Paušalac 2026: koliko stvarno plaćate mesečno

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. jul 2026. · 9 min čitanja

Otvoriš rešenje Poreske uprave, vidiš iznos, i pitaš se — otkud baš toliko? Zašto komšija koji ima istu delatnost plaća drugačije? I šta se menja ako se preseliš iz Niša u Beograd, iz drugog u prvi krug opština?

Ovaj tekst je praktičan vodič kroz to kako se paušalac obračunava u 2026, koje delatnosti spadaju u koju grupu, kako opština menja iznos, i kako da sam grubo proveriš da li rešenje koje si dobio ima smisla — pre nego što ga slepo platiš.

Kako se uopšte formira paušalni porez

Paušalni porez nije jedan iznos — to je zbir četiri stavke koje se obračunavaju odvojeno, pa se sabiraju u mesečnu obavezu. Ako razumeš logiku, znaćeš i zašto rešenja variraju od preduzetnika do preduzetnika.

Osnovica se izvodi iz prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji za prethodnu godinu (podatak objavljuje Republički zavod za statistiku). Ta osnovica se onda množi/koriguje kroz nekoliko koeficijenata:

1. Šifra delatnosti — svaka delatnost je svrstana u grupu (od I do VI, zavisno od tumačenja Uredbe), a svaka grupa ima svoj polazni koeficijent.
2. Opština i zona u kojoj je registrovana radnja — Beograd centar nije isto što i selo u Toplici. Uredba definiše koeficijente po zonama razvijenosti.
3. Starost preduzetnika — mlađi od 30 i stariji od 55 imaju umanjenja.
4. Godine staža u obavljanju delatnosti — što si duže paušalac, koeficijent može rasti (do granice).

Na tako izračunatu paušalnu osnovicu onda ide:

• porez na prihode od samostalne delatnosti (stopa je 10%),
• doprinosi za PIO (24% od osnovice),
• doprinosi za zdravstveno osiguranje (obavezno, oko 10,3% na osnovicu),
• doprinosi za nezaposlenost — obračunavaju se samo ako se preduzetnik osigurao i po toj osnovi.

Zbir toga podeljeno na 12 meseci = tvoja mesečna rata. To je iznos koji vidiš u rešenju.

Napomena: konkretne procente i osnovice uvek proveri na sajtu Poreske uprave (purs.gov.rs), jer se stope i prosečna zarada koja ulazi u obračun ažuriraju. Ovde koristimo procente koji su bili u primeni duži niz godina, ali osnovica se menja svake godine.

Grupe delatnosti — od najjeftinije do najskuplje

Uredba o bližim uslovima za paušalno oporezivanje deli delatnosti u grupe. Što je grupa "viša", to je polazni koeficijent veći — i porez je veći. Evo grubog pregleda šta gde spada u praksi:

Frilenseri i IT ljudi obično upadaju u više grupe — a to praktično znači da paušalac programer u Beogradu i frizer u Boru ne plaćaju ni izbliza isto, iako su oba "paušalci".

Praktičan savet: pre nego što otvoriš radnju, proveri u kojoj grupi je tačno tvoja šifra delatnosti. Ista šifra može biti različito tretirana u zavisnosti od dodatnih kriterijuma. Nemoj se voditi tuđim iskustvom — proveri konkretno za sebe kod knjigovođe ili u APR-u.

Kako opština menja iznos — konkretno

Ovo je deo koji većinu iznenadi. Ista delatnost, isti staž, ista godišta — a dva preduzetnika plaćaju znatno različito, samo zato što je jedan registrovan u Beogradu, a drugi u Prokuplju.

Opštine su svrstane u grupe po stepenu razvijenosti (Vlada objavljuje listu svake godine). Grubo:

Zato je uobičajena praksa da preduzetnici, čija delatnost ne zahteva fizičku lokaciju (frilenseri, IT, konsalting), registruju sedište na adresu u opštini sa nižim koeficijentom. Ali oprezno: sedište mora biti stvarno — Poreska uprava može tražiti dokaz da tamo obavljaš delatnost, i može odbiti fiktivne prijave.

