Pravilnik za rad od kuće: da li ti stvarno treba?

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. septembar 2026. · 9 min čitanja

Zaposlio si programera koji radi iz svog stana u Nišu, dizajnerku koja povremeno dolazi u kancelariju, i asistenta koji je od korone ostao "na daljinu". Ugovori su potpisani, plate idu, sve teče — ali onda ti knjigovođa spomene "aneks za rad od kuće" i "pravilnik", pa se zapitaš da li si nešto preskočio. Kratak odgovor: verovatno jesi, ali ne mora da bude drama.

Šta Zakon o radu zapravo traži

Zakon o radu u Srbiji jasno prepoznaje dva pojma koja se često mešaju: rad od kuće i rad na daljinu. Za oba važi ista logika — to je poseban oblik radnog odnosa koji mora biti definisan ugovorom o radu ili aneksom postojećeg ugovora, ne usmenim dogovorom preko Vibera.

Ono što ugovor mora da sadrži je poprilično konkretno:

• trajanje radnog vremena prema normativima poslodavca
• način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom
• sredstva za rad koja poslodavac obezbeđuje (laptop, telefon, softver) i način korišćenja
• naknada troškova (struja, internet, amortizacija opreme ako zaposleni koristi svoju)
• druga prava i obaveze

Dakle, sam ugovor je obavezan. Pitanje pravilnika je nešto drugo.

Da li ti pravilnik uopšte treba?

Pravilnik o radu (opšti akt poslodavca) i pravilnik o radu od kuće (kao posebni akt) — to su dve stvari koje Zakon ne nameće kao apsolutnu obavezu za male poslodavce. Ako zapošljavaš do određenog broja radnika i sva pitanja rešavaš kroz same ugovore o radu, tehnički možeš da funkcionišeš i bez opšteg pravilnika.

Ali evo praktične istine: čim imaš više od dva-tri zaposlena koji rade od kuće, pravilnik ti štedi glavu. Bez njega, svaki novi zaposleni znači novi individualno ispregovaran aneks, a svaka nejasnoća oko radnog vremena, opreme ili nadzora završi kao rasprava u kojoj nemaš na šta da se pozoveš.

Pravilnik ima smisla kad:

• imaš tim od 3+ ljudi na daljinu i želiš jednaka pravila za sve
• planiraš dalji rast i ne želiš da svaki put pišeš ugovor od nule
• radiš u delatnosti gde može doći do inspekcije rada (IT, konsalting, agencije)
• želiš zaštitu od zloupotreba (curjenje podataka, korišćenje firme opreme za privatne stvari)

Za paušalca koji sam radi iz svog stana i nema zaposlene — pravilnik je bespredmetan. Ti si sam sebi i poslodavac i radnik.

Šta pravilnik za rad od kuće treba da pokrije

Ako se odlučiš da ga napraviš, evo šta je minimum koji ima praktičnu vrednost, ne samo "da postoji":

Ključna stvar koja ljudima izmiče: bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je i za zaposlenog od kuće odgovoran u okviru propisa BZR-a. Praktično rešenje je izjava zaposlenog da radno mesto u stanu ispunjava osnovne uslove (dovoljno svetla, ergonomija, nema opasnosti od strujnog udara) plus interna procedura šta se dešava ako se povreda desi tokom radnog vremena.

Konkretni primeri: kako to izgleda u tri različite firme

Paušalac programer, radi sam iz stana u Beogradu Nema zaposlene, nema aneks, nema pravilnik. Njegov "rad od kuće" je sama priroda posla. Jedino što ga zanima je da fakture idu na vreme, da poštuje limit paušala i da uredno šalje mesečni paket knjigovođi.

Mala agencija, DOO sa 4 zaposlena, hibridni model Dvoje dolazi u kancelariju dva dana nedeljno, dvoje radi potpuno od kuće. Ovde vlasnik ima aneks za svakog zaposlenog + jedan interni pravilnik koji uređuje zajedničke stvari (radno vreme, alati, korišćenje opreme). Bez pravilnika, svaki zaposleni bi mogao da tumači obaveze na svoj način.

