Predračun u Excel-u: šablon, uputstvo i alternative

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 6. avgust 2026. · 9 min čitanja

Otvoriš prazan Excel, staviš logo u gornji levi ugao, pa satima crtaš ivice ćelija dok pokušavaš da složiš tabelu koja izgleda kao ozbiljan dokument. Poznato? Mnogi preduzetnici prvi predračun naprave baš tako — u Excel-u, u pauzi između dva posla, jer klijent kaže „pošalji mi to danas, treba mi za internu odluku". Excel radi posao, ali samo do određene tačke. U nastavku ti dajem konkretan šablon koji možeš da preslikaš, objašnjenje svake stavke, formule koje ti štede vreme i pošten prikaz gde Excel prestaje da bude dobar izbor.

Šta je predračun i zašto se pravi u Excel-u

Predračun (ili ponuda, proforma faktura) je dokument kojim nudiš klijentu robu ili uslugu pod tačno definisanim uslovima — cena, količina, rok isporuke, rok plaćanja. Nije poreski dokument, ne knjiži se i ne ide na SEF. Ako klijent po predračunu uplati avans, kod obveznika PDV-a poreska obaveza nastaje danom prijema avansa, pa to dogovori sa knjigovođom. Služi kao osnov za dogovor: klijent na osnovu njega odlučuje, a ti na osnovu njegove uplate ili potvrde krećeš da radiš.

Excel je logičan prvi izbor zato što ga svako ima, ne moraš da učiš novi alat i lako se sačuva kao PDF. Za paušalca koji izda tri predračuna mesečno, ili frilensera koji radi sa jednim stalnim klijentom, to je često sasvim dovoljno. Problem počinje kada broj predračuna raste, kada moraš da pratiš koji je pretvoren u fakturu, koji je istekao, koji čeka odgovor — jer Excel nema pojma o statusima, rokovima ni istoriji komunikacije.

Šta predračun treba da sadrži

Predračun nema zakonom propisanu formu kao faktura, ali postoje elementi bez kojih klijent (ili njegov knjigovođa) teško može da ga obradi. Evo šta u praksi treba da bude na dokumentu:

Česta greška je da paušalac izostavi napomenu o PDV statusu, pa knjigovođa klijenta pita „zašto nema PDV-a". Kratka rečenica na dnu rešava taj razgovor unapred.

Šablon predračuna u Excel-u: struktura po redovima

Umesto da ti dam fajl koji ćeš morati da otvaraš u tuđoj verziji Excel-a, pokazaću ti tačnu strukturu koju napraviš jednom i koristiš stalno. Otvori novi radni list i rasporedi sadržaj ovako:

Redovi 1-8: Zaglavlje

• Red 1-2: Logo (ili naziv firme velikim slovima)
• Red 3: Naziv firme, pravna forma
• Red 4: Adresa, grad, poštanski broj
• Red 5: PIB: [PIB] | Matični broj: [matični broj]
• Red 6: Tekući račun: [broj tekućeg računa]
• Red 7: Telefon, email, web
• Red 8: Prazan red (razmak)

Redovi 9-11: Naslov dokumenta

• Red 9: PREDRAČUN br. PR-2026-001 (veliki font, bold, centrirano)
• Red 10: Datum izdavanja: 06.08.2026.
• Red 11: Važi do: 21.08.2026.

Redovi 12-16: Podaci o kupcu

• Red 12: „Kupac:" (bold)
• Red 13-16: Naziv, adresa, PIB, matični broj

Redovi 18-25: Tabela stavki (zaglavlje u redu 18, stavke od reda 19; tabela počinje od kolone B, pa su kolone: Rb B, Opis C, Jed. mere D, Količina E, Cena F, Rabat G, Osnovica H, PDV % I, PDV iznos J, Ukupno K)

Redovi 26-30: Rekapitulacija

• Osnovica ukupno: =SUM(H19:H25)
• PDV ukupno: =SUM(J19:J25)
• UKUPNO ZA UPLATU: =SUM(K19:K25)

Redovi 31-35: Uslovi

• Rok plaćanja: 8 dana od prijema
• Način plaćanja: uplata na tekući račun
• Poziv na broj: broj predračuna (bez modela)
• Napomena (za paušalce): „PDV nije obračunat u skladu sa članom 33. Zakona o PDV-u."

Formule koje ti štede vreme

Ovo je razlika između Excel-a koji izgleda kao Excel i Excel-a koji radi kao mali alat. U koloni „Osnovica" (recimo H19) ukucaj:

=E19*F19*(1-G19/100)

Ovo množi količinu, cenu i primenjuje rabat ako ga ima. U koloni „PDV iznos" (J19):

=H19*I19/100

U koloni „Ukupno" (K19):

=H19+J19

Sve tri formule kopiraj nadole do reda 25. U rekapitulaciji koristi =SUM() po kolonama. Za paušalce koji nisu u PDV sistemu, kolone „PDV %" i „PDV iznos" izbaci iz šablona (tada je „Ukupno" jednako osnovici) — PDV na takvom dokumentu ne iskazuješ ni kao nulu, a napomenu o članu 33. drži uvek na dnu.

Koristan trik: koristi Data Validation za jedinicu mere. Selektuješ ćelije u koloni D, ideš na Data → Data Validation → List, i uneseš „kom;sat;mesec;dan;kg;m2". Sledeći put biraš iz padajuće liste umesto da kucaš.

