Paušal 2026: limiti, uslovi i ko ispada iz sistema

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 23. septembar 2026. · 9 min čitanja

Prošle godine je jedan preduzetnik-programer izgubio paušalni status jer je u decembru primio uplatu od 850.000 dinara koja ga je prebacila preko limita — a on je bio ubeđen da ima još „bar milion prostora". Nije imao. Paušal je najjednostavniji poreski status u Srbiji, ali kad pukne, pukne skupo i retroaktivno.

Ovo je pregled koji bih voleo da mi je neko dao pre nego što sam prvi put otvarao paušal: kako funkcioniše limit od 6 miliona, koje su delatnosti isključene, šta se dešava kad ispadneš i kako da to na vreme vidiš.

Šta je paušalno oporezivanje i zašto je toliko popularno

Paušalno oporezivanje je pojednostavljen poreski status za preduzetnike gde se porez i doprinosi plaćaju na paušalno utvrđen prihod — Poreska uprava ti rešenjem odredi mesečnu obavezu na osnovu delatnosti, opštine i drugih parametara, i to je to. Ne vodiš poslovne knjige, ne praviš bilans, ne obračunavaš porez na dobit.

U praksi većina paušalaca mesečno plaća od oko 15.000 do 45.000 dinara ukupnih obaveza (porez + PIO + zdravstveno), zavisno od šifre delatnosti, opštine i staža. Konkretan iznos za tvoju šifru delatnosti proveri u kalkulatoru Poreske uprave — brojke se koriguju svake godine i menjaju se po opštinama.

Zato je paušal privlačan: predvidiv, jeftin za administraciju, ne treba ti knjigovođa u klasičnom smislu (dovoljno je da neko podnese poresku prijavu jednom godišnje ili da to sam uradiš preko ePoreza). Ali ima tvrde uslove.

Limit od 6 miliona dinara: šta se stvarno računa

Godišnji limit za paušal je 6.000.000 dinara ukupnog prometa u kalendarskoj godini. Ako pređeš taj iznos, gubiš pravo na paušalni status i prelaziš u sistem vođenja poslovnih knjiga — obavezno.

Ključna stvar koju mnogi promaše: računa se promet, ne dobit. Nije bitno koliko si zaradio, bitno je koliko je ušlo kroz fakture. Ako si programer koji je fakturisao 5.800.000 dinara i imao 200.000 troškova (laptop, licence), tvoj promet je i dalje 5.800.000 — dobit je 5.600.000, ali to Poresku ne zanima za ovu granicu.

Šta ulazi u promet:

• Sve izdate fakture (naplaćene i nenaplaćene, zavisi od tumačenja — praksa je da se gleda fakturisani promet)
• Prihodi iz zemlje i inostranstva
• Prihodi u dinarima i devizama (preračunato po kursu na dan uplate)
• Naknade po ugovoru o delu ako ih fakturišeš kroz preduzetničku radnju

Šta NE ulazi:

• Uplate koje su refundacije ili greške i vraćene su
• Privatni prilivi na privatni račun (ali pazi — svaki priliv na poslovni račun se posmatra kao prihod dok ne dokažeš suprotno)

Praktičan savet: vodi evidenciju fakturisanog prometa po mesecu od januara. Ako u julu vidiš da si prešao 3,5 miliona, znaš da druga polovina godine mora da bude sporija ili planiraš prelazak.

Ko može da bude paušalac: uslovi 2026

Da bi bio paušalac, moraš da ispuniš sve ove uslove istovremeno:

Detaljnije po tačkama:

PDV je crvena linija. Čim uđeš u PDV sistem (dobrovoljno ili zato što si prešao PDV prag u prometu), gubiš paušal. Aktuelni PDV prag proveri na sajtu Poreske uprave — ne mešaj ga sa paušalnim limitom, to su dva različita broja i dva različita režima.

Zaposleni. Paušalac je jednočlana priča. Ako zaposliš jednog radnika, gubiš status. Možeš da angažuješ druge preduzetnike po ugovoru i to fakturišu tebi kao trošak — ali ne možeš ih imati na platnom spisku.