Frilenser koji sarađuje sa DOO firmom Nema radni odnos, nije zaposlen — ima ugovor o poslovnoj saradnji između svog paušala i njihovog DOO. Nema pravilnika, nema aneksa, samo faktura na mesečnom nivou. Ovo je najčešći model u IT sektoru u Srbiji i najjednostavniji administrativno, ali obe strane moraju biti sigurne da odnos nije prikriveni radni odnos (jer to inspekcija ume da vidi).

Aneks vs. novi ugovor: kada šta

Ako je zaposleni već kod tebe i sad prelazi na rad od kuće, ne moraš da raskineš ugovor i praviš novi. Aneks postojećeg ugovora o radu je dovoljan i pravno urednije rešenje. Bitno je da aneks pokrije sve elemente koje Zakon traži za rad od kuće — dakle nije to jedna rečenica "od 1. u mesecu radiš od kuće", nego kompletno preciziranje uslova.

Ako zapošljavaš novog čoveka koji od starta radi od kuće — pravi ugovor koji od početka to reflektuje. Kraće, jasnije, bez naknadnog krpljenja.

Jedna zamka koja se često javlja: neki poslodavci pišu aneks "na 3 meseca zbog situacije", a onda ga ne obnove, a čovek nastavi da radi od kuće još godinu dana. Formalno gledano, taj period je u sivoj zoni i ako dođe do spora, sud će gledati stvarno stanje, ne šta piše na papiru. Bolje odmah napiši aneks bez roka ili sa jasnim uslovima obnavljanja.

Troškovi i naknade: gde ljudi najviše greše

Ovo je najosetljiviji deo. Zakon kaže da se ugovorom reguliše "način naknade troškova rada", ali ne propisuje iznose. To znači da poslodavac i zaposleni sami dogovaraju šta i koliko.

Tri najčešća modela u praksi:

1. Poslodavac obezbeđuje svu opremu (laptop, telefon, čak i stolicu ako treba) i ne plaća naknadu za režije. Ovo je najjednostavnije za obračun, ali skupo pri startu.

2. Zaposleni koristi svoju opremu i dobija fiksnu mesečnu naknadu (npr. 3.000–8.000 dinara za internet, struju i amortizaciju). Ovo je popularno u manjim firmama.

3. Hibrid — laptop od firme, telefon svoj, naknada za internet. Sve dogovoreno ugovorom.

Bitno je: naknada za troškove nije zarada. To znači da se ne oporezuje kao zarada, ali mora imati osnov u ugovoru i pratećoj dokumentaciji (računi za internet, na primer, iako se u praksi često daje paušalno). Za tačan poreski tretman naknade — konsultuj knjigovođu, jer se pravila povremeno menjaju, a inspekcija je osetljiva na "skrivenu zaradu" prikazanu kao naknada troškova.

Ako se zaposlenom povećava plata kad pređe na rad od kuće (da pokrije troškove), to je već zarada i ide na obračun kao zarada. Ne mešaj.

Nadzor rada: kako meriti kad niko nije u kancelariji

Ovo pitanje muči skoro sve poslodavce prvih par meseci. Neko instalira softver koji prati miš i tastaturu, neko traži screenshotove svakih sat vremena, neko organizuje daily standup u 9h. Sve to su legitimni pristupi, ali samo ako su eksplicitno napisani u ugovoru ili pravilniku — zaposleni mora znati da se prati i kako.

Praktičan pristup koji funkcioniše bez pretvaranja firme u zatvor:

• Rezultat, ne sati. Definiši šta se očekuje mesečno/nedeljno i meri to.
• Redovan check-in. Kratak online sastanak jednom nedeljno, ne dnevno mikroupravljanje.
• Transparentnost u alatima. Trello/Asana/Jira gde svi vide šta ko radi.
• Fleksibilno radno vreme ako priroda posla dozvoljava — ionako ne možeš da ih pratiš sekundu po sekundu.

