kom roku i kako.

Šta je CROSO i zašto te se tiče

CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) je centralna baza koju vodi Centralni registar osiguranja — jedinstveni punkt gde sve institucije (PIO fond, zdravstveno osiguranje, nezaposlenost) dobijaju podatke o tome ko je osiguran, na kojoj osnovi i od kada. Svako ko postane obavezno socijalno osigurano lice u Srbiji mora biti prijavljen u CROSO.

Za paušalca to znači jedno: čim otvoriš firmu, ti si osnivač i vlasnik, i sebe prijavljuješ na osiguranje. Nema izgovora "nisam znao" — neprijava je prekršaj i nosi novčanu kaznu. Osim toga, svaki mesec koji provedeš neprijavljen ne računa se u penzioni staž, a dok ga ne dokazuješ godinama kasnije kroz svedoke i potvrde, izgubiš živce.

Praktično, CROSO je taj koji "obaveštava" PIO fond, RFZO i Nacionalnu službu za zapošljavanje da si na sceni. Ne ideš u svaku instituciju posebno — prijava ide kroz jedan kanal.

Ko mora da se prijavi i u kom roku

Obavezni rok: 5 dana od nastanka osnova

Pravilo je jasno i važi za sve oblike osiguranja: prijava na CROSO se podnosi u roku od 5 dana od dana nastanka osnova za osiguranje. Za paušalca koji tek otvara firmu, taj datum je dan upisa u APR.

Da bude potpuno jasno — to nije 5 radnih dana, nego kalendarskih. Ako se upišeš u petak, pet dana ističe u utorak. Vikend se računa.

Ko se sve prijavljuje preko CROSO-a

Za paušalca, osnov je upis u Registar privrednih subjekata kod APR-a. Datum upisa piše na rešenju koje dobiješ — i od tog dana kuca sat.

Šta ako propustiš rok

Ako propustiš rok od 5 dana, dve stvari se dešavaju:

1. Novčana kazna — propisana je Zakonom o doprinosima i kreće se od 5.000 do 150.000 dinara za fizička lica, odnosno pravna lica i odgovorna lica u firmi. Tačan iznos zavisi od toga koliko dugo si kasnio i da li je inspekcija sama utvrdila propust ili si se sam prijavio.

2. Retroaktivno prijavljivanje — možeš prijaviti i unazad, ali PIO fond može da ti naplati doprinose za sve mesece koje si propustio, bez obzira što nisi radio ni zarađivao. To je često bolan udarac za novu firmu.

Praktičan savet iz prakse: Ako si već propustio rok, prijavi se što pre. PIO i CROSO mnogo blaže tretiraju one koji sami isprave grešku nego one koje inspekcija uhvati na licu mesta.

Korak po korak: kako se podnosi prijava na CROSO

Korak 1: Priprema dokumentacije

Pre nego uopšte sedeš za računar, obezbedi sledeće:

• Rešenje o upisu iz APR-a (original ili overena kopija) — iz njega se vadiš šifru delatnosti (ŠPD), PIB i maticni broj
• Lična kartu (ili pasoš za strane državljane) — za JMBG i podatke o prebivalištu
• Ugovor o zakupu poslovnog prostora ili dokaz o adresi sedišta — CROSO traži adresu gde se obavlja delatnost, a to nije uvek ista adresa kao sedište firme
• Izvod iz Agencije za privredne registre (ne stariji od 30 dana za neke podneske)
• Opštinski obrazac M1 (ako prijavljuješ i adresu obavljanja delatnosti koja je drugačija od sedišta)

Ako si ranije već bio osiguran (na primer, imao si ugovor o radu negde), CROSO će to videti u sistemu. Ne moraš da nosiš potvrde o ranijem osiguranju.

Korak 2: Gde se podnosi prijava

Prijave na CROSO se mogu podneti na tri načina:

Licno u filijali PIO fonda — Nosiveš popunjene formulare i dokumentaciju, dobiješ pečat na kopiji i to je to. Problem: redovi, gubljenje vremena, i često ti traže neki papir koji nisi doneo.

Preko pošte — Pošalješ preporučeno sa povratnicom. Radi, ali ako fali jedan papir, gubiš nedelju dana dok ti se ne javi da dopuniš.

Elektronski preko e-Uprave — Najbrža opcija, ali zahteva da imaš kvalifikovani elektronski potpis (npr. ID kartu sa čipa ili e-Signature sertifikat). Za većinu preduzetnika koji već imaju kvalifikovani potpis (koji su koristili za APR), ovo je najlogičnija opcija.

Korak 3: Koji formulari su potrebni

Glavni obrazac za paušalca je M-1O (Prijava na obavezno socijalno osiguranje za samostalne delatnosti). Razlikuje se od klasičnog M-1 koji poslodavci podnose za zaposlene.

