Rad od kuće: ko plaća struju, internet i opremu?

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 16. septembar 2026. · 8 min čitanja

Kuhinjski sto postao je kancelarija, a WiFi ruter osnovno sredstvo za rad. Ali kad na kraju meseca stignu računi za struju, internet i grejanje — niko ne pita da li si tog dana radio ili gledao seriju. Ako radiš od kuće kao frilenser, paušalac ili imaš zaposlene koji rade remote, pitanje ko snosi te troškove nije akademsko — direktno ti jede maržu.

Srpski propisi prepoznaju rad od kuće kao legitiman oblik radnog angažovanja, ali ne daju jasnu formulu za obračun režijskih troškova. Ta praznina u praksi znači jedno: moraš sam da napraviš sistem, inače plaćaš iz svog džepa nešto što bi trebalo da bude poslovni trošak.

Šta zakon kaže, a šta ne kaže

Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaju rad od kuće i rad na daljinu kao oblike radnog odnosa koji moraju biti regulisani ugovorom. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove za rad, uključujući i naknadu troškova koje zaposleni ima zbog obavljanja posla van prostorija poslodavca. Do tu je jasno.

Ono što zakon ne kaže je konkretno koliko i kako se to računa. Ne postoji propisana formula tipa „30% računa za struju" niti fiksni iznos koji poslodavac mora da nadoknadi. To znači da svaka firma i svaki preduzetnik moraju sami da definišu politiku — u ugovoru, u internom aktu ili u sopstvenoj evidenciji ako rade sami za sebe.

Za preduzetnike i frilensere situacija je još komplikovanija. Ako si paušalac, tvoj porez se ne računa na osnovu stvarnih troškova, pa te knjigovodstveno struja u kuhinji i ne interesuje — porez plaćaš na paušalno utvrđen prihod. Ali ako si preduzetnik koji vodi poslovne knjige ili imaš DOO, svaki trošak koji možeš da dokažeš kao poslovni smanjuje ti poresku osnovicu.

Koji su realni troškovi rada od kuće

Kada sedneš i popišeš šta zapravo trošiš dok radiš od kuće, lista je duža nego što misliš. Evo tipične strukture za jednog frilensera ili preduzetnika koji radi 8 sati dnevno iz stana:

Zbir na godišnjem nivou lako pređe 80.000 do 150.000 dinara samo od režija. Za paušalca to je izgubljeno — porez plaća isto. Za preduzetnika sa knjigama ili DOO, to je razlika između poreske osnovice koja te boli i one koja ne boli.

Ključno je razumeti da ovi troškovi postoje bez obzira da li ih evidentiraš ili ne. Pitanje je samo da li ih tretiraš kao poslovne ili ih tiho gutaš iz privatnog budžeta.

Kako preduzetnik može da prizna deo režija

Ako vodiš poslovne knjige (nisi paušalac), Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit dozvoljavaju priznavanje troškova koji su nastali radi ostvarivanja prihoda. Rad od kuće spada u to — ali moraš da dokažeš srazmeru.

Praktičan pristup koji većina knjigovođa prihvata izgleda ovako:

1. Definiši radni prostor. Ako od 60 kvadrata stana koristiš 12 kvadrata kao radnu sobu, to je 20% stana. Ta srazmera ti je osnova za režije koje se troše po celom stanu — struja, grejanje, voda.

2. Odvoji troškove po nameni. Internet i mobilni telefon nisu vezani za kvadraturu nego za korišćenje. Ako radiš 8 sati dnevno i imaš internet paket koji koristi cela porodica, realna srazmera je 40–60%, ne 20%.

3. Čuvaj račune. Sve na tvoje ime ili ime firme, uredno arhivirano. Za struju i grejanje — računi od EPS-a i toplane. Za internet i mobilni — mesečni računi od operatera. Za opremu — fiskalni računi ili fakture.

4. Napravi interni akt. Kratak dokument u kome navodiš da koristiš deo stana za obavljanje delatnosti, sa srazmerom i obrazloženjem. Nije formalno propisan, ali te štiti u slučaju kontrole.

5. Konsultuj knjigovođu za tvoju konkretnu situaciju. Poreska uprava ima prostor za tumačenje, i ono što prolazi u jednoj firmi ne mora automatski da prođe u drugoj. Ako si u dilemi, pitaj — bolje pre nego posle.

Rad od kuće za zaposlene: šta poslodavac duguje

Ako imaš zaposlenog koji radi od kuće, priča je drugačija. Ovde nije reč o tvojim troškovima nego o obavezi prema radniku. Ugovor o radu ili aneks ugovora moraju da regulišu:

• da li se posao obavlja od kuće stalno ili povremeno
• koje uslove poslodavac obezbeđuje (laptop, telefon, softver)
• kako se nadoknađuju troškovi koje zaposleni ima (struja, internet)
• kako se meri radno vreme i učinak
• pitanja bezbednosti i zdravlja na radu

Nadoknada troškova zaposlenom može da bude fiksni mesečni iznos (na primer 3.000–5.000 dinara), procenat od stvarnih računa, ili paušal koji pokriva sve. Bitno je da to bude jasno definisano ugovorom, jer u suprotnom zaposleni može da traži nadoknadu naknadno, a inspekcija rada može da traži objašnjenje.

