Da li paušalac mora da vodi knjige? KPO i obaveze

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. jul 2026. · 9 min čitanja

Prošle nedelje mi je jedan grafički dizajner, paušalac treću godinu, poslao poruku: "Brate, došla mi poreska kontrola i traži KPO knjigu. Šta je to uopšte?" Imao je uredno plaćene poreze, sve fakture na SEF-u, ali knjigu — nikad nije čuo za nju. Ako i ti misliš da paušalac "ne vodi ništa jer je paušalac", ovaj tekst je za tebe.

Kratak odgovor: da, paušalac mora da vodi knjigu. Samo jednu — KPO. Ali mora. I nema tu diskusije sa inspektorom kad dođe.

Šta tačno paušalac mora da vodi

Paušalno oporezovan preduzetnik u Srbiji vodi samo jednu knjigu — KPO (Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika). To je propisano poreskim propisima o paušalnom oporezivanju. Ne vodiš dnevnik, ne vodiš glavnu knjigu, ne vodiš knjigu ulaznih i izlaznih računa kao PDV obveznik. Samo KPO.

Zašto to zvuči previše lako? Zato što jeste — dizajn paušalca je da država unapred odredi porez i doprinose (rešenjem Poreske uprave), a ti samo dokazuješ da nisi prešao limit od 6 miliona dinara godišnjeg prometa. KPO je taj dokaz. Ako je pređeš, gubiš status paušalca i prelaziš u režim samooporezivanja sa vođenjem poslovnih knjiga — a to je već drugačija priča.

Pored KPO knjige, u praksi ti trebaju i:

• Kopije svih izdatih faktura (rok čuvanja je duži — proveri aktuelni rok u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, praktično računaj na više godina).
• Dokazi o naplati (izvodi banke, priznanice ako naplaćuješ gotovinom preko fiskalne kase).
• Evidencija promocija na SEF-u, ako si dobrovoljni korisnik ili si obavezan (npr. radiš sa državom).
• Fiskalni računi, ako prodaješ krajnjim kupcima — sistem eFiskalizacije je i tebe zakačio ako si u delatnosti koja podleže.

Sve ostalo — bilansi, poresko-računovodstveni izveštaji, obračun amortizacije — tebe se ne tiče dok si paušalac.

Kako izgleda KPO knjiga u praksi

KPO je tabela. Ništa strašno, ništa mistično. Standardna forma ima sledeće kolone:

Ključno pravilo: evidentiraš prihod kada je naplaćen, ne kada je izdata faktura. Paušalac ide po principu naplate (kasi), ne po fakturisanju. Ako si izdao fakturu u decembru 2025, a naplatiš je u januaru 2026 — prihod ide u 2026. godinu.

Knjiga se vodi hronološki, po redu naplate, i na kraju svake godine sabiraš ukupan promet. Taj zbir mora biti manji od 6.000.000 dinara da bi zadržao status paušalca za narednu godinu. Ako pređeš, imaš obavezu da to prijaviš Poreskoj upravi i prelaziš u drugi režim.

KPO možeš voditi na tri načina, svi su zakonski validni:

1. Ručno, u fizičkoj svesci ili odštampanom obrascu. Legalno, ali arhaično. Ako izgubiš svesku, u problemu si.
2. U Excel/Google Sheets tabeli. Većina paušalaca ovako radi. Radi posao, ali sve ručno kucaš.
3. Kroz softver koji automatski generiše KPO iz izdatih faktura — takvu funkciju imaju neki alati namenjeni paušalcima (proveri kod dobavljača). Fakturko KPO knjigu ne vodi; iz njega knjigovođi šalješ izdate fakture i evidenciju naplate.

Kada te Poreska pita da vidi KPO

Kontrola paušalca nije česta, ali dešava se. Najčešće scenarije su:

• Nasumična terenska kontrola — inspektor se pojavi (ili poziva na razgovor) i traži knjigu.
• Sumnja da si prešao limit od 6 miliona — ako iz PDV evidencija tvojih kupaca (SEF-a) proizlazi da su ti isplatili više nego što si prijavio, dobijaš poziv.
• Prilikom promene delatnosti ili gašenja preduzetničke radnje — često se traži da priložiš KPO za poslednje 2-3 godine.
• Ukrštanjem podataka sa SEF-om — ovo je ono što ranije nije bilo moguće, a sada jeste. SEF vidi svaku e-fakturu koju pošalješ kroz sistem. Ako se to ne poklapa sa tvojom KPO — imaš problem.