Pored toga, treba ti:

• Evidencioni list (EL) — ako već nisi u evidenciji CROSO-a
• Obrazac za promenu podataka — ako si već bio osiguran na drugom osnovu i menjaš osnov (npr. prestao ti je radni odnos pa sada otvaraš firmu)

Obrazce možeš preuzeti sa zvaničnog sajta Centralnog registra osiguranja ili iz šaltera PIO fonda.

Korak 4: Popunjavanje M-1O obrasca — polje po polje

Obrazac M-1O ima oko 20 polja, i evo šta ide gde (najčešće greške su u podebljanim delovima):

Jedna stvar koja ljude zbunjuje: datum početka osiguranja mora biti dan upisa u APR, a ne dan kada podnosiš prijavu. Ako si se upisao 1. marta, a prijavu podnoseš 10. marta, datum početka osiguranja je 1. mart. Tvoj staž teče od prvog dana, a PIO će tražiti doprinose od tog datuma.

Korak 5: Podnošenje i potvrda

Kada podneseš prijavu (bilo kako), treba da dobiješ potvrdu o prijavi. Ova potvrda je tvoj dokaz da si ispunio obavezu. Čuvaj je.

Ako podnosiš elektronski, potvrda stiže na mejl. Ako lično, traži pečat na kopiji. Ako poštom — čekaj povratnicu.

U sistem CROSO-a tvoja prijava ulazi obično u roku od 24-48 sati od podnošenja. Posle toga možeš proveriti svoj status na portalu PIO fonda sa svojim nalozima.

Specifičnosti za paušalce — šta je drugačije

Paušalci imaju par detalja koji ih razlikuju od drugih osiguranika, i ovde ljudi najčešće greše.

Visina doprinosa i prijavljena osnova

Paušalac ne plaća doprinose na stvarnu zaradu (zato što "zarada" kao kod zaposlenog ne postoji). Umesto toga, plaća se na osnovicu koju sam odrediš, ali ne ispod propisane minimalne osnovice.

Minimalna osnovica za doprinose paušalca se propisuje godišnje i vezana je za prosečnu zaradu u Srbiji. Proveri aktuelni iznos na sajtu PIO fonda ili Ministarstva finansija za tekuću godinu — ovo je broj koji se menja svake godine i ne želim ti dati zastareo podatak.

Na toj osnovici se obračunavaju:

• Penziono osiguranje (PIO) — 22%
• Zdravstveno osiguranje (RFZO) — 12,3%
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti (NSZ) — teorijski da, ali paušalci su po zakonu oslobođeni ovog doprinosa

Ukupno: oko 34,3% na prijavljenu osnovicu, mesečno.

Ako obavljaš delatnost na više adresa

Ako imaš npr. radnju u dva grada, prijavljuješ glavnu adresu obavljanja delatnosti, a ostale se navode u dodatku. CROSO vodi evidenciju o tome gde faktički radiš.

Ako istovremeno imaš i ugovor o delu negde drugde

Paušalac može da ima i ugovor o delu sa drugim poslodavcem — to je dozvoljeno. Ali tada si osiguran na dva osnova, i oba poslodavca/naručioca te prijavljuju. Tvoj doprinos se plaća na oba osnova, ali staž ti teče paralelno (ne duplo).

Ovo je čest scenario za frilensere koji su istovremeno paušalci i rade projekte po ugovoru o delu sa stranim klijentima.

Najčešće greške — i kako ih izbegneš

Greška 1: Prijaveš pogrešan datum početka

Ljudi često kucaju datum podnošenja prijave umesto datuma upisa u APR. Posledica: staž ti kreće kasnije, a PIO može da ti naplati doprinose retroaktivno za dane koje si preskočio.

Rešenje: Uvek gledaj rešenje iz APR-a i prepiši datum sa njega, slovo po slovo.

Greška 2: Pogrešna ŠPD (šifra delatnosti)

Ako ti delatnost pada u pogrešnu kategoriju, možeš da platiš pogrešan iznos doprinosa ili ti ne priznaju staž u pravoj kategoriji.

Rešenje: Preuzmi ŠPD iz najnovijeg APR izvoda, ne iz rešenja koje je starije od 6 meseci. Šifre se mogu menjati.

Greška 3: Ne prijaviš promenu adrese ili delatnosti

Ako preseliš radnju ili promeniš delatnost, moraš to prijaviti na CROSO u roku od 8 dana. Ljudi zaborave, i kad dođe inspekcija, kazna stigne.

Rešenje: Svaka bitna promena (adresa, delatnost, kontakt) ide na CROSO. Ako nisi siguran da li treba, prijavi — ne košta ništa, a spašava te glavobolje.

