Poslovni račun za preduzetnike: šta banka traži

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. oktobar 2026. · 8 min čitanja

Registrovao si preduzetnika, rešenje iz APR-a je stiglo, a prvi klijent već pita na koji račun da uplati. Pogled na lični račun deluje kao najbrže rešenje, ali je to prečica koja kasnije košta. Ovaj tekst prolazi kroz to zašto ti treba poseban tekući račun, koja dokumenta banka traži, na šta da gledaš kad poredite ponude i kako taj račun završava na fakturi.

Zašto preduzetniku treba poseban tekući račun

Preduzetnik je po zakonu dužan da otvori tekući račun kod banke (ili Uprave za trezor), da na njemu vodi novčana sredstva i da preko njega vrši platne transakcije. Tako stoji u Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost (tekst zakona na Paragrafu).

Važno je da znaš dve stvari:

• Obaveza važi za sve preduzetnike, bez obzira na način oporezivanja. Paušalac nije izuzet.
• Obuhvaćena je i gotovina. Dinare koje primiš u gotovom, po bilo kom osnovu, moraš da uplatiš na tekući račun u roku od sedam radnih dana.

Šta ako to ignorišeš? Zakon za preduzetnika predviđa novčanu kaznu od 10.000 do 500.000 dinara, i za neotvaranje računa i za kršenje obaveze uplate gotovine u roku od sedam radnih dana (tekst zakona na sajtu Narodne skupštine).

Jedna iskrena napomena: zakon nalaže da otvoriš poslovni tekući račun i da preko njega vodiš sredstva, ali ne navodi izričito reči „lični račun je zabranjen". Zato je pitanje „može li lični račun?" pogrešno postavljeno. Pravo pitanje je da li bi ti ikad išlo u prilog da prihode iz delatnosti mešaš sa ličnim troškovima. Odgovor je praktično uvek ne, a evo i zašto:

Poslednji red nije zakonska stvar, ali se u praksi oseti: po mom iskustvu, klijenti iz javnog sektora i veće firme obično očekuju uplate na račun preduzetnika, a ne na račun fizičkog lica.

Šta banka traži za otvaranje računa

Pravila za otvaranje računa propisuje Narodna banka Srbije u Odluci o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa. Banka otvara račun na osnovu zahteva za otvaranje i zaključenog okvirnog ugovora o platnim uslugama (Odluka NBS).

Uz zahtev preduzetnik podnosi banci rešenje o upisu u registar i ostalu propisanu dokumentaciju, uključujući overen potpis ovlašćenog lica. Overen potpis nije obavezan ako si lično prisutan u banci.

Praktična lista koju pripremi pre odlaska u banku:

1. Rešenje o upisu u registar (APR). Ako si se registrovao elektronski preko APR-a, ne moraš da štampaš papirnu verziju: rešenje možeš da dostaviš u elektronskoj formi (APR o eRegistraciji).
2. Identifikacija ovlašćenog lica. Banka će po svojim procedurama i propisima o sprečavanju pranja novca verovatno tražiti da utvrdi identitet ovlašćenog lica. Koji tačno dokument prihvata, proveri u izabranoj banci.
3. Dokument o potpisu, osim ako si lično u banci ili ste se sa bankom dogovorili o drugom načinu provere.
4. Popunjen zahtev i ugovor o platnim uslugama, koje ćeš potpisati u banci.

Bitno je da znaš da se spisak dokumentacije razlikuje od banke do banke. Neke traže dodatne obrasce, neke drugačije uređuju pitanje pečata. Stari blogovi često tvrde da je pečat uslov za otvaranje računa, ali savremene banke ga uglavnom tretiraju kao opcionu stvar, uz poseban zahtev za (ne)korišćenje pečata. Zato pre odlaska pozovi banku ili pogledaj njen sajt i proveri aktuelan spisak.

Savet iz prakse: otvori račun što pre posle registracije, pre nego što izdaš prvu fakturu. Ako ti klijent već čeka račun za uplatu, nećeš pod pritiskom birati banku samo zato što je prva na putu.

Kako da poredite banke: naknade na koje treba gledati

Konkretne iznose naknada ovde namerno ne navodim. Tarife se menjaju, a nisam našao zvaničan izvor koji bi ih pouzdano objedinio. Bolje je da ih uzmeš direktno iz tarife banke, koja je javno dostupna. Možeš i da zatražiš ponudu pre nego što potpišeš ugovor.

