Devizni priliv: kako naplatiti iz inostranstva bez grešaka

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 1. septembar 2026. · 8 min čitanja

Klijent iz Nemačke ti je uplatio 2.400 evra, a banka ti javlja da je stigao priliv i traži da ga "rasporediš". Novac je stigao, ali još nije na tvom računu. Ako ti se ovo dešava prvi put, nema razloga za paniku: postupak je svaki put isti i posle prve uplate postaje rutina.

Ovaj tekst je praktičan vodič za preduzetnike i frilensere koji naplaćuju iz inostranstva: šta banka traži, odakle se uzima šifra osnova, kako se računaju kursne razlike i gde se najčešće greši.

Izvori: uputstvo Narodne banke Srbije o platnom prometu sa inostranstvom i Zakon o PDV-u (član 42). Namerno ne navodimo šifre osnova ni rokove napamet: rok i način raspoređivanja određuje tvoja banka, a šifru za tvoj posao potvrdi sa bankom ili knjigovođom.

Zašto priliv iz inostranstva nije "obična uplata"

Kad ti neko iz Srbije uplati dinare, novac legne na račun i to je to. Kad ti stigne uplata iz inostranstva, banka mora da zna po kom osnovu ti novac stiže: naplata za uslugu, avans, pozajmica, povraćaj. Po uputstvu Narodne banke Srbije, banka ti odobrava račun kad dobije potvrdu da je novac stigao i kad od tebe dobije podatak o osnovu naplate.

Zato banka, kad priliv stigne, pošalje obaveštenje (u e-bankingu, mejlom ili porukom) i traži da "rasporediš" priliv: da navedeš osnov naplate i, najčešće, broj fakture ili ugovora na koji se uplata odnosi.

Dok to ne uradiš, novac nije na tvom računu, nego ga banka drži dok ne dobije podatke. Koliko dugo čeka i šta posle radi sa neraspoređenim prilivom piše u njenim uslovima poslovanja. Zato to pitaj svoju banku, a ne forum.

Kako izgleda ceo proces, korak po korak

1. Uzmi instrukcije za uplatu od svoje banke. IBAN tvog deviznog računa, SWIFT/BIC banke i, za neke valute, podatke o korespondentskoj banci dobijaš od banke, u zvaničnom dokumentu ili u e-bankingu. Prepiši ih odatle, ne iz tuđe fakture i ne sa interneta.

2. Izdaj fakturu pre uplate. Klijentu je faktura potrebna da bi platio i da bi je proknjižio kod sebe. Na nju upiši instrukcije za uplatu iz prvog koraka.

3. Klijent uplaćuje na tvoj devizni račun. Ako ga nemaš, otvori poslovni devizni račun, najjednostavnije u banci u kojoj već imaš poslovni račun. Unapred pitaj koliko košta priliv iz inostranstva, jer se naknade razlikuju od banke do banke.

4. Banka te obaveštava o prilivu. U obaveštenju su iznos, valuta i pošiljalac, uz poziv da dostaviš osnov naplate.

5. Rasporediš priliv. Najčešće navodiš:

• šifru osnova naplate iz šifarnika NBS (više u sledećem odeljku);
• broj i datum fakture ili ugovora;
• iznos koji se odnosi na tu fakturu, ako uplata pokriva deo fakture ili više faktura.

Kako se to radi, kroz e-banking, obrazac ili mejl, zavisi od banke.

6. Novac je na računu. Možeš da ga zadržiš u devizama ili da ga prodaš banci i prebaciš na dinarski račun.

7. Knjigovođi pošalji dokumentaciju. Fakturu, izvod o prilivu i, ako si menjao devize, potvrdu o konverziji.

Šifra osnova naplate: odakle se uzima

Šifra osnova je oznaka po kojoj banka zna za šta je uplata. Bira se iz šifarnika osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji je prilog uputstva Narodne banke Srbije. Izvoz robe, izvoz usluga i avans nemaju istu šifru, a i različite vrste usluga imaju svoje šifre.

Ovaj tekst namerno ne daje tabelu šifara. Šifarnik se menja, a šifra prepisana sa foruma ili bloga može biti pogrešna ili zastarela. Umesto toga:

• Pre prve naplate dogovori sa knjigovođom koja šifra odgovara tvom poslu, na primer programiranju za stranu firmu, konsaltingu ili izvozu robe.
• Ako nisi siguran, pitaj banku: ona svakodnevno obrađuje prilive i radi po važećem šifarniku.
• Za isti posao koristi istu šifru, da i banka i knjigovođa vide dosledan niz.

Ako upišeš pogrešan osnov, greška se ispravlja preko banke: uz tvoje pismeno obrazloženje i dokumentaciju banka stornira pogrešan nalog i ispostavlja nov. Uputstvo NBS za to predviđa rok od godinu dana od transakcije, ali ne čekaj, nego se javi banci čim primetiš grešku.

Kurs NBS i kursne razlike

Ovde nastaje najviše zabune, pa idemo polako.

• Faktura u stranoj valuti preračunava se po srednjem kursu NBS na dan prometa, dan kad je usluga izvršena ili roba isporučena.
• Priliv se evidentira po srednjem kursu NBS na dan kad je novac stigao.
• Razlika između ta dva iznosa u dinarima je kursna razlika: pozitivna je finansijski prihod, negativna finansijski rashod.

Ilustrativan primer (kursevi su izmišljeni, samo radi računa):

Ako vodiš poslovne knjige, kao preduzetnik na knjigama ili kao DOO, kursne razlike knjiži knjigovođa, a ti mu obezbeđuješ fakturu sa datumom prometa i izvod o prilivu. Ako si paušalac, pitaj knjigovođu šta od ovoga tebi treba.

