Registracija preduzetnika: od ideje do prve fakture

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 14. septembar 2026. · 9 min čitanja

Doneo si odluku — otvaraš radnju. Sledi period gde te niko ne vodi za ruku: šifra delatnosti, uplatni računi, pečat ili ne, eporezi, e-mail za obaveštenja Poreske. Ovaj tekst je mapa koju sam voleo da imam pre nego što sam prvi put otišao u APR — od trenutka kad je ideja u glavi do trenutka kad prvi klijent dobija fakturu na mejl.

Pre nego što kročiš u APR: 5 odluka koje ti štede mesece

Većina ljudi otvori radnju pa onda razmišlja. To je greška koja košta. Pre registracije jasno odgovori na ovih pet pitanja jer svaka od njih ulazi u prijavu i menja tvoj poreski status na godinu dana unapred.

1. Paušalno ili knjigovodstvo? Paušalno oporezivanje znači fiksni mesečni porez koji ti odredi Poreska uprava — ne vodiš poslovne knjige, samo KPO knjigu prihoda. Da bi bio paušalac, delatnost ti mora biti dozvoljena za paušal (npr. IT, konsalting, zanatske usluge — da; trgovina, ugostiteljstvo — ne) i godišnji promet ti ne sme preći zakonski limit (proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave, poslednjih godina se pomerao). Ako pređeš limit tokom godine, prelaziš na vođenje knjiga — a to znači knjigovođa svakog meseca.

2. Šifra delatnosti. APR traži jednu pretežnu šifru delatnosti prema klasifikaciji. Nije puka formalnost — od nje zavisi da li možeš paušal, koliki će ti biti paušalni porez i doprinosi (jer se boduje delatnost), i koje dozvole trebaš. IT konsalting, razvoj softvera, računovodstvo, prevodilačke usluge, dizajn — svaka ima svoju šifru. Pogledaj klasifikaciju na sajtu Republičkog zavoda za statistiku pre nego što staneš na šalter.

3. Poslovno ime. Ime radnje mora sadržati tvoje lično ime i prezime, oznaku „preduzetnik" (PR) i sedište. Fantazijsko ime ("Alfa Studio") ide kao dodatak, nije obavezno. Proveri unapred na sajtu APR-a da nema iste kombinacije.

4. Sedište. Može biti tvoj stan — najčešće rešenje kod frilensera i paušalaca. Ako iznajmljuješ, dobro je imati saglasnost vlasnika (nije uvek eksplicitno tražena, ali te štedi rasprave kasnije). Sedište ulazi u sve račune, fakture, ugovore.

5. Delatnost iz radnog odnosa. Ako si zaposlen negde drugde, možeš da otvoriš radnju kao „preduzetnik koji radi iz radnog odnosa" — plaćaš samo porez, doprinose ti pokriva poslodavac na plati. Bitna razlika u mesečnom trošku.

APR registracija: šta se stvarno dešava tog dana

APR postupak je danas mahom online preko portala eAPR, ali možeš i lično na šalteru. Registracija preduzetnika je jedna od bržih procedura u državi — ako imaš papire, rešenje dobiješ za par radnih dana.

Šta ti treba:

Bitno: JRPPS prijava je jedinstvena registraciona prijava — jednim obrascem se registruješ istovremeno u APR, kod Poreske uprave (dobijaš PIB), kod RFZO i PIO fonda. Ne moraš više da trčiš na tri strane kao ranije.

Kad rešenje stigne, imaš:

• Matični broj (od APR-a)
• PIB (od Poreske)
• Registrovanu radnju u APR

To je zvanično „danas si preduzetnik". Ali još ne možeš da radiš.

