Gde se u Srbiji najčešće isplaćuje minimalac?

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 1. jul 2026. · 8 min čitanja

Preko 31.000 firmi u Srbiji je tokom protekle godine svojim zaposlenima isplaćivalo minimalnu zaradu, prema podacima kompanija koje su predale finansijske izveštaje. Kad znaš da je minimalac po Zakonu o radu zamišljen kao privremena mera za izuzetne okolnosti, ovaj broj otvara pitanje koje svakog vlasnika male firme zanima: gde su te firme, u kojim delatnostima, i šta to znači ako i sam razmišljaš o toj opciji da preguraš težak kvartal.

Ovo nije tekst koji će ti reći da je minimalac dobar ili loš. Ovo je pregled — u kojim sektorima i regionima se najčešće pojavljuje, koliko realno košta poslodavca, kada ima smisla a kada te vodi u problem sa inspekcijom rada, i kako da ti obračun ne pojede pola radnog vremena mesečno.

Šta uopšte znači "isplaćivati minimalac" po zakonu

Minimalna zarada u Srbiji utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta i objavljuje kao minimalna cena rada po radnom času (neto), pa se preračunava u mesečni iznos u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu. Za tačan aktuelni iznos po satu i mesečni bruto, proveri objavu na sajtu Ministarstva za rad i Poreske uprave — cifra se menja najmanje jednom godišnje.

Zakon o radu (član 111) predviđa da poslodavac može isplaćivati minimalnu zaradu najduže šest meseci u kalendarskoj godini, uz obavezu da o tome donese odluku i navede razloge (poremećaji u poslovanju, pad prihoda i slično). U praksi se ovaj rok često previđa, a kad dođe inspekcija rada, upravo taj papir traži prvi.

Ključno: minimalac nije "opcija za manju platu", nego mera za krizu. Ako ga firma isplaćuje 12 meseci u kontinuitetu, to je za inspekciju znak da nešto nije u redu — bilo sa poslovanjem, bilo sa načinom prijave zaposlenih.

U kojim delatnostima se minimalac najčešće pojavljuje

Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da minimalac dominira u sektorima sa visokom fluktuacijom radnika i niskim maržama. Evo tipičnog rasporeda po delatnostima:

Sa druge strane, u IT sektoru, farmaciji, energetici i finansijama minimalac je izuzetno redak. Tamo je problem obrnut — kako zadržati ljude, ne kako preživeti mesec.

Regionalna slika: gde se najčešće javlja

Iako je Beograd apsolutno najveći po broju firmi (i time daje najviše slučajeva u apsolutnim brojevima), procentualno je slika drugačija. U beogradskim opštinama učešće firmi koje isplaćuju minimalac je niže nego u unutrašnjosti, zato što je struktura privrede različita — više IT-a, finansija, veće trgovine.

Najveću koncentraciju firmi na minimalcu (u procentualnom smislu) tipično nalaziš u:

• Južna i istočna Srbija — Leskovac, Vranje, Pirot, Bor, Zaječar. Manja privreda, dominiraju tekstilna proizvodnja i trgovina.
• Šumadija i zapadna Srbija — Kraljevo, Kruševac, Užice, Novi Pazar. Konfekcija, obućarska industrija, trgovina.
• Bačka i Banat, ali van Novog Sada — Kikinda, Sombor, Zrenjanin. Poljoprivreda i prerada.

Novi Sad, uz Beograd, ima najniži relativni udeo — što se poklapa sa koncentracijom IT firmi, softverskih kuća i konsultantskih agencija.

Za tačne opštinske brojke, izveštaji APR-a i statistike Republičkog zavoda za statistiku (RZS) su primarni izvor — nemoj se oslanjati na procene sa Fejsbuk grupa.

Koliko minimalac realno košta poslodavca

Ovde većina preduzetnika napravi grešku: gleda samo neto iznos. Ali za tebe kao vlasnika, ukupan trošak je bruto plata + porezi i doprinosi na teret poslodavca + minuli rad + regres + topli obrok (ako je u ugovoru neto).

Struktura ukupnog troška izgleda otprilike ovako:

Realna cena minimalca za poslodavca je značajno veća od neto iznosa koji radnik dobije na račun — često 40-60% više, u zavisnosti od primenjenih olakšica i strukture. Za tačan obračun po aktuelnim stopama, koristi kalkulator Poreske uprave ili proveri kod knjigovođe — stope se menjaju, a neoporezivi iznos zarade se koriguje periodično.

Praktičan savet: kad poredis "koliko me košta radnik na minimalcu" i "koliko me košta radnik na 60.000 din neto", razlika u ukupnom trošku često nije tolika kolika izgleda, jer fiksni deo doprinosa ne raste linearno. Za neke pozicije, malo veća plata donosi veću produktivnost i manju fluktuaciju po skoro istoj ceni.