Konverzija u dinare je posebna priča. Kad devize prodaješ banci, ona ih otkupljuje po svom kupovnom kursu, koji je po pravilu niži od srednjeg kursa NBS. Srednji kurs NBS služi za preračun i knjiženje, a ne za menjanje u banci. Kako se ta razlika evidentira, pitaj knjigovođu, a za veće iznose pitaj banku da li može povoljniji kurs.

Srednji kurs za svaki radni dan objavljuje Narodna banka Srbije na svom sajtu, nbs.rs.

Šta faktura za stranog klijenta treba da sadrži

• tvoje podatke: naziv, adresu, PIB i matični broj;
• podatke kupca: naziv, adresu i poreski broj, ako ga ima (na primer VAT ID klijenta iz EU);
• broj i datum fakture i datum prometa;
• opis usluge ili robe: klijent će najčešće tražiti opis na engleskom, a kako to uskladiti sa srpskom evidencijom, dogovori sa knjigovođom;
• iznos, valutu i način obračuna (po satu, fiksna cena);
• rok plaćanja;
• instrukcije za uplatu koje ti je dala banka (IBAN, SWIFT/BIC).

PDV na fakturi za inostranstvo:

• Ako nisi u sistemu PDV-a, PDV ne iskazuješ, kao ni na domaćim fakturama, a u praksi se navodi da izdavalac nije u sistemu PDV-a.
• Ako si PDV obveznik, da li se na tvoju uslugu stranom klijentu obračunava srpski PDV zavisi od toga gde se, po Zakonu o PDV-u, smatra da je promet izvršen. Ako PDV nije obračunat, po članu 42 na računu mora da stoji napomena o odredbi zakona na osnovu koje nije obračunat. Tačnu odredbu za svoju vrstu usluge potvrdi sa knjigovođom i ne prepisuj napamet formulacije iz EU, kao što je "reverse charge".

Najčešće greške i kako da ih izbegneš

1. Priliv koji dugo čeka neraspoređen. Otputuješ, ne otvaraš e-banking, a novac stoji kod banke. Uključi obaveštenja o prilivu i rasporedi ga čim stigne, a rok svoje banke proveri unapred.

2. Šifra osnova odokativno. Upišeš šifru za robu umesto za usluge ili prepišeš šifru sa foruma. Šifru za svoj posao dogovori jednom sa knjigovođom i koristi je dosledno.

3. Instrukcije za uplatu prepisane iz tuđe fakture. Jedna pogrešna cifra u IBAN-u ili pogrešan SWIFT i uplata kasni ili se vraća. Instrukcije uzimaj iz zvaničnog dokumenta svoje banke i kopiraj ih, ne prekucavaj.

4. Knjigovođa nema datum prometa. Bez datuma prometa na fakturi i bez izvoda o prilivu ne može tačno da preračuna fakturu i kursnu razliku. Šalji mu oba dokumenta.

5. Paušalac ne prati limit u dinarima. Prihod od stranih klijenata ulazi u promet kao i domaći, a limit za paušal je 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini. Prati promet u dinarima i sa knjigovođom proveri po kom kursu se preračunava.

6. Naplata na lični račun. Naplatu za posao koji fakturišeš kao preduzetnik ili firma primaj na poslovni devizni račun, ne na lični. Ako ti klijent plaća preko servisa za prenos novca, a novac na kraju stiže na tvoj devizni račun u Srbiji, banka i tu traži osnov naplate kao i kod svake uplate iz inostranstva.

Kako ti Fakturko pomaže

Fakturko ne raspoređuje devizni priliv umesto tebe, to i dalje radiš u e-bankingu ili sa bankom. Pomaže u delu posla pre i posle toga:

• Fakture u devizama. Fakturu izdaješ u dinarima ili u stranoj valuti, a zvanični srednji kurs NBS Fakturko povlači automatski, svakog radnog dana. Kursnu listu i preračun valuta imaš u aplikaciji.
• Limiti u dinarima. Na kontrolnoj tabli Fakturko pokazuje koliko si fakturisao od početka godine kroz aplikaciju i koliko si blizu limita. To je orijentacija, a tačan obračun radi knjigovođa.
• Status plaćanja. Kad priliv legne, fakturu označiš kao plaćenu i vidiš šta je još otvoreno.
• Mesečni paket za knjigovođu može da stiže automatski, pa knjigovođa ne juri fakture po mejlu.

Šta uraditi ove nedelje

Ako tek počinješ da naplaćuješ iz inostranstva, pre prve fakture uradi tri stvari:

1. otvori poslovni devizni račun i uzmi od banke instrukcije za uplatu;
2. dogovori sa knjigovođom šifru osnova naplate za svoj tip posla;
3. napravi šablon fakture za strane klijente sa svim elementima iz ovog teksta.

Ako već naplaćuješ, proveri da li ti banka šalje obaveštenje za svaki priliv i koliko imaš vremena da ga rasporediš.

Zaključak

Devizni priliv nije komplikovan kad ga jednom postaviš: faktura sa tačnim instrukcijama banke, priliv koji rasporediš čim stigne, šifra osnova dogovorena sa knjigovođom i srednji kurs NBS na dan prometa za knjiženje. Šifre i rokove uzimaj od banke i knjigovođe, ne sa interneta.

Ako želiš da fakture u devizama i evidencija plaćanja budu na jednom mestu, isprobaj Fakturko — probni period je besplatan.