Firma uz stalni posao: šta smeš, a šta ne

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 3. jul 2026. · 10 min čitanja

Radiš od 9 do 17 u firmi, a uveče vodiš svoj mali biznis — dizajn, konsalting, prodaja, svejedno. Pitanje koje se najčešće postavlja u srpskim preduzetničkim grupama: da li uopšte smeš da otvoriš firmu dok imaš ugovor o radu, i da li ćeš imati problem sa poslodavcem, porezima ili PIO fondom. Kratak odgovor je da — smeš, ali ima nekoliko zamki koje mogu skupo da te koštaju ako ih ne poznaješ.

Šta zakon kaže o osnivanju firme uz radni odnos

Zaposleno lice u Srbiji ima pravo da osnuje privredno društvo (DOO, ortačko društvo) ili da se registruje kao preduzetnik, uključujući i paušalca, dok je u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Ovo pravo proizlazi iz Zakona o privrednim društvima, koji ne postavlja ograničenje po osnovu zaposlenosti kod trećeg lica, kao ni iz Zakona o radu, koji ne zabranjuje osnivanje firme sam po sebi.

U praksi to znači sledeće: možeš da odeš u APR, otvoriš paušalnu radnju ili DOO, dobiješ PIB i matični broj, i počneš da izdaješ fakture — a da pritom i dalje imaš ugovor o radu u drugoj firmi. Poslodavac ne mora ni da zna za to, osim ako ga na to ne obavezuje ugovor koji si potpisao (o tome malo niže).

Ipak, postoje tri stvari koje MORAŠ da imaš na umu pre nego što kreneš:

1. Ugovor o radu i klauzula konkurencije — ako imaš potpisanu klauzulu o zabrani konkurencije, ne smeš da otvoriš firmu koja se bavi istom delatnošću kao tvoj poslodavac. Ova zabrana može da važi i za vreme radnog odnosa i određeni period posle njega (obično do dve godine).
2. Radno vreme i konflikt interesa — svoj biznis moraš da vodiš van radnog vremena kod poslodavca. Ako te uhvate da za svoj DOO odgovaraš na mejlove sa poslovnog kompjutera u toku smene, to je disciplinski prekršaj.
3. Doprinosi za PIO i zdravstveno — ovde je najveća finansijska razlika u odnosu na klasičnog paušalca. Objasnićemo dole, jer je to razlog zbog kog ljudi najčešće greše u kalkulaciji.

Paušalac uz stalni posao: koliko stvarno plaćaš

Ovo je najčešća kombinacija u praksi — imaš platu u firmi i sa strane radiš nešto svoje. Kada si već osiguran po osnovu radnog odnosa (poslodavac ti plaća doprinose za PIO, zdravstveno i za slučaj nezaposlenosti na tvoju bruto zaradu), kao preduzetnik-paušalac ne plaćaš ponovo doprinos za zdravstveno osiguranje. To je najveća prednost ove konstrukcije.

Šta ostaje da se plati:

U praksi to znači da paušalac "sa strane" plaća osetno manje mesečnih obaveza od onog koji radi samo za sebe, jer zdravstveno otpada. Konkretan iznos zavisi od šifre delatnosti, opštine u kojoj si registrovan i tvoje starosne dobi — proveri aktuelno rešenje na portalu Poreske uprave čim ti stigne.

Važno: ako u toku godine izgubiš posao ili daš otkaz, moraš da prijaviš promenu Poreskoj upravi, jer od tog trenutka postaješ obveznik i za zdravstveno preko svoje firme. Ovo je greška koja često prođe nezapaženo pa se pojavi dug za doprinose posle godinu-dve.

Kada se isplati DOO umesto paušalca

Paušalac je najlakši ulaz — jednostavno računovodstvo, fiksni mesečni porez, nema PDV-a dok si ispod limita. Ali paušal ima granice: limit godišnjeg prometa (proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave, menja se), zabranjene delatnosti (npr. reklamiranje, konsalting u nekim tumačenjima, trgovina) i činjenicu da ne možeš da imaš zaposlene ozbiljno.