Šta MORAŠ da uradiš u prvih 15 dana

Ovde većina ljudi zapne. Rešenje ti je u ruci, ali još uvek ne možeš legalno da izdaš fakturu ni da primiš uplatu. Sledi lista redom:

1. Otvori poslovni račun u banci. Preduzetnik po zakonu mora imati odvojen poslovni račun — ne smeš više primati uplate klijenata na lični račun. Banke imaju različite mesečne pakete (od par stotina do par hiljada dinara mesečno), pa uporedi. Poneseš rešenje APR-a i ličnu kartu.

2. Prijavi se za paušal (ako ideš na paušal). Ovo je najkritičniji korak. Zahtev za paušalno oporezivanje moraš podneti u roku od 15 dana od registracije preko portala ePorezi. Ako propustiš rok, automatski si u režimu vođenja knjiga za tu godinu. Za ePorezi ti treba kvalifikovani elektronski sertifikat.

3. Sačekaj rešenje Poreske o mesečnom paušalnom porezu. Poreska uprava ti šalje rešenje sa iznosom mesečnog poreza i doprinosa. Iznos zavisi od šifre delatnosti, opštine, godina staža, i još par parametara. Do prijema rešenja, evidentiraj sve prihode uredno — obračun se radi retroaktivno od dana registracije.

4. Otvori KPO knjigu (paušalci) ili angažuj knjigovođu (knjigovodstvo). KPO — Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezivih obveznika — je jednostavna evidencija svih prihoda. Može elektronski ili papirno. Nije komplikovana, ali mora biti ažurna.

5. Registruj se na SEF. Sistem elektronskih faktura je obavezan za sve koji izdaju fakture prema državi, javnim preduzećima i drugim SEF obveznicima. Registracija preko portala efaktura.mfin.gov.rs, treba ti elektronski sertifikat.

6. Prijavi se u CROSO/RFZO ako imaš zaposlene (za samog preduzetnika je ovo obično već rešeno JRPPS prijavom).

Paušalac vs. preduzetnik koji vodi knjige: računica

Najčešća dilema. Ovako to izgleda u realnosti:

Kada bira paušal: frilenser koji naplaćuje usluge, ima male troškove (laptop, internet, malo softvera), godišnji prihod stabilan i ispod limita.

Kada bira knjige: preduzetnik koji ima veće troškove (nabavka robe, angažovanje saradnika, oprema), radi trgovinu ili delatnost koja nije dozvoljena za paušal, ili prosto zarađuje više od limita.

Konkretan primer: Marko, freelance developer, naplaćuje 3.500€ mesečno stranom klijentu. IT delatnost, ide na paušal. Mesečni paušalni porez i doprinosi mu izlaze fiksno — ostalo je njegovo, bez knjigovođe.

Konkretan primer: Jelena, otvara online shop sa nakitom. Trgovina — ne može paušal. Ide na vođenje knjiga, uzima knjigovođu, priznaje sve troškove nabavke robe, ambalaže, marketinga, dostave.

Šta faktura MORA da sadrži da bi bila validna

Prva faktura je trenutak kad radnja stvarno počinje da živi. Da ne bi imao problem sa klijentom (ili poreskim inspektorom kasnije), faktura mora sadržati sve zakonske elemente.

Obavezni elementi fakture u Srbiji:

• Naziv i sedište izdavaoca (tvoja radnja + adresa)
• PIB i matični broj izdavaoca
• Broj tekućeg računa
• Naziv i sedište kupca
• PIB kupca (ako je pravno lice)
• Broj fakture i datum izdavanja
• Datum prometa (kada je usluga izvršena)
• Opis usluge/robe
• Količina i jedinična cena
• Iznos bez PDV-a, iznos PDV-a (ili napomena zašto ga nema), ukupan iznos
• Rok plaćanja
• Napomena o PDV statusu ("Nije obveznik PDV-a po članu 33. ZPPDV" ako si paušalac koji nije u sistemu PDV-a)

Ako ti treba brzi start, može ti pomoći besplatan obrazac fakture koji već ima sva ova polja postavljena — samo ubaciš svoje podatke.