DOO ne može biti paušalac. Paušal je forma preduzetničke radnje (PR). DOO uvek vodi knjige i plaća porez na dobit.

Delatnosti koje ne mogu biti paušalne

Ovo je najveća zamka. Poreska uprava vodi listu delatnosti gde paušal nije dozvoljen — čak i ako si ispod limita i sve ostalo je čisto. Lista se s vremena na vreme koriguje, ali okvirno:

• Trgovina na veliko i malo (osim specifičnih izuzetaka)
• Ugostiteljstvo (restorani, kafići — sa izuzecima za neke šifre)
• Finansijske usluge, osiguranje, posredovanje u prometu nekretnina
• Delatnosti reklamiranja i istraživanja tržišta (ovde je bilo dosta debate poslednjih godina)
• Advokatura, notari, javni izvršitelji, računovodstvene usluge (osim knjigovodstvenih usluga za paušalce u nekim slučajevima)
• Zdravstvene usluge — deo delatnosti

Programiranje, dizajn, konsalting, prevođenje, obuka, zanatske usluge, freelance rad u kreativnim delatnostima — sve to obično može na paušal, i tu je najveći deo srpskih paušalaca.

Šifru delatnosti biraš prilikom registracije preduzetnika u APR-u i ona određuje da li možeš na paušal. Ako imaš više šifara (glavna + sporedne), gleda se glavna, ali sporedne šifre isključene sa liste mogu da ti pokvare paušal ako po njima ostvaruješ značajan promet.

Pre registracije, zvanično proveri svoju šifru u aktuelnom Pravilniku o paušalnom oporezivanju ili se posavetuj sa knjigovođom — greška ovde košta cele godine.

Šta se dešava kad pređeš limit

Recimo da si u novembru prešao 6 miliona. Šta sad?

Do kraja tekuće godine ostaješ paušalac. Ne moraš odmah da menjaš režim. Ali od 1. januara sledeće godine automatski prelaziš u sistem vođenja poslovnih knjiga (obično prostih poslovnih knjiga za preduzetnike koji nisu u sistemu PDV-a, ili dvojnog knjigovodstva ako si u PDV-u).

Do kraja godine u kojoj si prešao, dužan si da obavestiš Poresku upravu. Rok i način obaveštavanja proveri u aktuelnom pravilniku — praksa se menjala.

Ako pređeš PDV prag, moraš u PDV sistem odmah, ne čekaš januar. Prijava se podnosi u roku propisanom Zakonom o PDV-u.

Šta to konkretno znači u novcu i vremenu:

• Trebaš knjigovođu (mesečno oko 8.000–20.000 dinara za paušalca koji je prešao, više za PDV obveznika)
• Vodiš KPO knjigu (knjiga o ostvarenom prometu) ili prostoje poslovne knjige
• Plaćaš porez na stvarno ostvarenu dobit (10% na razliku prihoda i rashoda), a ne paušalni iznos
• Ako si u PDV-u, obračunavaš 20% (ili 10% za neke usluge) PDV na svaku fakturu i podnosiš mesečne/kvartalne prijave
• Ideš na SEF za sve fakture prema pravnim licima i javnom sektoru

Za mnoge preduzetnike prelazak iz paušala u knjige nije katastrofa — često se ispostavi da plaćaš sličan ili manji porez jer imaš realne troškove koje sad možeš da odbiješ. Ali administracija skače.

Realni primeri: ko je paušalac, ko nije

Programer freelancer, prihod 4,2 miliona godišnje, radi za strane klijente. Paušal? Da — ispod limita, IT delatnost dozvoljena, radi sam, nije u PDV-u (usluge inostranstvu obično nisu predmet oporezivanja PDV-om). Mesečno plaća oko 25.000–35.000 dinara ukupno, zavisno od opštine.

Grafički dizajner, prihod 5,8 miliona, klijenti su srpske firme. Paušal? Da, ali oprezno — blizu je limita, i ako neki klijent traži da bude u PDV sistemu, može da bude problem. Preporuka: prati mesečni zbir.

