Milion zabrana u APR: kako da ne završiš na spisku

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. septembar 2026. · 8 min čitanja

Cifra od 1.096.204 evidentiranih privremenih ograničenja prava u Agenciji za privredne registre nije apstraktna. Iza svake je konkretan čovek — osnivač, direktor, zastupnik — kome je zakon privremeno zabranio da radi ono što je pre toga smatrao normalnim delom svog posla. Ako vodiš firmu ili si preduzetnik, ovo te se tiče direktnije nego što misliš, jer većina tih zabrana ne dolazi zbog "velikih" prevara, nego zbog neurednih obaveza koje su se gomilale.

Šta je zapravo Centralna evidencija privremenih ograničenja

Centralna evidencija privremenih ograničenja prava registrovanih u APR-u je javni registar u kojem se vode sve mere kojima je nekom licu — osnivaču, članu organa upravljanja, direktoru, prokuristi, likvidacionom upravniku ili zastupniku — privremeno oduzeto pravo da obavlja određenu funkciju u privrednom subjektu. Evidencija je javna i pretraživa na sajtu APR-a, što znači da svaki potencijalni poslovni partner, banka ili investitor može da proveri da li si na spisku pre nego što potpiše bilo šta sa tobom.

Ovo je bitno da razumeš pre svega ostalog: zabrana nije samo administrativna kazna, ona je javni signal tržištu da s tobom trenutno nešto ne valja. Banka koja vidi zabranu neće ti odobriti račun ni kredit. Klijent koji radi due diligence pre potpisivanja ugovora naći će to za dva minuta. Knjigovođa koji preuzima novog klijenta prvo proveri APR.

Odakle dolazi preko milion mera

Zabrane u ovoj evidenciji ne izriče APR — APR ih samo evidentira. Osnovi za njihovo izricanje raspoređeni su kroz više zakona i postupaka:

Najveći deo od tih milion mera zapravo dolazi iz masovnih postupaka prinudne likvidacije i zabrana povezanih sa firmama koje su brisane zbog neaktivnosti ili neurednosti prema APR-u i Poreskoj upravi. Drugim rečima — puno ljudi na spisku nisu prevaranti, nego ljudi koji su digli ruke od firme koju su nekad otvorili i "zaboravili" na obaveze.

Koje su konkretne posledice ako te evidencija "uhvati"

Efekat zabrane zavisi od osnova, ali u praksi izgleda ovako:

• Ne možeš da budeš direktor ni zastupnik nove firme u periodu trajanja mere — često do tri, pet ili više godina.
• Ne možeš da osnuješ novu firmu dok mera traje, u zavisnosti od tipa ograničenja.
• Banke odbijaju otvaranje računa ili odobravanje kredita — bilo firmi bilo tebi lično kao osnivaču.
• Javne nabavke su zatvorene — jedan od standardnih uslova za učešće jeste da odgovorno lice nije pod merom.
• Postojeći poslovni partneri mogu da raskinu ugovore ako imaju due diligence klauzulu.
• Reputacioni udar — evidencija je javna, kucaš JMBG ili matični broj i sve piše.

Za paušalca koji radi sa jednim ili dva veća klijenta, jedna zabrana zna da bude kraj biznisa. Za DOO sa zaposlenima znači hitnu promenu direktora ili prestanak rada.

Šta te najčešće dovede do zabrane — i kako to izbeći

Ovde je poenta praktična, jer većina zabrana ne dolazi iz zle namere nego iz neurednosti koja se gomila mesecima. Evo tipičnih scenarija koje viđam u praksi:

Scenario 1: Paušalac koji "ne mora" da vodi ništa. Otvori paušalno preduzetništvo, radi godinu dana, prestane da radi jer je našao stalni posao. Ne odjavi firmu, ne plaća poreze, ne javlja se. Posle dve-tri godine dobije zabranu jer je firma otišla u prinudnu likvidaciju, a on kao osnivač ostaje evidentiran. Kad kasnije poželi da otvori DOO za pravi biznis — ne može.

Scenario 2: DOO koje ne predaje završne račune. Firma radi, izdaje fakture, ali knjigovođa "kasni" sa završnim računom dve godine. APR na kraju povuče potez, izrekne meru odgovornom licu, i direktor završi u evidenciji iako firma zapravo posluje.

Scenario 3: Nagomilan PDV. Preduzetnik u sistemu PDV-a fakturiše, ne uspeva da naplati, PDV mora da plati po izdatoj fakturi, ne plaća ga mesecima. Poreska pokreće postupak, prekršajni sud izriče zabranu.

Scenario 4: Zaboravljena promena podataka. Preselio si sedište, promenio zastupnika, nisi prijavio APR-u u zakonskom roku. Ponovljeni prekršaji vode ka meri.

Praktični saveti koji stvarno pomažu:

1. Ako firma ne radi — odjavi je, ne ostavljaj je da leži. Odjava paušala je jednostavna, prinudna likvidacija posle godina ćutanja nije.
2. Fakturiši uredno i naplati uredno — ako imaš neplaćene fakture, PDV te ipak lomi po datumu izdavanja. Manje neplaćenih faktura = manje rizika.
3. Predaj završni račun na vreme — rok je do kraja marta za prethodnu godinu, ne ostavljaj to za jesen.
4. Javljaj promene APR-u u roku od 15 dana — sedište, zastupnik, delatnost, kontakt.
5. Proveri sebe u evidenciji jednom godišnje — pretraga je besplatna, uzme tri minuta.