DOO ima smisla u ovim slučajevima:

• Tvoja delatnost ne može da bude paušalna (npr. trgovina robom, marketing agencija, IT konsalting u pojedinim tumačenjima)
• Godišnji promet ti već prelazi ili će preći paušalni limit
• Radiš sa velikim domaćim ili stranim kupcima koji traže DOO kao ozbiljnijeg partnera
• Planiraš da uzmeš partnera ili investitora
• Želiš da rasteš i zapošljavaš

Loša strana DOO uz stalni posao: računovodstvo je skuplje (100–200 EUR mesečno, zavisi od obima), imaš dvojno knjigovodstvo, dužan si da vodiš urednu evidenciju troškova, prijaviš PDV kad pređeš limit i predaješ finansijske izveštaje APR-u jednom godišnje. I još važnije — kao osnivač-direktor DOO, ako si već zaposlen kod drugog, ne moraš da se zapošljavaš u svom DOO, ali ako se odlučiš na to, postaješ obveznik svih doprinosa i po tom osnovu.

Kratko poređenje za slučaj "imam stalni posao, hoću nešto svoje":

Šta može da bude problem sa poslodavcem

Ovde većina ljudi napravi grešku — misle da poslodavac ne može ništa da im uradi jer zakon dozvoljava osnivanje firme. To je delimično tačno. Poslodavac ne može da te otpusti samo zato što imaš svoju firmu. Ali može ako:

Prekršiš klauzulu konkurencije. Ako si potpisao ugovor u kom stoji da nećeš raditi u istoj delatnosti, a otvoriš agenciju koja radi isto što i tvoj poslodavac — to je razlog za otkaz i eventualnu naknadu štete. Pročitaj svoj ugovor pre nego što odeš u APR. Konkretno traži članove o "zabrani konkurencije", "poverljivosti" i "sukobu interesa".

Koristiš resurse poslodavca za svoj biznis. Laptop, telefon, kancelariju, kolege, klijente iz baze poslodavca. Ako te uhvate da preusmeravaš klijente ka svojoj firmi, to nije samo otkaz — to je i osnov za krivičnu prijavu.

Radiš svoj biznis u radno vreme. Ovo je najčešća zamka. Frilenser koji "brzo skoči" da odgovori klijentu ili pošalje fakturu iz kancelarije — poslodavac to može tretirati kao neizvršavanje radnih obaveza.

Ne prijaviš rad u opštem interesu, ako je to uslov. Ako radiš u javnom sektoru ili u firmi sa državnim kapitalom, često postoji obaveza da prijaviš dodatni rad. Za privatne firme to nije opšte pravilo, ali proveri interni pravilnik.

Praktičan savet: ako ti je situacija osetljiva (radiš u istoj branši), razgovaraj sa poslodavcem otvoreno pre nego što registruješ firmu. Kod većine srpskih firmi to prođe bez problema, pogotovo ako tvoj mali biznis ne konkuriše njihovom. Bolje transparentnost nego da te "otkriju" preko APR pretrage.

Kako to praktično izgleda: tri realna scenarija

Scenario 1: Programer sa punim radnim vremenom radi po projektima uveče. Marko radi kao backend developer u banci, plata 180.000 dinara neto. Uveče radi na WordPress sajtovima za male firme, mesečno mu to donese 500–800 EUR. Otvara paušalnu radnju, šifra 62.01. Doprinos za zdravstveno mu ne ide (pokriveno kroz banku), plaća samo porez i PIO doprinos. Fakturiše 3–5 faktura mesečno, klijenti su uglavnom mali preduzetnici. Njegov glavni problem nije porez — nego to što stalno kasni sa fakturisanjem jer mu je muka da uveče otvara Word.

Scenario 2: Marketing menadžerka otvara agenciju. Ana radi kao marketing menadžer u domaćoj firmi, ima klauzulu konkurencije u ugovoru. Želi da otvori marketing agenciju kao DOO. Rešenje: agencija se ne bavi istom industrijom kao poslodavac (poslodavac prodaje kozmetiku, njena agencija radi za IT firme). Otvara DOO, ne zapošljava se u njemu — ostaje direktor bez ugovora o radu, plaća se iz dobiti. Računovođa joj vodi knjige, PDV prijava dolazi kad pređe limit.

Scenario 3: Instalater sa punim radnim vremenom prima kešaraš, hoće da se legalizuje. Dragan radi u građevinskoj firmi, sa strane radi vodoinstalaterske intervencije. Do sada je sve išlo bez računa. Sada mu traže e-fakturu jer radi za manje firme. Otvara paušalnu radnju, šifra 43.22, plaća porez oko 8.000–12.000 dinara mesečno (opština Novi Sad, orijentaciono — proveriti u rešenju), ide na SEF jer neki klijenti to traže. Poslodavac mu ne pravi problem jer je vodoinstalacija potpuno druga branša.