Kazne za nevođenje knjiga nisu zanemarljive. Neću navoditi konkretne iznose jer se raspon menja izmenama Zakona o poreskom postupku — proveri aktuelne kazne na sajtu Poreske uprave — ali računaj da kazne nisu male, plus rizik da izgubiš status paušalca ako je situacija ozbiljna.

Praktični savet: kad ti dođe poziv za kontrolu, imaš pravo na razuman rok da pripremiš dokumentaciju. Nemoj da paničiš i "sabiješ" knjigu preko noći sa nesigurnim brojevima. Bolje je zamoliti par dana odlaganja i doći sa čistim, uparenim podacima.

KPO na papiru vs Excel vs softver — poređenje

Evo kako to izgleda kad iskreno stavimo tri opcije jedno pored drugog:

Ako te sada mrzi da razmišljaš o ovome, ostani na Excelu — bolje išta nego ništa. Ali ako već koristiš neki softver za fakturisanje, glupo je paralelno kucati sve u Excel kad softver to može sam.

Šta paušalac NE mora, iako mnogi misle da mora

Pošto krivih informacija ima na sve strane (posebno po grupama za frilensere), evo šta ti kao paušalac ne moraš da radiš:

• Ne moraš da vodiš knjigu ulaznih računa (troškova). Tvoji troškovi nisu poreski relevantni jer je porez paušalno određen. Možeš voditi neku ličnu evidenciju troškova za sopstvenu analitiku, ali zakonski — nije obavezno.
• Ne moraš da radiš mesečnu PDV prijavu ako nisi u sistemu PDV-a. Većina paušalaca nije jer je limit za PDV posebna priča i češće se prelazi kroz saradnju sa inostranstvom.
• Ne moraš da praviš završni račun i predaješ ga APR-u. Paušalci nemaju obavezu predaje finansijskih izveštaja.
• Ne moraš da vodiš evidenciju osnovnih sredstava (kompjuter, telefon, auto) — jer nemaš amortizaciju.
• Ne moraš da vodiš blagajnu ako ne radiš sa gotovinom.

Ono što moraš pored KPO: da izdaješ fakture za svaki obavljeni promet (i pravnim i fizičkim licima kad je to zakonom propisano), da prijaviš svaki mesec da bi platio porez i doprinose po rešenju (paušalno, sa uplatnicama), i da odmah prijaviš Poreskoj bilo koju promenu — sedište, delatnost, prekid rada.

Šta se konkretno menja kad si u SEF sistemu

Ovo je deo koji većina vodiča preskoči. Paušalac koji radi sa budžetskim korisnicima (javnim sektorom) mora da izdaje e-fakture preko SEF-a, a prema privatnim firmama samo ako se dobrovoljno registrovao. Svaka faktura koju pošalješ preko SEF-a vidljiva je Poreskoj.

To ima dve posledice:

1. Ne možeš da "zaboraviš" fakturu u KPO knjizi. Ako je poslata preko SEF-a, ona postoji u sistemu. Ukrštanje sa tvojim prijavama je trivijalno.
2. KPO mora savršeno da se poklopi sa SEF-om. Svaka izdata i naplaćena e-faktura mora imati odgovarajući red u KPO. Ako imaš 100 e-faktura na SEF-u, a 60 u KPO — objasni.

Odavde dolazi glavni argument za automatizaciju: ako softver istovremeno izdaje SEF fakturu i knjiži je u KPO iz iste operacije, mnogo je manja šansa da se ta dva izvora ne poklope. Ako radiš paralelno (SEF portal + Excel), imaš dva odvojena sistema koje moraš ručno da usklađuješ.