Poresko tretman ove nadoknade zavisi od načina isplate i konkretne prakse — proveri sa knjigovođom da li se tretira kao naknada troškova (nije oporeziva do određenog iznosa) ili kao zarada (puno oporezivanje).

Oprema: šta je trošak, a šta osnovno sredstvo

Kad kupuješ laptop, monitor, stolicu ili štampač za rad, način priznavanja zavisi od vrednosti i tvog poreskog statusa.

Za preduzetnike sa knjigama i DOO:

• Oprema vrednosti do određenog iznosa (proveri aktuelni limit sa knjigovođom, jer se menjao poslednjih godina) može odmah da se otpiše kao trošak.
• Skuplja oprema ide na osnovna sredstva i amortizuje se kroz nekoliko godina.
• Softverske licence i pretplate (na primer Adobe, Microsoft 365, alati za dizajn) knjiže se kao tekući trošak.

Za paušalce:

Nema knjiženja troškova, ali evidencija je i dalje korisna — ako prekoračiš limit za paušal ili odlučiš da promeniš status, imaćeš uredne podatke. Osim toga, oprema koju kupuješ za posao trebalo bi da bude na tvoje ime kao preduzetnika ili na PIB firme, ne na privatno lice.

Konkretan primer: Frilenser koji radi kao paušalac kupuje laptop za 120.000 din, monitor za 25.000 din i ergonomsku stolicu za 30.000 din. Ukupno 175.000 din. Kao paušalac to ne može da otpiše kroz porez, ali kada te troškove uredno evidentira i čuva račune, ima jasnu sliku koliko ga posao stvarno košta — i to ulazi u kalkulaciju cene sata rada koju naplaćuje klijentima.

Kako da fakturišeš tako da pokriješ prave troškove

Ovde je greška koju vidim najčešće: frilenser računa cenu sata gledajući samo svoju „željenu platu", a zaboravlja da iz tog istog novca plaća struju, internet, opremu, porez, doprinose, godišnji odmor kad ga uzme, i bolovanje kad se razboli.

Ako želiš „platu" od 100.000 din mesečno kao paušalac, cena tvog sata rada nije 100.000 ÷ 160 sati = 625 din. Realna računica ide ovako:

Ako naplativo radiš 120 sati mesečno (a ne 160, jer imaš i administraciju, sastanke, marketing), cena sata je bliže 1.300–1.500 din, ne 625 din.

Kada napraviš ovu računicu i uvrstiš je u svaki predračun i fakturu koju šalješ, prestaješ da subvencionišeš klijente iz svog stana. Za predračun obrazac koji možeš odmah da popuniš i pošalješ postoje gotova rešenja koja štede vreme na kucanju iznova istih stavki.

Gde Fakturko ulazi u ovu priču

Kada radiš od kuće, evidencija se lako pretvori u haos — račun za internet negde u mejlu, fiskalni za monitor u fioci, faktura klijentu u nekom Word dokumentu koji si zaboravio gde si sačuvao. Fakturko je napravljeno tačno za taj scenario: šalješ fakturu i predračun iz aplikacije ili preko Telegrama glasovnom porukom („pošalji Milanu istu fakturu kao prošli mesec"), a troškove uneseš tako što slikaš račun — OCR izvuče podatke i trošak je proknjižen bez prekucavanja.

Za frilensere i preduzetnike koji rade sami, najveća korist je što knjigovođa dobija uredan mesečni paket svih faktura i troškova automatski, bez tvog ganjanja fascikli. A ako imaš više od jedne firme ili radiš i kao paušalac i kroz DOO, prebacuješ se između njih jednim klikom.

Sistem koji te štiti

Rad od kuće je sloboda, ali i nova vrsta odgovornosti. Nemaš više šefa koji plaća struju kancelarije — plaćaš je ti, i pitanje je samo koliko svesno. Napravi svoj sistem: definiši radni prostor, čuvaj račune, izračunaj realnu cenu sata rada, ugovori jasne uslove sa klijentima i zaposlenima. Za mesec dana disciplinovane evidencije imaćeš sliku koliko te posao zaista košta — i tek onda možeš da odlučuješ šta ćeš da naplatiš i koliko.

Ako ti taj deo evidencije trenutno oduzima previše vremena ili ga izbegavaš jer je dosadan, probaj Fakturko besplatno i napravi prvu fakturu za par minuta — sistem koji radi u pozadini vredi više od svakog uštednog trika.