Kada minimalac ima smisla, a kada te uvodi u problem

Ima smisla:

• Prva 3-4 meseca za novozaposlenog na probnom radu, pre nego što se dogovorite o stalnoj strukturi
• Sezonski poslovi (leti u ugostiteljstvu, zimi u građevini)
• Kad firma stvarno prolazi kroz kriznih 3-6 meseci i imaš pisanu odluku o razlogu
• Za pozicije gde je ukupna zarada radnika kombinacija minimalca + procenat/napojnica, i to je jasno definisano ugovorom

Uvodi te u problem kad:

• Isplaćuješ minimalac 12+ meseci u kontinuitetu bez odluke i razloga
• Prijaviš radnika na minimalac a razlika ide "na ruke" u kešu — ovo je najčešća kontrola inspekcije rada i Poreske uprave, i kazne su ozbiljne (od stotina hiljada do više miliona dinara po zaposlenom, u zavisnosti od težine)
• Radnik u ugovoru ima definisane elemente (kvalifikacije, radno mesto) koje po sistematizaciji ne bi trebalo da budu na minimalcu
• Radiš sa stranim klijentima (izvoz) a prijavljuješ radnike na minimalac — to je odmah crvena zastavica

Kontrolori dobro znaju koje delatnosti "prirodno" idu ka minimalcu, a kod kojih je to signal za dublju proveru.

Kako da minimalac ne pojede administraciju

Ako imaš 3-5 radnika na minimalcu, mesečni obračun i prateća papirologija (obračunski listić, PPP-PD prijava, uplate na propisane šifre plaćanja, evidencija radnog vremena) lako popuni dan-dva mesečno. Za paušalca koji je tek zaposlio prvog radnika, ovo je često kulturni šok.

Nekoliko stvari koje ti realno štede vreme:

1. Automatizuj obračunski listić — šablon u tvom softveru ili kod knjigovođe, ne kucaj svakog meseca ispočetka.
2. Vodi evidenciju radnog vremena digitalno — bilo koja jednostavna tabela ili aplikacija je dovoljna, samo neka bude konzistentna. Inspekcija rada ovo traži prvo.
3. Pripremi standardnu odluku o isplati minimalne zarade kad ulaziš u period kad ćeš ga isplaćivati — ne pišeš je svaki put, ali je moraš imati.
4. Razdvoji fakturisanje od plata — troškovi zarada u tvojim knjigama treba da su čista kategorija, tako da odmah vidiš odnos troška rada i prihoda od faktura.
5. Prati odnos "prihod po fakturama / trošak zarada" mesečno. Ako ti trošak zarada raste brže od naplaćenih faktura, minimalac neće rešiti problem — moraš na prihodovnu stranu.

Ta poslednja stavka je najvažnija. Većina preduzetnika koji "moraju na minimalac" zapravo ima problem sa naplatom, ne sa fiksnim troškovima. Fakture su ispostavljene, ali kupci kasne 60, 90, 120 dana. Novca u firmi nema, plate padaju, kreće minimalac.

Gde Fakturko ulazi u priču

Ako ti se dešava da razmišljaš o minimalcu jer ti kupci kasne sa plaćanjem, tu Fakturko realno pomaže. AI asistent Faktor prati svaku ispostavljenu fakturu i tačno ti kaže ko duguje, koliko dana kasni i kolika je ukupna neplaćena masa u datom trenutku — glasovnom porukom preko Telegrama ili WhatsApp-a dobiješ odgovor za 5 sekundi. Kad vidiš da 40% mesečnog priliva zavisi od tri klijenta koji kasne mesec dana, znaš gde da gurnes prvo.

Za samu strukturu troškova, Fakturko vodi tvoje ulazne SEF fakture i troškove sa OCR-om (slikaš račun, podaci se izvuku), pa ti u svakom trenutku možeš videti realan odnos prihoda i rashoda po mesecima. Knjigovođi jednom mesečno šalješ ceo paket automatski — jedna glasovna poruka "pošalji knjigovođi sve fakture za maj" i to je to. Vreme koje bi inače potrošio na sređivanje papira, iskoristi za rad na naplati.

Šta da uradiš u sledećih 30 dana

Ako si u situaciji da razmatraš minimalac, pre nego što doneseš odluku:

• Sedi 2 sata i pogledaj naplatu. Koliko faktura je otvoreno, ko kasni najviše, koliko je to novca. Verovatno ćeš se iznenaditi.
• Napravi ozbiljne opomene za sve dužnike preko 30 dana. Poziv, mejl, pa i opomenu sa ponuđenim popustom za trenutnu uplatu — bolje 90% odmah nego 100% za tri meseca.
• Proveri strukturu troškova. Da li plaćaš pretplate koje ne koristiš? Da li ti alati za posao koštaju više nego što donose?
• Razgovaraj sa knjigovođom o realnoj strukturi zarada — možda postoje olakšice za novozaposlene, mlade, ili druge kategorije koje nisi iskoristio.
• Tek onda razmisli o minimalcu, i to sa jasnim planom: koliko meseci, kako se vraćaš na regularnu strukturu, i sa odlukom u fascikli.

Minimalac je alat za krizu, ne za redovno poslovanje. Ako ga koristiš kao redovan model, pre ili kasnije dolazi ili kontrola ili gubitak radnika — a najverovatnije oboje.

Probaj Fakturko besplatno na fakturko.io/register — prvu fakturu ispostaviš za dva minuta, a već sledećeg meseca imaš jasnu sliku ko ti duguje i gde ti novac realno stoji.