Praktičan primer: mesec dana života paušalca

Da to ne ostane apstraktno, evo kako izgleda april jednog frilensera-programera koji je paušalac:

• 2.4. — plaća paušalni porez i doprinose po rešenju (iznos iz rešenja Poreske uprave).
• 5.4. — izdaje fakturu klijentu iz Beograda (DOO), 120.000 din, šalje preko SEF-a.
• 8.4. — naplata stiže. Knjiži u KPO: red br. 12, prihod 120.000 din.
• 15.4. — izdaje fakturu drugom klijentu, 80.000 din, takođe SEF.
• 17.4. — radi mali posao za komšiju firmu, izdaje fakturu, 25.000 din.
• 22.4. — komšija plaća. KPO red br. 13, 25.000 din.
• 30.4. — sabira mesec: 145.000 din naplaćeno. Kumulativno od 1.1. do 30.4.: 1.850.000 din. Znači: godišnja projekcija ~5.5M — blizu limita, mora da pazi u ostatku godine.
• Faktura od 15.4. nije još naplaćena — ne ide u KPO ovaj mesec.

Ovo je sav "računovodstveni" posao paušalca u jednom mesecu. Ako imaš pod kontrolom naplatu i redovno knjižiš, gotovo je za 10 minuta mesečno.

Kad si na granici od 6 miliona — šta onda

Ovo je scenario koji vidim najčešće kod dobrih paušalaca u drugoj-trećoj godini. Posao krene, prihodi rastu, i odjednom se pitanje "hoću li preći limit" postavlja svakog kvartala.

Šta možeš:

• Odloži naplatu krupnijih faktura na sledeću godinu — legalno, jer paušalac ide po naplati, ne po fakturisanju. Ako klijent može da čeka do januara sa uplatom, izbegao si prelazak.
• Otvori drugu firmu (DOO ili druga preduzetnička radnja u drugoj delatnosti) — deo poslova ide tamo. Ovo mora pravno da drži vodu, ne može biti šema.
• Prihvati prelazak — ponekad je pametnije preći na režim samooporezivanja i platiti pravog knjigovođu nego se izmotavati sa granicom.

Šta god da izabereš, KPO ti u tom trenutku postaje kritičan dokument jer se na osnovu njega dokazuje da li si prešao ili nisi. Ako je vođena traljavo — nemaš argument.

Praktično rešenje: fakture i naplata na jednom mestu

Ovde konkretno ulazi Fakturko — uz jednu ogradu: Fakturko ne vodi KPO knjigu. Ono što radi jeste da ti izdate fakture, SEF slanje i evidencija naplate budu na jednom mestu: fakturu izdaš ručno ili glasovnom porukom preko Telegrama Faktoru — AI asistentu koji razume „pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec“ — pošalješ je na SEF iz aplikacije, a kad uvezeš izvod banke, Fakturko predloži koja uplata pripada kojoj fakturi. Iz tih podataka ti ili knjigovođa popunjavate KPO, bez traženja po mejlovima i portalima.

Na kontrolnoj tabli vidiš i koliko si od početka godine fakturisao i koliko si blizu limita od 6 miliona — na vreme, ne u decembru kad je kasno. Kad ti knjigovođa (ako radiš sa njim) zatraži podatke za bilo koji period, izdate fakture, izvode i ostala dokumenta šalješ mu iz aplikacije na mejl, ručno ili automatski po rasporedu, a KPO iz tih podataka popunjavate ti ili knjigovođa. Nov nalog dobija 90 dana probnog perioda sa punim Pro paketom, bez kartice.

Zaokruženje

Paušalac ne beži od knjigovodstva zato što ga nema — nego zato što je svedeno na jednu tabelu koju svako može da vodi. Ali ta jedna tabela mora da postoji, mora da se poklapa sa onim što SEF vidi, i mora da bude spremna kad neko pita. Ako je vodiš ručno i to ti odgovara — super. Ako ti se to čini kao gubljenje vremena kad već izdaješ fakture kroz softver, izaberi softver koji i taj deo radi umesto tebe.

Napravi nalog na fakturko.io/register — uz 90 dana probnog perioda sa punim Pro paketom, bez kartice, prvu fakturu možeš da izdaš odmah.