Wolt i Glovo dostavljači: šta da prate u propisima

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 26. septembar 2026. · 10 min čitanja

Voziš dostave preko platforme, a registrovan si kao preduzetnik. Stiže vest o novim pravilima za platformski rad i prvo pitanje nije „šta se menja u Evropi“, nego: da li ćeš i dalje moći da radiš i fakturišeš na isti način? Odgovor zasad zavisi od tvog ugovora, načina na koji zaista radiš i propisa koji budu usvojeni u Srbiji.

Šta je promena, a šta je za sada samo najava

Nova pravila za platformski rad ne treba tretirati kao već važeću obavezu za dostavljače u Srbiji. Evropska unija je usvojila direktivu o platformskom radu, a o promenama domaćih propisa se govori; konkretna prava i obaveze kod nas zavisiće od teksta koji bude usvojen i od toga na koga se bude primenjivao.

Direktiva EU 2024/2831 nosi naziv „on improving working conditions in platform work“ — o poboljšanju uslova rada preko platformi. Jedno od pitanja kojima se bavi jeste kako utvrditi da li je osoba zaista samostalni pružalac usluge ili njen odnos sa platformom, bez obzira na naziv ugovora, ima obeležja zaposlenja. Bavi se i načinom na koji automatizovani sistemi utiču na ljude koji rade preko platformi.

To je važno i za Srbiju, ali direktiva EU sama po sebi ne menja ugovor koji si potpisao sa platformom u Srbiji. Isto važi za najave usklađivanja sa standardima Međunarodne organizacije rada: vest o mogućim izmenama nije isto što i usvojen domaći zakon. Ako naiđeš na tvrdnju o određenoj konvenciji MOR-a, njen tekst i status proveri u zvaničnoj bazi NORMLEX, a ne samo u naslovu vesti.

Za dostavljača ili malu firmu ovo je praktična razlika:

Najkorisnije je da odvojiš ono što već moraš da radiš — da poštuješ postojeći ugovor, pravilno evidentiraš prihod i ispunjavaš svoje poreske obaveze — od onoga za šta se pripremaš. Nije potrebno da nagađaš ishod da bi danas sredio dokumentaciju.

Da li si samostalan preduzetnik ili radiš kao zaposleni?

Naziv ugovora nije jedino merilo radnog odnosa. Ako piše da si „partner“, „saradnik“ ili preduzetnik, to opisuje ugovoreni model, ali je važno i ko u praksi određuje cenu, raspored, način rada i uslove pod kojima možeš da prihvatiš ili odbiješ posao.

Zamisli dva dostavljača koji obojica imaju registrovanu preduzetničku radnju. Prvi sam bira kada radi, prihvata poslove od više naručilaca i sam organizuje troškove rada. Drugi formalno izdaje fakturu, ali radi po unapred zadatim smenama, nema stvarnu slobodu da odbije zadatke i za gotovo sve uslove rada zavisi od jednog nalogodavca. Ista registracija ne znači da su ta dva odnosa u praksi ista.

To ne znači da drugi dostavljač automatski ima status zaposlenog. Znači da treba pažljivo pogledati ugovor i stvarni način rada, umesto oslanjanja samo na naziv poslovnog odnosa.

Ako radiš preko platforme, pregledaj sledeće:

1. Ko je tvoj ugovorni partner? Sama platforma, posrednička firma ili neko treći? Naziv aplikacije preko koje dobijaš dostave ne mora biti naziv firme kojoj pružaš uslugu.
2. Ko ti plaća? Uporedi ugovor, obračun iz aplikacije i uplatu na računu. Ako se nazivi razlikuju, traži objašnjenje pre izdavanja fakture.
3. Ko određuje uslove rada? Zabeleži kako se utvrđuju naknada, pristup poslovima, raspored i eventualna ograničenja naloga.
4. Možeš li raditi za druge? Proveri šta piše u ugovoru, ali i da li je to u praksi izvodljivo.
5. Šta se dešava kada nastane spor? Sačuvaj pravila platforme, obračune, obaveštenja o izmenama uslova i prepisku koja se odnosi na tvoj rad.

Za preduzetnike postoji i zasebno poresko pitanje testa samostalnosti. Nemoj ga mešati sa budućim pravilima o platformskom radu: to nisu ista provera niti nužno daju isti odgovor. Ako ti najveći deo prihoda dolazi od jednog nalogodavca ili sumnjaš da način saradnje nije u skladu sa prijavljenim modelom, razgovaraj sa knjigovođom ili poreskim savetnikom na osnovu ugovora i stvarnih činjenica.