Greška 4: Ne proveriš status nakon prijave

Podneo si prijavu, misliš da si završio. Ako je CROSO odbio prijavu (zbog greške u formularu), saznaćeš tek kada ti ne stigne potvrda, a to može da znači da si vec u kašnjenju.

Rešenje: Posle nedelju dana od podnošenja, proveri na portalu PIO fonda da li si u sistemu. Ako te nema — zovi.

CROSO u praksi: scenario za novog paušalca

Da ovo ne bude samo teorija, evo kako izgleda realan slučaj.

Marko, IT frilenser, upisuje paušalnu firmu 10. marta 2026.

Dan 1 (10. mart): Marko dobija rešenje o upisu iz APR-a. PIB je dodeljen, ŠPD je 6201 (računarsko programiranje).

Dan 2-3: Marko priprema dokumentaciju — lična karta, kopija rešenja, ugovor o zakupu kancu (radi od kuće, ali je sedište na adresi ko-pašnog centra). Skine obrazac M-1O sa sajta CROSO-a.

Dan 4: Popunjava obrazac. Datum početka osiguranja: 10. mart. ŠPD: 6201. Osnov: "Samostalna delatnost". Prijavljena osnovica: minimalna propisana za 2026. (Proverio je na sajtu PIO fonda.)

Dan 5: Podnosi prijavu elektronski preko e-Uprave sa kvalifikovanim elektronskim potpisom (već ima jer je koristio za APR).

Dan 7: Na mejl dobija potvrdu o prijavi. PIO ga vidi u sistemu od datuma 10. marta.

Dan 30: Marko na svoj nalog PIO fonda vidi da mu staž teče. Sve je na svom mestu.

Ukupno vremena: oko sat vremena rada, ne računajući čekanje na sistem. Mnogo bolje nego stajanje u redu u filijali.

Šta posle prijave — tvoje tekuće obaveze

Prijaviti se na CROSO je samo prvi korak. Kao paušalac, posle toga imaš kontinuirane obaveze:

Mesečno plaćanje doprinosa

Svakog meseca plaćaš doprinose na osnovicu koju si prijavio/la. To radiš tako što generišeš uplatnicu na sajtu PIO fonda (najlakše) ili preko banke sa šifrom poziva na broj koji dobiješ pri prijavi.

Rok za mesečnu uplatu: do 15. u mesecu za tekući mesec. Dakle, doprinose za mart plaćaš do 15. marta. Obrati pažnju — to je drugačije od poreza (koji se plaća kvartalno).

Godišnja prijava poreza

Paušalac plaća porez na prihod paušalno (po stopi koja zavisi od delatnosti), i to kvartalno ili godišnje, zavisno od opštine. Detalji zavise od tvoje lokalne poreske uprave.

Odjava sa CROSO-a ako zatvoriš firmu

Ako zatvoriš paušalac firmu, moraš da se odjaviš sa CROSO-a u roku od 8 dana od brisanja iz APR-a. Ovo ljudi zaborave i nađu se u situaciji da im PIO i dalje traži doprine mesecima posle gašenja firme.

Obrazac za odjavu: M-OD (Odjava sa obaveznog socijalnog osiguranja). Isti rok, 8 dana.

Praktičan alat za fakturisanje posle registracije

Kada je CROSO rešen — ti si zvanično u sistemu, i tvoja firma može da fakturiše. Tu vecina paušalaca oseti prvi problem: kako da fakturišem, šaljem fakture, pratim ko duguje, i sve to uskladiš sa SEF-om (Sistemom e-faktura) koji je obavezan od 2024. godine?

Fakturko je napravljen tačno za taj trenutak. Prijaviš se na CROSO, dobiješ PIB, i istog dana možeš da krećeš sa fakturisanjem. Pošalješ glasovnu poruku Telegram botu: "Pošalji klijentu fakturu od 50.000 dinara za usluge programiranja za maj" — faktura je kreirana, poslata na mejl klijentu, i prosleđena na SEF.

Takođe, ako dobijaš ulazne fakture (od dobavljača, za troškove), one automatski stižu sa SEF-a u tvoj Inbox unutar Fakturka. Prihvatiš ili odbiješ jednim klikom.

Fakturko pamti tvoje klijente, prati ko duguje i posle koliko dana kasni, i na kraju meseca možeš da kažeš "pošalji knjigovođi sve fakture za maj" — i paket je gotov.

Završna reč

Prijava na CROSO je jedna od onih stvari koja deluje komplikovano dok je ne uradiš prvi put. Pet dana od upisa, obrazac M-1O, datum iz APR rešenja, i potvrda na mejl. Posle toga, tvoja firma zvanično postoji u socijalnom sistemu Srbije.

Ako si u procesu registracije ili si tek registrovan, probaj Fakturko besplatno — prvu fakturu sa SEF integracijom možeš da kreiras za dva minuta od potvrde CROSO prijave.