Kako proveriti sebe i partnere u APR-u

Provera je javna i besplatna. Ideš na sajt Agencije za privredne registre, otvoriš pretragu Centralne evidencije privremenih ograničenja prava, i tražiš po JMBG-u (za fizičko lice) ili matičnom broju firme. Rezultat ti kaže: ime, osnov mere, period trajanja, organ koji je izrekao.

Kad ovo koristiš pored provere sebe:

• Pre potpisivanja ugovora sa novim klijentom vrednim više od par stotina hiljada dinara.
• Pre nego što uđeš u zajednički biznis sa nekim.
• Pre nego što daš avans dobavljaču kojeg ne poznaješ.
• Kad ti klijent kasni sa plaćanjem, a ne javlja se — možda si otkrio zašto.

Za due diligence potencijalnog klijenta korisno je kombinovati tri provere: APR (status firme + evidencija zabrana), Poreska uprava (aktivan PIB), i NBS (evidencija blokade računa u prinudnoj naplati). Ove tri stvari ti za pet minuta daju sliku sa kim ulaziš u posao.

Veza između neurednog fakturisanja i zabrana

Ovo je deo koji većina propušta. Zabrana skoro nikad ne dolazi jednim udarcem — dolazi kao poslednji korak u lancu koji je počeo mnogo pre. A prvi karika u tom lancu je gotovo uvek isti: neuredno fakturisanje i neredovna naplata.

Evo kako to izgleda u sekvenci:

neuredno fakturisanje
   → propušten PDV / porez na prihod
      → kazna Poreske uprave
         → nemogućnost plaćanja + kamate
            → prekršajni postupak
               → zabrana upisana u APR

Preduzetnik koji uredno izdaje fakture, prati ko duguje, i redovno šalje opomene ima višestruko manje šanse da ikad završi u ovom lancu. Nije reč o tome da si "poštovao zakon", nego o tome da si imao operativnu kontrolu nad novcem — a poreska urednost proizlazi iz operativne urednosti.

Konkretno, tri navike koje razdvajaju firme koje završe u APR evidenciji od onih koje ne završe:

• Faktura ide onog dana kad je posao završen, ne "kad stignem".
• Praćenje ko duguje traje pet minuta nedeljno, ne pola dana kvartalno.
• Opomena ide automatski na 7. i 14. dan kašnjenja, ne kad se setiš.

Ako vodiš paušal ili malo DOO, ove tri navike su realno razlika između firme koja funkcioniše i firme koja polako klizi ka problemu. I tu ne treba više od jednog dobrog alata i pola sata mesečno.

Gde Fakturko ulazi u priču

Ako gledaš scenario iz kojeg zabrane obično kreću — fakture koje kasne, PDV koji se gomila jer nisi naplatio, opomene koje nikad ne pošalješ — Fakturko ti skida upravo taj deo. Fakturu izdaješ glasovnom porukom preko Telegrama ili WhatsApp-a dok voziš ka klijentu, ide direktno na mejl i na SEF ako je obveznik. Ponavljajuće fakture za stalne klijente same se kreiraju i šalju svakog meseca — postaviš jednom, ne moraš da se sećaš. Pregled dugovanja ti u svakom trenutku kaže ko ti duguje, koliko dana kasni, i Faktor sam predloži opomenu (uključujući opomenu sa popustom za brzo plaćanje, što često radi bolje od pretnji).

Za paušalca koji sam vodi sve i za malo DOO koje želi da završni račun ne bude drama u martu, ključno je što knjigovođa dobija svoj pristup i mesečni paket svih faktura mu stiže automatski. "Pošalji knjigovođi sve fakture za maj" je jedna glasovna poruka, umesto fascikle koja se pravi tri dana. Kad je fakturisanje uredno, i sve što ide iz njega — poreski obračun, PDV prijava, završni račun — automatski je urednije. A to je najjeftiniji način da izbegneš da ikad završiš u onoj evidenciji od milion i nešto ljudi.

Šta uraditi ove nedelje

Ako si stigao dovde, evo konkretne liste za sledećih sedam dana:

1. Proveri sebe u APR evidenciji — tri minuta, besplatno.
2. Proveri status firme — je li završni račun predat za prethodnu godinu, jesu li podaci u APR-u ažurni.
3. Prođi kroz neplaćene fakture — koje su starije od 30 dana, koje od 60, ima li nekih koje treba otpisati.
4. Postavi sistem za opomene — ručno ili automatski, ali da postoji.
5. Ako imaš neaktivnu firmu koju si "zaboravio" — počni proces odjave, ne čekaj prinudnu likvidaciju.

Milion zabrana u APR nije statistika, to je poruka: država je počela ozbiljno da čisti registar, i tolerancija za neurednost pada iz godine u godinu. Preduzetnici koji su fakturisanje, SEF i naplatu doveli u red spavaju mirno — oni drugi se svakog jutra pitaju kad će stići rešenje.

Ako želiš da fakturisanje i praćenje naplate skineš sa liste briga, možeš da probaš Fakturko besplatno i napraviš prvu fakturu za dva minuta — to je najjednostavniji korak da tvoje ime nikad ne završi u evidenciji o kojoj smo pričali.