Tri situacije koje traže različit odgovor

Paušalac, frilenser i firma koja angažuje dostavljače ne rešavaju isti problem. Pre bilo kakve promene u fakturisanju utvrdi ko pruža uslugu, kome je pruža i po kom osnovu prima novac. Tek tada ima smisla proveravati poreski tretman i obavezu izdavanja dokumenta.

Paušalac koji dostavlja za jednu platformu

Milan je registrovani preduzetnik i svakog meseca dobija obračun izvršenih dostava. Njegov prvi posao nije da na osnovu vesti o novoj regulativi zatvori radnju ili promeni šifru delatnosti. Prvi posao je da proveri kome prema ugovoru pruža uslugu i da li faktura, ako je izdaje, odgovara ugovorenoj usluzi i mesečnom obračunu.

Ako obračun sadrži osnovnu naknadu, dodatke i korekcije, Milan treba da razume kako su ti iznosi nastali pre nego što prepiše ukupan iznos u fakturu. Ako uplata ne odgovara obračunu, razlika se razjašnjava sa isplatiocem; ne rešava se proizvoljnom izmenom iznosa na dokumentu.

Uz to treba da proveri da li njegov stvarni odnos sa nalogodavcem otvara pitanje testa samostalnosti. To je korisno uraditi i bez čekanja budućih izmena.

Osoba koja sebe zove frilenserom, ali nema firmu

Jelena povremeno radi preko aplikacije i prihod opisuje kao „frilens“. Taj naziv sam po sebi ne određuje kako prijavljuje prihod. Presudni su identitet isplatioca, pravni osnov isplate i pravila koja važe za takvu vrstu prihoda.

Posebno je važno da ne pretpostavi da se svaki prihod od platforme prijavljuje preko istog postupka namenjenog frilenserima. Ako isplatu vrši domaće pravno lice ili posrednik, obaveze mogu izgledati drugačije nego kod prihoda od stranog isplatioca. Pre prve prijave ili promene načina rada neka proveri dokumenta o isplati sa knjigovođom ili direktno sa Poreskom upravom. Osoba koja nije registrovana kao preduzetnik ne treba automatski da izdaje preduzetničku fakturu samo zato što joj je isplatilac tražio „račun“.

Mala firma koja organizuje dostavu

Ana vodi doo koji za klijente organizuje dostave i sarađuje sa više vozača. Njeno pitanje nije samo kako da fakturiše klijentu, već i na kom osnovu angažuje ljude koji obavljaju posao. Ugovori sa klijentima, ugovori sa angažovanim licima, obračuni i dokazi o izvršenim uslugama treba da opisuju isti stvarni tok posla.

Ako se pravila o platformskom radu u Srbiji promene, Ana će morati da proveri da li se novi propisi uopšte odnose na njen model poslovanja i koje obaveze iz toga slede. Do tada, vredi da ukloni očigledne nesklade: na primer, situaciju u kojoj ugovor govori o potpuno samostalnom radu, a interna pravila propisuju obavezne smene i detaljno upravljaju svakim zadatkom. Da li taj nesklad ima pravne posledice procenjuje stručnjak na osnovu celog odnosa, ne jednog primera.

Faktura, obračun i SEF: šta ne sme da se pomeša

Obračun dostava, faktura i evidencija uplate nisu isti dokument. Obračun pokazuje kako je izračunata naknada, faktura dokumentuje konkretnu isporuku kada postoji obaveza njenog izdavanja, a izvod pokazuje šta je zaista plaćeno. Čuvaj ih povezane, jer se razlike najlakše rešavaju dok su podaci sveži.

Kod platformskog rada često postoji više učesnika: kupac koji naručuje robu, trgovac, platforma, posrednik i dostavljač. Zato pitanje „kome izdajem fakturu?“ ne rešavaš po tome čija je aplikacija na telefonu. Pogledaj ugovor i prateći obračun. Ako u lancu postoji posrednička firma, moguće je da je upravo ona tvoj ugovorni partner — ali to mora da potvrdi tvoja dokumentacija.

Isto važi za SEF e-fakture. Sama činjenica da je posao ugovoren preko aplikacije ne znači da svaku dostavu šalješ kroz SEF. Relevantno je ko su učesnici konkretne transakcije i koja pravila važe za taj promet. Proveri ugovorni odnos i zvanična uputstva na portalu elektronskih faktura, a za nejasan slučaj pitaj knjigovođu pre slanja dokumenta. Nemoj izdavati jednu fakturu „za svaki slučaj“, pa drugu kroz SEF ako se ispostavi da je bila potrebna e-faktura: dupli dokumenti mogu napraviti veći problem od kratkog čekanja na tačan odgovor.