Za automatsku numeraciju predračuna (npr. PR-2026-001) najjednostavnije rešenje je da napraviš poseban list „Registar" gde ručno vodiš spisak: broj, datum, kupac, iznos, status. Bez tog registra, za tri meseca nećeš znati koji je poslednji broj koji si izdao.

Kako sačuvati i poslati predračun

Excel fajl ne šalji klijentu direktno — nikad. Razlozi su tri:

1. Klijent može da menja brojeve. Otvori .xlsx i promeni cenu sa 80.000 na 8.000, pa se pravda da je to tebi „stiglo tako".
2. Formatiranje puca. Ono što ti vidiš u svom Excel-u ne izgleda isto u tuđem — druga verzija, drugi fontovi, druga rezolucija.
3. Deluje neprofesionalno. Ozbiljan dokument ide kao PDF.

Postupak: File → Save As → PDF. Pre toga proveri Page Layout → Print Area i podesi da ceo predračun stane na jednu stranu A4. Ako ne stane, smanji margine (Page Layout → Margins → Narrow) i skaliraj (Page Layout → Scale → Fit to 1 page).

Ime fajla neka bude jasno: Predracun_PR-2026-001_NazivKupca.pdf. Ne šalji „predracun.pdf" jer klijent verovatno ima više takvih u inbox-u i tvoj se gubi.

Ograničenja Excel-a: kada prestaje da bude dobar izbor

Excel odlično radi za jedan predračun. Za 30 predračuna mesečno, počinje da te koči na više načina. Evo poštenog poređenja:

Prelomna tačka je različita za svakoga. Frilenser sa dva klijenta može doživotno da radi u Excel-u. Paušalcu sa 15–20 predračuna mesečno kopiranje već odnosi primetno vreme, a kad neki predračun postane faktura — pa faktura treba na SEF ako je klijent iz javnog sektora — Excel je ćorsokak.

Računica je jednostavna: pomnoži broj predračuna mesečno sa vremenom koje ti treba za jedan (šablon, podaci klijenta, provera brojeva, PDF, slanje), pa dodaj prekucavanje kad predračun postane faktura.

Alternative Excel-u: šta postoji na srpskom tržištu

Ne moraš odmah na plaćeni softver. Evo redosleda po komplikovanosti i ceni:

1. Google Sheets — isto kao Excel, ali u browser-u, deljivo sa knjigovođom u realnom vremenu. Besplatno. Ista ograničenja kao Excel.

2. Word šablon — ako ne voliš formule i predračun ti je uvek isti (jedna ili dve stavke), Word je čak brži. Napraviš šablon sa placeholder-ima i menjaš samo ime, broj, iznos.

3. Online generatori predračuna — postoje besplatni online alati koji ti daju formu, popuniš i preuzmeš PDF (jedan je i Fakturko obrazac predračuna). Dobro za povremenu upotrebu, ali nemaš bazu ni istoriju.

4. Namenski srpski softveri — Fakturko, Minimax, Pantheon i nekoliko drugih. Razlikuju se po SEF integraciji, mobilnoj podršci, ceni i po tome koliko su okrenuti paušalcima u odnosu na velike firme.

Kriterijumi po kojima biraš: da li ti treba SEF (ako imaš bilo kog klijenta iz javnog sektora — da), da li ti treba mobilna aplikacija (ako često nisi za kompjuterom — da), da li vodiš više firmi (paušal + doo, na primer), i da li ti treba automatsko slanje ponavljajućih faktura.

Kako ovo izgleda u Fakturku

U Fakturku klijenta dodaš po PIB-u (naziv, PIB i matični broj se popune sami, adresu dopuniš), a sam predračun možeš da složiš iz obrasca predračuna. Kad završiš posao, fakturu sa istim stavkama praviš u aplikaciji. Ako je kupac iz javnog sektora, fakturu na SEF šalješ direktno iz aplikacije.

Fakturu u stranoj valuti izdaješ uz kurs NBS koji se povlači automatski, a knjigovođa može svakog meseca automatski da dobija paket dokumenata. Ne moraš više da tražiš „gde sam ono sačuvao onu fakturu za martovski projekat".

Kada Excel jeste pravi izbor

Da ne bude jednostrano: Excel je i dalje odličan alat u tri situacije. Prvo, ako izdaješ manje od pet predračuna mesečno i svi idu istom tipu klijenta. Drugo, ako radiš u industriji gde su predračuni jednostavni (jedna stavka, fiksna cena, nema PDV-a). Treće, ako tek počinješ i nisi siguran da li će posao rasti — nema smisla plaćati pretplatu pre nego što imaš protok.

Prelaz sa Excel-a na softver ima smisla onog trenutka kad primetiš da:

• gubiš više od dva sata nedeljno na papirologiju,
• imaš klijente iz javnog sektora (SEF postaje obavezan),
• ne znaš tačno ko ti duguje i koliko,
• knjigovođi svakog meseca šalješ haos umesto uređenog paketa,
• si već propustio rok ili poslao pogrešan broj jer si kopirao stari šablon.

Ako se prepoznaješ u dva ili više ovih, Excel te više košta nego što misliš — samo što se taj trošak ne vidi na računu, već u satima koje ne naplaćuješ.

Za sada, napravi šablon po strukturi iznad, sačuvaj ga kao master fajl, i koristi ga dok osetiš da te guši. Kad taj trenutak dođe (a ako posao raste, doći će brzo), isprobaj Fakturko — probni period je besplatan.