Vlasnica online butika, prihod 3 miliona. Paušal? Verovatno ne — trgovina je uglavnom isključena delatnost. Idealno pitaj knjigovođu za konkretnu šifru i formu prodaje.

Konsultant za marketing, prihod 7,5 miliona. Paušal? Ne — prešao limit. Vodi knjige, verovatno je i u PDV sistemu.

Prevodilac koji zaposli još jednog prevodioca. Paušal? Ne — čim ima zaposlenog, gubi status.

Instruktor jezika, prihod 2 miliona, radi iz svog stana. Paušal? Da, klasičan slučaj, minimalna administracija.

Kako pratiti limit tokom godine

Najgora greška je da limit gledaš tek u decembru. Do decembra je kasno da usporiš — fakture koje si već izdao već su fakturisani promet.

Praktičan sistem koji radi:

1. Vodi tabelu (Excel, Google Sheets, aplikacija — nebitno) sa svakom izdatom fakturom: datum, iznos, klijent, kumulativ.
2. Postavi mentalne pragove: kraj marta ~1,5 milion, kraj juna ~3 miliona, kraj septembra ~4,5 miliona. Ako u bilo kom trenutku značajno prelaziš pro rata iznos, planiraj.
3. Ako se približavaš limitu u drugoj polovini godine, imaš tri opcije: (a) usporiš, (b) prebaciš deo posla u sledeću godinu (fakturišeš u januaru umesto u decembru — legalno, samo pomeri isporuku), (c) prihvatiš da prelaziš i pripremaš se za knjige.
4. Ne zaboravi devizne uplate — one se prevode u dinare po kursu na dan uplate i ulaze u zbir.

Ako fakturišeš u eurima ili dolarima, koristi kurs NBS-a na dan uplate, ne na dan fakture — to je standardno tumačenje za utvrđivanje prometa.

Gde Fakturko ulazi u priču

Većina paušalaca počne godinu s dobrom namerom da prati zbir, a onda u julu shvati da ne zna tačno gde su. Fakturko čuva zbir izdatih faktura po godini po firmi i pokazuje ti u realnom vremenu koliko si od limita potrošio — kad pređeš 70%, dobiješ upozorenje, kad si na 90%, jasno je da vreme za usporavanje ističe.

Uz to, kroz Faktora na Telegramu ili WhatsApp-u možeš usput da pitaš „koliko sam fakturisao ove godine" i dobiješ odgovor bez otvaranja aplikacije. Ako si paušalac koji radi sa stranim klijentima i fakturiše u eurima, konverzija po kursu NBS-a se radi automatski — ne moraš ručno da preračunavaš svaku uplatu. Za brzo izdavanje faktura klijentima možeš da koristiš i besplatan obrazac fakture direktno iz aplikacije, s tim da svaka izdata faktura automatski ulazi u zbir prema limitu.

Šta uraditi ove nedelje

Ako si paušalac, sedi 15 minuta i uradi tri stvari:

1. Saberi sve fakture izdate od 1. januara do danas. To ti je promet do sada.
2. Podeli sa brojem meseci koji su prošli i pomnoži sa 12 — to je tvoja projekcija za godinu. Ako je preko 5 miliona, uđi u ozbiljan režim praćenja.
3. Proveri da li je tvoja šifra delatnosti i dalje na listi dozvoljenih za paušal — pravilnik se povremeno menja i bolje je da vidiš sad nego u aprilu sledeće godine.

Ako još nisi paušalac a razmišljaš — proveri šifru delatnosti pre nego što odeš u APR. Registracija je jeftina, ali ako izabereš šifru koja ne može na paušal, moraš da menjaš, a to je gnjavaža.

Paušal je i dalje najbolji poreski status za solo preduzetnika u Srbiji koji se uklapa u uslove. Ključno je da te uslove poznaješ pre nego što ti neko klijent na Novu godinu uplati fakturu koja te izbaci iz sistema. Ako želiš da ti zbir prometa i upozorenja pre limita rade sama od sebe dok ti fakturišeš, probaj Fakturko besplatno — nalog otvoriš za dva minuta i prva faktura je odmah spremna.