Mesečna kontrola može da bude jednostavna. Za jedan obračunski period stavi jedan pored drugog:

• ugovoreni osnov za naknadu;
• obračun platforme ili posrednika;
• fakturu, ako je izdaješ;
• stvarnu uplatu na računu;
• korekcije, storna ili naknadne isplate koje menjaju prvobitni iznos.

Recimo da obračun prikazuje jednu naknadu, a na račun legne manji iznos. Pre nego što evidentiraš razliku kao trošak ili izdaš novu fakturu, utvrdi da li je reč o ugovorenoj naknadi posredniku, korekciji prethodnog obračuna ili neisplaćenom delu potraživanja. Te tri situacije ne dokumentuju se nužno isto.

Ako tek postavljaš evidenciju i treba ti polazna forma dokumenta, besplatan obrazac fakture može pomoći da vidiš koja polja treba da prikupiš. Obrazac, međutim, ne odlučuje umesto tebe ko je kupac usluge niti da li se dokument šalje kroz SEF.

Šta da uradiš pre nego što se propisi promene

Najbolja priprema nije da unapred pogađaš sadržaj zakona, već da središ činjenice o svom radu. Kada bude objavljen konkretan domaći propis, mnogo ćeš brže proceniti posledice ako na jednom mestu imaš ugovor, obračune, fakture i evidenciju uplata.

Kreni ovim redom:

1. Sačuvaj važeći ugovor i opšte uslove. Sačuvaj i obaveštenja o njihovim promenama, posebno ona koja se odnose na naknade, pristup poslovima i način organizacije rada.
2. Nacrtaj put novca na jednoj stranici. Napiši ko prima porudžbinu, ko pruža koju uslugu, ko tebi šalje obračun i ko ti uplaćuje novac. Ako ne možeš da povežeš te tačke, nemoj nagađati šta ide na fakturu.
3. Uporedi jedan završen obračunski period. Izaberi mesec za koji već imaš sve dokumente. Proveri da li se iznosi i nazivi ugovornih strana podudaraju.
4. Zapiši kako posao zaista funkcioniše. Koliko slobode imaš da prihvatiš posao, biraš vreme rada ili radiš za druge? Ne piši šta bi trebalo da bude moguće po ugovoru, nego šta se dešava u praksi.
5. Postavi stručnjaku usko pitanje. Umesto „da li je rad preko platforme legalan?“, pošalji ugovor i pitaj: „Ko je primalac moje usluge, koji dokument izdajem za ovaj obračun i da li moj način rada otvara pitanje testa samostalnosti?“
6. Prati objavljeni tekst, ne samo najave. Za domaće izmene proveravaj zvanične objave nadležnih organa i usvojene propise. Obrati pažnju na datum početka primene i na to da li se odredba odnosi baš na tvoj oblik angažovanja.

Ako vodiš firmu koja angažuje više ljudi, isti pregled uradi po vrsti saradnje, ne samo po osobi. Na primer, zaposleni vozač, preduzetnik koji radi po ugovoru i povremeno angažovano lice ne treba automatski da budu u istoj evidenciji niti da dobiju isto tumačenje pravila.

Ovaj tekst je informativan, a ne individualni pravni ili poreski savet. Kod promene ugovora, poreskog tretmana ili statusa angažovanih lica, odluku donesi tek nakon provere važećeg propisa i svojih dokumenata sa kvalifikovanim stručnjakom.

Kako ovo rešava Fakturko

Fakturko ne može da odredi tvoj radnopravni status niti da zameni poreski savet. Može da olakša deo koji ostaje isti dok pratiš propise: kreiranje faktura i predračuna, praćenje njihovog statusa i uplata, kao i rad sa SEF e-fakturama kada su potrebne za tvoju transakciju. Ako već imaš stare fakture u PDF-u, možeš da ih uvezeš umesto da podatke ponovo prekucavaš.

Za preduzetnika kome se ponavlja ista ugovorena usluga, ponavljajuća faktura skida mesečni ručni posao — pod uslovom da prethodno proveri obračun i osnov za fakturisanje. Knjigovođi možeš da omogućiš pristup ili da mu pošalješ mesečni paket faktura, tako da razgovor o eventualnim promenama vodite nad urednim dokumentima, a ne nad porukama razbacanim po telefonu.

Pravila za platformski rad mogu se menjati, ali dobra priprema počinje od pitanja koja već danas možeš da razjasniš: s kim imaš ugovor, šta tačno naplaćuješ i čime to dokazuješ. Sredi jedan obračunski period, proveri nejasnoće sa stručnjakom i prati zvaničan tekst budućih izmena. Ako želiš da ti fakture budu na jednom mestu, probaj Fakturko besplatno i napravi prvu za par minuta.