Svaki od ovih ljudi ima isti operativni problem: fakturisanje, praćenje ko je platio, SEF, mesečno slanje knjigovođi. Radiš od 9 do 17, i sad još treba da voziš papire i portale uveče.

Kako izgleda praktičan setup u prvih 30 dana

Ako si odlučio da kreneš, ovaj red operacija ti štedi mesec dana lutanja:

1. Pročitaj svoj ugovor o radu — konkretno klauzulu o konkurenciji i sukobu interesa. Ako nešto nije jasno, pitaj advokata (jedna konsultacija = 5.000–10.000 dinara).
2. Izaberi formu — paušalac ako si u dozvoljenoj delatnosti i ispod limita; DOO ako nisi.
3. Registruj se preko APR — online registracija paušalca ide za 1–2 dana, DOO za 3–5 dana.
4. Otvori poslovni račun — banka za paušalce najjeftinija je oko 500–800 dinara mesečno.
5. Prijavi se na SEF — obavezno ako ti klijenti traže e-fakturu ili ako radiš sa PDV obveznicima. Registracija je besplatna, ide preko portala Ministarstva finansija sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.
6. Nađi računovođu — čak i za paušalca, konsultacija na početku vredi. Za DOO obavezno.
7. Postavi sistem za fakturisanje — jer ćeš raditi po 8 sati na drugom mestu i nemaš vremena da uveče kucaš fakture u Wordu.

Kako Fakturko rasterećuje ovu priču

Kad radiš puno radno vreme negde drugde, tvoj biznis ne sme da ti "uzima" večeri i vikende. Fakturko je pravljen tako da fakturisanje traje minute, ne sate: pošalješ glasovnu poruku Faktoru na Telegram ili WhatsApp — "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec, iznos 45.000" — i faktura ide na mejl i na SEF, u pozadini, dok ti završavaš sastanak na glavnom poslu. Ponavljajuće fakture (recurring) rešavaju klijente koje mesečno naplaćuješ: postaviš jednom, dalje ide samo od sebe.

Deo koji posebno vredi za nekoga sa stalnim poslom jeste mesečni paket za knjigovođu — "pošalji knjigovođi sve fakture za jun" je jedna glasovna poruka, i tvoj knjigovođa dobija sve što mu treba bez kopanja po mejlovima. Ulazne SEF fakture stižu u Inbox, prihvataš ili odbijaš iz aplikacije, ne moraš da ulaziš na portal Ministarstva. Multi-valuta po NBS kursu rešava strane klijente ako radiš i to, a mobilna aplikacija sa Android/iOS podrškom znači da fakturu možeš da pošalješ iz autobusa dok se voziš kući.

Kad da ne kreneš (još)

Ne otvaraj firmu odmah ako:

• Nemaš ni jednog ozbiljnog klijenta u vidokrugu (registracija nije loša samo mesec ili dva — vezuje te za minimalne mesečne obaveze).
• Ugovor o radu ti ima jasnu i strogu klauzulu konkurencije, a tvoj biznis ide baš u tu branšu.
• Radiš u javnom sektoru ili firmi sa državnim kapitalom, a nisi proverio interni pravilnik.
• Nemaš rezervu za 3–6 meseci troškova firme (računovođa, porez, PIO, računi).

U svim ostalim slučajevima — legalizacija onoga što već radiš sa strane isplati se skoro uvek. Prvo, izbegneš rizik od poreske kontrole i kazni za neprijavljeni rad. Drugo, možeš da naplaćuješ ozbiljnijim klijentima koji traže račun. Treće, gradiš staž kao preduzetnik, ne samo kao zaposleni.

Otvaranje firme uz stalni posao u Srbiji je legalno, izvodljivo i za mnoge — pametno. Ključno je da pročitaš svoj ugovor o radu, izabereš pravu formu, i da ne dozvoliš da ti operativa ubija večeri. Kad si već ceo dan na tuđem projektu, poslednja stvar koju želiš uveče je da kucaš fakture. Napravi nalog za 2 minuta na Fakturku i vidi kako je kad ti se prva faktura pošalje sama, dok si još u tramvaju kući.