Provera podataka o stvarnom vlasniku: ko mora i do kada

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 19. oktobar 2026. · 7 min čitanja

Dobiješ mejl ili čuješ od kolege da "od 1. oktobra" mora nešto da se potvrdi u APR-u, a ti nisi siguran da li se to tiče tebe i do kojeg dana imaš vremena. Kratak odgovor: 1. oktobar 2026. nije rok za sve, a preduzetnici se ova obaveza ne tiče. Evo kako stvar stvarno stoji, korak po korak.

Šta se tačno promenilo 1. oktobra 2026.

Od 1. oktobra 2026. Agencija za privredne registre (APR) saopštava da je obavezna provera tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku. Osnov je član 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 19/2025, a kasnije je menjan (br. 51/2025 i ispravka u br. 60/2025). Na snagu je stupio 14. marta 2025, a primenjuje se od 1. oktobra 2025. Ta prva godina primene sada se zatvara, pa mnoge firme ulaze u prvi krug godišnje provere.

Važno je razumeti šta datum znači, a šta ne. Datum 1. oktobar 2026. je dan od kojeg obaveza počinje da važi, ne zajednički rok do kojeg svi moraju da završe posao. Rok se računa pojedinačno za svaki subjekt.

Ko je obveznik, a ko nije

Obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika, pa samim tim i godišnje provere, prema APR-u imaju:

• privredna društva (d.o.o., a.d. i druga), uključujući društva u likvidaciji,
• zadruge,
• ogranci stranih privrednih društava,
• poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja,
• fondacije i zadužbine,
• ustanove.

Preduzetnici nisu obveznici. APR u svojim odgovorima na pitanja navodi da se Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ne primenjuje na preduzetnike. To znači da paušalac, frilenser registrovan kao preduzetnik ili vlasnik radnje nema obavezu evidentiranja ni godišnje provere.

Ako imaš i radnju i d.o.o. (što nije retko kod frilensera koji su porasli), obaveza se odnosi samo na d.o.o.

Kako se računa tvoj rok

Pravilo iz člana 9. glasi: registrovani subjekt proverava tačnost i ažurnost podataka u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili poslednje potvrde, a zatim ima dalji rok od 30 dana da te podatke potvrdi. Zato rok za dve firme može biti potpuno različit. Evo tipičnih slučajeva:

Zato potvrda može da padne u oktobru, novembru ili kasnije. Ne postoji jedan datum koji važi za sve. Konačni krajnji datum perioda usklađivanja 2025. različiti izvori navode različito (29. novembar, 30. novembar ili 1. decembar), pa se nemoj oslanjati na to. Pogledaj u APR-u datum poslednjeg evidentiranja tvoje konkretne firme i od njega računaj.

Primer (ilustrativan): d.o.o. je uneo podatke o stvarnom vlasniku u novembru 2025. Godinu dana teče od tog unosa, pa provera dolazi na red u novembru 2026, a zatim ima još 30 dana da potvrdi. Drugo d.o.o. koje je menjalo vlasnika u martu 2026. računa od marta 2026, bez obzira na to što je 1. oktobar već prošao.

Dve vrste obaveze: potvrda ili novo evidentiranje

Šta tačno radiš zavisi od toga da li se nešto promenilo.

Ništa se nije promenilo. Ako u učitanoj dokumentaciji nije bilo promene stvarnog vlasnika ni promene u složenoj vlasničkoj strukturi, obaveza se ispunjava potvrdom tačnosti i ažurnosti preko Portala APR-a, u daljem roku od 30 dana.

Nešto se promenilo. Ako su nastupile promene stvarnog vlasnika ili dokumentacije kojom se to svojstvo dokazuje, moraš da uradiš novo evidentiranje i da učitaš odgovarajuću dokumentaciju.

Promena vlasničke strukture, članova organa ili druga promena koja utiče na određivanje stvarnog vlasnika ima svoj, zaseban rok od 30 dana od nastupanja osnova za evidentiranje. Ona ne čeka godišnju proveru. Dakle, ako dobiješ novog partnera sa značajnim udelom, ne čekaš "oktobar", već prijavljuješ promenu odmah.

Ko je uopšte stvarni vlasnik

Pre nego što potvrdiš da su podaci tačni, vredi se podsetiti definicije. Stvarni vlasnik je, među ostalim, fizičko lice koje posredno ili neposredno poseduje 25% ili više udela, akcija ili prava glasa. To je i lice koje ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka.