Grubi kalkulator: koraci koje možeš sam da odradiš

Nemamo ovde ugrađen interaktivni widget, ali evo procedure koju možeš odraditi za 10 minuta na papiru — dovoljno tačno da znaš da li ti je rešenje realno.

Korak 1: nađi prosečnu zaradu Idi na sajt Republičkog zavoda za statistiku (stat.gov.rs) i uzmi objavljenu prosečnu bruto zaradu za prethodnu godinu. To je polazna osnovica.

Korak 2: identifikuj svoju grupu delatnosti Uzmi svoju šifru delatnosti (piše na rešenju APR-a) i proveri u Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje. Grupa određuje polazni koeficijent (kreće se, grubo, od oko 0,5 do preko 3, zavisno od grupe).

Korak 3: dodaj koeficijent opštine Nađi opštinu sedišta u aktuelnoj Odluci o razvrstavanju jedinica lokalne samouprave. Zona ti govori dodatni koeficijent.

Korak 4: korekcije po godinama i stažu

• Mlađi od 30 → umanjenje osnovice (proveri aktuelni procenat).
• Stariji od 55 → umanjenje osnovice.
• Više godina staža kao paušalac → koeficijent može rasti.

Korak 5: izračunaj mesečnu osnovicu

Mesečna osnovica = Prosečna zarada × koeficijent delatnosti × koeficijent opštine × korekcije

Korak 6: primeni stope Na mesečnu osnovicu:

• Porez = 10% od osnovice
• PIO = 24% od osnovice
• Zdravstvo = ~10,3% od osnovice
• (Nezaposlenost = ~0,75%, ako plaćaš)

Sabereš — dobiješ mesečnu obavezu.

Tri konkretna primera iz prakse

Uzimamo tri tipična profila. Iznose namerno ne pišem u dinarima jer se osnovica menja godišnje — cilj je da vidiš odnose i strukturu.

Primer 1: Frizerka u manjem gradu (recimo Zaječar)

• Grupa delatnosti: srednja
• Opština: manje razvijena → niži koeficijent
• Starost: 34 godine → bez umanjenja po godinama
• Staž: 6 godina kao paušalac

Efekat: relativno niska mesečna obaveza. Kod ovog profila često se dešava da rata bude značajno manja nego kod IT frilensera u Beogradu, iako je promet sličan.

Primer 2: Frilenser programer u Beogradu (Vračar)

• Grupa delatnosti: viša (IT usluge)
• Opština: Beograd centar → najviši koeficijent
• Starost: 28 → umanjenje po godinama
• Staž: 2 godine kao paušalac

Efekat: mesečna obaveza je bitno viša — često je ovo profil koji plaća najviše u paušalnom sistemu. Otud i praksa da mnogi IT-jevci registruju sedište u manjoj opštini (uz naznaku: mora biti stvarna adresa).

Primer 3: Prevodilac u Novom Sadu, penzioner

• Grupa delatnosti: viša
• Opština: Novi Sad → srednje-visok koeficijent
• Starost: 61 → umanjenje po godinama (starije lice)
• Staž: 15 godina

Efekat: umanjenja po godinama i stažu spuštaju iznos, iako je grupa "skupa". Ovaj profil pokazuje da starost i staž zaista prave razliku — nije retko da penzioner-paušalac plaća manje od mlađeg kolege sa istom delatnošću u istoj opštini.

Šta menja iznos u toku godine (i šta radiš kad se desi)

Rešenje nije "zaključano" na 12 meseci. Ima nekoliko situacija u kojima se iznos menja i moraš da reaguješ:

1. Promena šifre delatnosti Ako proširiš ili promeniš delatnost i nova pretežna šifra spada u drugu grupu — javi Poreskoj u roku (obično 15 dana od promene u APR-u). Novo rešenje stiže sa novim iznosom.

2. Prekoračenje limita prometa Paušalac ne sme prekoračiti zakonski prag godišnjeg prometa (aktuelni prag proveri na sajtu Poreske uprave — menjao se). Ako pređeš, gubiš pravo na paušalno oporezivanje i prelaziš u sistem stvarnog prihoda + verovatno u PDV. Ovo se ne dešava "sledeće godine" — evidencija se prati kontinuirano.