Evo šta da poredite, stavku po stavku:

Primer razmišljanja za tri tipa preduzetnika:

• Frilenser koji naplaćuje od inostranih klijenata treba da pogleda uslove za devizne uplate i kursne razlike, a ne samo cenu vođenja računa.
• Paušalac sa nekoliko faktura mesečno ima malo transakcija, pa mu mesečna naknada vođenja znači više od cene po nalogu.
• Mala firma sa dosta isplata dobavljačima gleda naknadu po nalogu i da li IPS prenos ulazi u paket.

Ne zaboravi kvalitet servisa: da li je e-bankarstvo stabilno, da li banka daje izvod koji lako ide knjigovođi, da li je filijala blizu ako ti zatreba. Najjeftinija tarifa nije najbolja ako svaka sitnica traži odlazak na šalter.

Račun, gotovina i paušalac: tri zamke

Gotovina. Ako ti klijent plati u gotovom, to moraš da uplatiš na tekući račun u roku od sedam radnih dana. Važi i za paušalce. Najmanje komplikacija imaš ako klijente odmah navikneš na bezgotovinsko plaćanje po fakturi.

Paušalni porez. Porez na paušalno utvrđen prihod od samostalne delatnosti, koji se utvrđuje rešenjem Poreske uprave, plaća se u roku od 15 dana po isteku svakog meseca (Zakon o porezu na dohodak građana, član 110). Uplatu radiš sa poslovnog računa. Tačan uplatni račun, šifru plaćanja i poziv na broj ne prepisuj sa foruma: uzmi ih iz rešenja koje si dobio, sa sajta Poreske uprave (purs.gov.rs) ili od knjigovođe.

Pročišćen tekst propisa. Zakon o porezu na dohodak građana se menja, pa pre bilo kakve odluke koja zavisi od detalja zakona proveri aktuelnu verziju. Isto važi i za odluku NBS o otvaranju računa i spisak dokumentacije u njoj.

Kako poslovni račun stiže na fakturu

Račun ne otvaraš samo zbog zakona: on je tvoj način da budeš plaćen. Greška u broju računa na fakturi znači novac koji ide na pogrešno mesto ili uplatu koja kasni dok ne razjasniš šta se desilo.

Ako izdaješ fakturu ručno u Wordu ili Excelu, svaki put prepisuješ broj računa, a to je tačno ona vrsta posla gde se greši. Dobar prvi korak je da se poslovni račun upisuje na jednom mestu i da se posle toga ne dira.

Na fakturi možeš da prikažeš i NBS IPS QR kod, koji klijentu omogućava plaćanje skeniranjem iz mobilnog bankarstva. Nekoliko stvari o njemu vredi znati, jer se često rade pogrešno (preporuke NBS):

• U kod može da se upiše samo jedan račun primaoca, čak i ako je na fakturi navedeno više računa.
• Broj računa u kodu se upisuje kao 18 cifara bez crtica.
• Naziv primaoca sme da ima najviše 70 karaktera.
• Pored koda mora da stoji oznaka „NBS IPS QR".

Takođe, skeniranje koda ne garantuje da novac stiže za nekoliko sekundi: to zavisi od toga da li platilac izabere opciju „hitno", inače sredstva stižu u uobičajenom roku. NBS na sajtu ips.nbs.rs nudi i generator NBS IPS QR koda, pa možeš da proveriš da li kod radi kako treba.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Kad jednom uneseš poslovni račun u Fakturko, on ide na svaku fakturu, a PDF fakture ima IPS QR kod za plaćanje. Nema prepisivanja broja računa iz stare fakture, nema pitanja „da li sam stavio pravi račun" i klijent plaća skeniranjem.

Druga polovina priče je šta se dešava posle uplate. Izvod banke možeš da uvezeš u Fakturko (CSV ili mejlom), a aplikacija predlaže koja uplata pripada kojoj fakturi. Ti potvrđuješ predlog, pa odmah vidiš šta je plaćeno, a šta još čeka. Ako imaš knjigovođu, paket sa izdatim fakturama i dokumentima šalješ mu na mejl ručno ili po rasporedu.

Kratak rezime i sledeći korak

Poslovni tekući račun je zakonska obaveza za svakog preduzetnika, uključujući paušalce, a gotovinu moraš da uplatiš na njega u roku od sedam radnih dana. Za otvaranje ti treba rešenje o upisu u registar (može i elektronski), identifikacija ovlašćenog lica i dokument o potpisu, uz razlike između banaka koje proveri unapred. Naknade ne poredi na osnovu glasina: uzmi tarife i stavku po stavku uporedi ono što ti zaista treba.

Kad račun bude otvoren, ostaje da ga postaviš tačno na fakturu. Ako želiš da to uradiš jednom i da više ne razmišljaš o tome, isprobaj Fakturko: probni period je besplatan, bez kartice.