Zakon eksplicitno traži da se u ugovoru definiše "način vršenja nadzora nad radom" — ne možeš to preskočiti, ali imaš širok manevarski prostor kako ćeš ga postaviti.

Šta radi inspekcija rada kad naiđe

Realno pitanje koje niko ne voli. Inspekcija rada može doći kod tebe i kad imaš zaposlene na daljinu, i tada gleda uglavnom sledeće:

• postoji li potpisan ugovor ili aneks koji reflektuje rad od kuće
• prijava na PIO i zdravstveno (rad od kuće ne menja ništa u obračunu doprinosa)
• evidencija radnog vremena (da, i za rad od kuće mora da postoji)
• da li se plate i porezi uredno obračunavaju
• da li osoba koja radi kod tebe kao "frilenser" ima obeležja prikrivenog radnog odnosa (radi samo za tebe, na tvojoj opremi, po tvom rasporedu — to je klasika za reklasifikaciju)

Poslednja stavka je najbolnija za IT firme koje angažuju paušalce. Ako imaš 5 "spoljnih saradnika" koji zapravo funkcionišu kao zaposleni, inspekcija to ume da preklasifikuje u radni odnos, uz sve prateće doprinose retroaktivno. Rešenje: ili ih zaposli, ili se postaraj da odnos zaista bude poslovna saradnja (rade i za druge klijente, imaju svoju opremu, samostalno određuju kako će raditi).

Kako ovo izgleda u praksi kod male firme

Kad se sabere sve — ugovori, aneksi, evidencija radnog vremena, obračun troškova, fakture prema klijentima i mesečni izveštaji za knjigovođu — to je gomila papirologije koja lako proguta polovinu vlasnikovog dana. Za DOO sa 4 zaposlena i 20 klijenata, "administracija" ume da postane posao po sebi.

Tu Fakturko ulazi tako što skida jedan sloj: fakturisanje i komunikaciju sa knjigovođom. Recurring fakture za redovne klijente idu same, AI asistent Faktor prima glasovnu poruku dok voziš i pošalje fakturu na mejl i SEF, a knjigovođa svoj mesečni paket dobija automatski — jedna rečenica "pošalji knjigovođi sve fakture za mart" i gotovo je. Rad od kuće se time ne komplikuje dodatno, jer svi u timu rade iz iste aplikacije bez obzira gde sede. Ako trebaš i besplatan obrazac fakture da pošalješ klijentu koji još ne prima e-fakturu, i to je unutra.

Ne rešava ti Fakturko pravilnik ni ugovore — to je posao za advokata ili dobrog knjigovođu. Ali sve ostalo što se ponavlja mesečno, može da radi sam u pozadini, dok ti gledaš kako tim funkcioniše iz četiri različita stana.

Šta uraditi ove nedelje

Ako imaš zaposlene koji rade od kuće bez pisanog aneksa — to je prvo. Sedni sa knjigovođom ili advokatom i napravi aneks za svakog. Ako imaš više od dva takva zaposlena, razmisli i o kratkom internom pravilniku koji postavlja zajednička pravila (radno vreme, oprema, komunikacija) da ne moraš svaki put od nule. Za sve što se ponavlja u administraciji — fakture klijentima, mesečni paket knjigovođi, evidencija troškova — dobar softver ti skida sate rada mesečno. Ako još nemaš takav sistem, možeš da napraviš nalog za 2 minuta i probaš Fakturko besplatno pre nego što se odlučiš da li ti sedi.

Rad od kuće nije komplikovaniji od rada iz kancelarije — samo traži da papirologija bude uredna od početka. Kad je jednom postavljena kako treba, dalje samo teče.