3. Promena sedišta Selidba iz jedne opštine u drugu = novi koeficijent = novo rešenje. Prijava promene ide preko APR-a, pa se Poreska automatski obaveštava.

4. Ulazak/izlazak iz sistema PDV-a Paušalac može biti u sistemu PDV-a dobrovoljno, ili je prinuđen ako pređe prag. To ne menja paušalni porez direktno, ali menja tvoje obaveze prema fakturisanju (izdavanje računa sa PDV-om, SEF za obveznike koji rade sa javnim sektorom itd.).

5. Godišnja indeksacija Rešenje se svake godine osvežava na novu osnovicu (nova prosečna zarada). Rata se automatski koriguje — bez tvog zahteva.

Šta paušalac mora da evidentira, iako "sve plaća paušalno"

Česta zabluda: "paušalac ne mora ništa da vodi". Netačno.

Paušalac je obavezan da vodi KPO knjigu (knjiga o ostvarenom prometu) i da čuva sve račune koje je izdao. Zašto? Zato što se prati limit prometa. Ako te Poreska pita: "Koliko si fakturisao u prethodnih 12 meseci?" — moraš imati odgovor iz KPO knjige, ne iz glave.

Takođe:

• Ako radiš sa javnim sektorom → moraš na SEF, i to bez obzira što si paušalac.
• Ako izdaješ e-fakture inostranim klijentima → devizni priliv se prati preko banke, i mora se pravdati.
• Godišnja poreska prijava — paušalac je u većini slučajeva ne podnosi za samu delatnost, ali podnosi za druge prihode (kapitalni dobici, izdavanje nepokretnosti itd.) ako ih ima.

Praktično: bez uredne evidencije faktura, prvog dana kontrole nemaš argument. A kontrole paušalaca su realne, posebno kod frilensera koji rade sa inostranstvom.

Prakticno resenje za evidenciju i fakturisanje

Ovde ulazi alat. KPO knjigu, evidenciju izdatih faktura, slanje na SEF (kad je potrebno) i praćenje da li si blizu limita prometa — sve to možeš da vodiš ručno kroz Excel, ili da automatizuješ.

Fakturko je napravljen konkretno za srpski kontekst: paušalac izda fakturu (ili je izdiktira Faktoru preko Telegrama ili WhatsApp-a — "pošalji Milanu istu fakturu kao prošli mesec"), a sistem automatski vodi evidenciju, računa koliko si od početka godine fakturisao, i može direktno da pošalje fakturu na SEF ako radiš sa javnim sektorom. Mesečno se knjigovođi šalje paket svih faktura — bez fascikli, bez WhatsApp poruka sa slikama računa.

Za paušalca koji se seli iz Excela, praktična razlika je što ne moraš da razmišljaš da li si nešto zaboravio da upišeš, i imaš u svakom trenutku tačan broj — koliko si fakturisao, ko duguje, i koliko si blizu limita.

Za kraj — šta uraditi ove nedelje

Ako si paušalac, odradi tri stvari:

1. Uzmi svoje poslednje poresko rešenje i razloži ga — porez, PIO, zdravstvo. Ako ti se broj ne slaže s očekivanjem, zovi knjigovođu ili proveri grupu delatnosti i koeficijent opštine.
2. Otvori KPO knjigu (ili tabelu, ili aplikaciju) i saberi promet od januara. Uporedi sa limitom. Ako si na 70% limita u julu — vreme je za plan.
3. Ako radiš sa javnim sektorom ili planiraš — proveri da si registrovan na SEF-u. Bez toga ti niko iz javnog sektora ne može platiti fakturu.

Ako ti evidencija faktura visi po Excelima i mejlovima, napravi nalog za 2 minuta na fakturko.io/register i prebaci prvu fakturu odmah — besplatan plan je dovoljan da vidiš da li ti odgovara pre nego što išta plaćaš.