Dva praktična pitanja koja treba sebi da postaviš pre potvrde:

• Da li se od prošlog evidentiranja menjala vlasnička struktura, makar i posredno (preko druge firme)?
• Da li se promenio neko ko ima odlučujući uticaj, a nije formalno upisan kao vlasnik?

Ako je odgovor na bilo koje "da", nije dovoljno kliknuti "potvrđujem". Treba prvo ažurirati evidenciju.

Šta ti treba da bi potvrda prošla bez zastoja

Potvrdu radi zakonski zastupnik preko Portala APR-a. Zato unapred pripremi:

• nalog na Portalu eID.gov.rs,
• nalog na sistemu APR-a (REID),
• kvalifikovani elektronski sertifikat (ili ConsentID),
• čitač kartica i NEXU aplikaciju.

Omogućeno je i potpisivanje u klaudu, što je zgodno ako nemaš čitač kartica pri ruci. Prijavu na ovakve portale ne ostavljaj za poslednji dan, jer se često zaglavi baš na nalozima i sertifikatima, ne na samoj potvrdi.

Ne postoji poseban obrazac koji se štampa i nosi. Potvrda se radi elektronski na Portalu APR-a. Da li i koliko se nešto naplaćuje za potvrdu, proveri na sajtu APR-a (apr.gov.rs), jer to nisam našao potvrđeno.

Podaci i dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik evidentiran moraju da se čuvaju deset godina od dana evidentiranja, odnosno od dana poslednje promene. Nemoj ih bacati posle potvrde.

Šta se dešava ako propustiš rok

Zakon predviđa prekršaj za registrovani subjekt koji u propisanom roku iz člana 9. ne potvrdi tačnost i ažurnost podataka. APR izričito apeluje na subjekte da obaveze ispune na vreme kako bi izbegli prekršajne postupke.

Iznose kazni nisam uspeo da potvrdim iz teksta samog zakona, pa ih ovde ne navodim kao činjenicu. Sekundarni izvori pominju novčane kazne za pravno lice i odgovorno lice, ali pre nego što se na to osloniš, proveri tačan iznos u zakonu ili pitaj knjigovođu ili advokata. Kazna zatvora, prema sekundarnim izvorima, odnosi se na ozbiljniji slučaj: kada neko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika ne evidentira podatke, upiše neistinit podatak ili izbriše istinit. To nije slučaj običnog zaboravljenog roka, ali pokazuje da se tačnost podataka ne shvata olako.

Kako ovo rešava Fakturko

Fakturko ne vodi Centralnu evidenciju niti može da potvrdi podatke umesto tebe, to ostaje na Portalu APR-a i na zakonskom zastupniku. Ono što možeš da dobiješ je manje ručnog posla oko ostalog dela administracije. Podatke o kupcu povlačiš iz APR registra umesto da ih prekucavaš, a ako vodiš više firmi, prebacuješ se između njih iz jednog naloga, pa ti d.o.o. i radnja ne prave pometnju u fakturama.

Za rokove koji nisu vezani za fakture, kao što je ova godišnja potvrda, najpraktičnije je da je sam upišeš u kalendar čim vidiš datum poslednjeg evidentiranja. Fakturko za nju nema poseban podsetnik. Kad se rokovi presele u kalendar, u aplikaciji ostaje ono što je tvoj stvarni posao: fakture, uplate i naplata.

Šta da uradiš ovog meseca

1. Utvrdi da li si uopšte obveznik. Ako si samo preduzetnik ili paušalac, ovo se tebe ne tiče. Ako imaš d.o.o., udruženje ili sličan subjekt, nastavi.
2. Pogledaj datum poslednjeg evidentiranja svoje firme u APR-u. Od njega računaš godinu dana.
3. Upiši u kalendar datum kada godinu dana ističe i još 30 dana posle toga.
4. Proveri da li je bilo promena u vlasništvu, udelima ili organima. Ako jeste, evidentiraj ih u zasebnom roku od 30 dana, ne čekaj godišnju proveru.
5. Sredi pristup unapred: eID nalog, REID nalog, sertifikat ili ConsentID, NEXU.
6. Sačuvaj dokumentaciju deset godina.

Ako nisi siguran da li je neka promena važna za evidenciju, pitaj knjigovođu pre potvrde. Bolje jedno pitanje više nego pogrešna potvrda.

Za sve ostalo oko fakturisanja, rokova za naplatu i uredne papirologije, isprobaj Fakturko: registracija je besplatna, a probni period traje 90 dana bez kartice.

Napomena: ovaj tekst je opšta informacija, ne pravni savet. Tačne rokove i obaveze za svoju firmu proveri na sajtu APR-a (apr.gov.rs) ili kod knjigovođe.