Za slanje faktura državnim organima, javnim preduzećima i drugim SEF obveznicima — obavezno preko SEF-a, u XML formatu. Za privatne klijente još uvek može PDF na mejl, ali trend je da sve više firmi traži SEF.

Prvih 90 dana: mesečni ritam koji ne smeš da propustiš

Kad prođe euforija otvaranja, počinje disciplina. Evo šta ide kroz svaki mesec:

Do 15. u mesecu: plati mesečni paušalni porez i doprinose (za paušalce). Uplatni računi su različiti za porez, PIO, zdravstveno — pazi da ne pobrkaš. Poreska uprava šalje predloge uplata, ali odgovornost je tvoja.

Kraj meseca: ažuriraj KPO knjigu sa svim prihodima za taj mesec. Ako si u knjigama, pošalji knjigovođi sve ulazne i izlazne fakture, izvode banke, račune za troškove.

Kvartalno (za PDV obveznike): PDV prijava. Ako nisi obveznik, preskačeš.

Godišnje: godišnja poreska prijava. Za paušalce jednostavnija — obračun godišnjeg prihoda i finalno usklađivanje. Za knjige — kompletni finansijski izveštaji koji idu i APR-u.

Praktičan savet: prati promet u odnosu na PDV prag i limit za paušal. Ako vidiš da ćeš oktobra preći limit, imaš vremena da se pripremiš. Ako te iznenadi u decembru, sledeća godina ti je haos.

Šifra delatnosti: greška koja se najčešće pravi

Ljudi biraju šifru „od oka" ili copy-paste iz komšijske radnje. Pa se posle čude što ne mogu na paušal ili što im je porez veći nego što su računali.

Za IT: najčešće 62.01 (Računarsko programiranje) ili 62.02 (Konsultantske delatnosti u vezi sa računarima). Obe idu na paušal, oporezivanje je slično ali ne identično.

Za marketing/dizajn: 73.11 (Delatnost reklamnih agencija), 74.10 (Specijalizovane dizajnerske delatnosti).

Za konsalting: 70.22 (Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem).

Ne postoji „univerzalna" šifra. Odaberi ONU koja opisuje ono što ćeš stvarno raditi većinu vremena. Možeš je kasnije promeniti u APR-u, ali svaka promena ide sa taksom i papirologijom.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Kad završiš registraciju, dobijaš PIB i račun, i sledeći korak je prva faktura. U Fakturku uneseš podatke firme jednom (naziv, PIB, matični, račun, adresa) i to ide na svaku sledeću fakturu automatski. Uneseš klijenta, staviš uslugu, iznos, rok plaćanja — PDF izlazi profesionalan, sa svim zakonskim elementima, i može direktno na klijentov mejl ili na SEF ako je SEF obveznik.

Ako si paušalac, ne moraš da razmišljaš o PDV napomeni — Fakturko je zna. Ako te klijent svakog meseca plaća isti iznos za isti posao, postaviš recurring i faktura se sama pravi i šalje. Preko Telegrama ili WhatsApp-a možeš samo napisati „pošalji Nikoli istu fakturu kao prošli mesec" i gotovo je pre nego što stigneš do kafe. Kad dođe kraj meseca, jedna poruka pošalje knjigovođi ceo paket faktura — bez fascikli, bez „gde ti je april?".

Kraj papirologije, početak posla

Registracija preduzetnika deluje kao lavirint dok si u njemu, ali kad prođeš — više se ne vraćaš. Papiri su papiri, iznosi su iznosi, i za par nedelja si u ritmu gde je APR daleko sećanje a fokus ti je na klijentima i naplati.

Poslednji savet: ne troši prvih mesec dana na traženje savršenog Excel šablona. Prva faktura treba da ode danas, ne za dve nedelje. Ako želiš da to bude brzo i uredno, probaj Fakturko besplatno — napraviš nalog za dva minuta i prva faktura ide klijentu iste večeri.