Porez na iznošenje profita iz Srbije: šta menja EU

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 8. avgust 2026. · 9 min čitanja

Vlada je pre par dana uputila u skupštinu paket poreskih zakona koji, između ostalog, uvodi mehanizam po kome strani investitori neće moći da iznesu dobit iz Srbije a da prethodno ne izmire porez — ali tek kad Srbija uđe u EU. Za većinu domaćih preduzetnika ovo zvuči kao vest za multinacionalke, ne za njih. Nije baš tako.

Ako imaš DOO sa stranim osnivačem, radiš za klijenta u EU, ili planiraš da širiš posao van granica — ova promena diktira kako ćeš voditi papirologiju u narednim godinama. A neki delovi paketa (usklađivanje sa PDV direktivama EU, izmene poreza na dobit, transferne cene) počinju da važe znatno pre nego što stignemo do članstva.

Šta konkretno menja novi paket zakona

Vlada je poslala izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o PDV-u i još nekoliko poreskih zakona sa ciljem daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Ključna novina koja je privukla pažnju je takozvani exit tax — porez na izlazak, koji sprečava da kompanija prebaci imovinu (ili sedište) iz Srbije u drugu zemlju bez da prethodno plati porez na neostvarenu dobit.

U praksi: ako firma prenese poslovnu imovinu iz srpskog sedišta u ogranak u inostranstvu, ili premesti poresku rezidentnost negde drugde, Srbija hoće svoj deo pre nego što ta imovina ode. Isti princip već imaju sve članice EU po ATAD direktivi (Anti-Tax Avoidance Directive).

Bitno za razumevanje: ovaj mehanizam počinje da važi tek danom pristupanja Srbije EU. To nije 2026, ni 2027. Realno je horizont od nekoliko godina. Ali sam zakon ulazi u pravni sistem sada, i sve srodne izmene (transferne cene, izveštavanje, PDV pravila) primenjuju se odmah ili u kratkim rokovima.

Za tebe kao malog preduzetnika u Srbiji, pitanje nije "kada će mi neko naplatiti exit tax" — nego koji delovi ovog paketa te dodiruju već sledeće poreske godine.

Ko od malih firmi ovo stvarno oseti

Da razdvojimo priču po tipovima biznisa, jer nije isto za paušalca koji fakturiše lokalno i za DOO koje radi za nemačkog klijenta.

Ako si u prve dve kategorije, ne treba da paničiš — treba da razumeš kako se menja PDV tretman usluga koje pružaš van Srbije, jer se pravilnik o mestu prometa polako približava EU logici. Ako si u zadnje tri, imaš ozbiljan razlog da sedneš sa knjigovođom pre kraja godine.

Exit tax: primer koji pokazuje o čemu je reč

Zamisli mali IT DOO iz Novog Sada, dva osnivača — jedan domaći, jedan iz Austrije. Firma je za četiri godine razvila softver koji vredi 200.000 evra. Osnivači odluče da presele intelektualnu svojinu u austrijski ogranak, jer im je tako lakše da prodaju firmu zapadnom kupcu.

Pre novih pravila (i danas): transfer imovine se odradi, srpska firma "izgubi" softver iz bilansa, austrijski entitet dobije. Porez u Srbiji se plaća samo ako je bilo realne prodaje.

Posle ulaska u EU sa novim pravilima: država tretira taj transfer kao da je softver prodat po tržišnoj vrednosti. Razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti oporezuje se porezom na dobit (trenutno 15%). Firma može da plati odjednom ili u ratama, po ATAD modelu.

Ovo nije priča o multinacionalkama. Ovo je priča o svakom srpskom DOO-u koji planira exit strategy ka stranom kupcu, ili koji ima strane partnere i razmišlja o restrukturiranju. Ako to nisi ti danas, možda budeš za pet godina.

Isplata dividende strancu: šta se menja pre EU

Ovaj deo je važniji od exit tax-a za većinu malih firmi sa stranim vlasnikom, jer se dešava svake godine.

Trenutno, kad srpsko DOO isplaćuje dividendu stranom fizičkom licu ili stranoj firmi, plaća se porez po odbitku od 20% (za firme) ili 15% (za fizička lica), sa mogućim umanjenjem po ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Aktuelne stope i procedure proveri kod knjigovođe ili na sajtu Poreske uprave — često se menjaju.

Novi paket zakona pooštrava dokaznu proceduru: strana firma mora dokumentovano da pokaže da je stvarni vlasnik prihoda (beneficial owner), a ne samo formalna "cev" kroz koju novac ide u treću zemlju. Ovo je direktan uticaj EU pravila protiv izbegavanja poreza.

Praktično znači: ako tvoj DOO ima osnivača preko holdinga na Kipru ili u Holandiji, a stvarni vlasnik je u nekoj trećoj jurisdikciji — bez papira koji dokazuju supstancu tog holdinga (ljudi, kancelarija, aktivnost), Poreska može da odbije primenu povlašćene stope iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da naplati punu stopu.

Ako si u ovoj situaciji, tri koraka za sledećih šest meseci:

1. Napravi listu svih stranih plaćanja koje si radio poslednje dve godine (dividende, kamate, autorske naknade, konsultantske usluge).
2. Proveri koji od njih koriste povlašćene stope iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
3. Traži od stranog primaoca dokaze o supstanci — potvrda o rezidentnosti, dokaz da nije puka "provodna" firma. Bez tog papira, u kontroli ćeš dobrovoljno platiti razliku.

Transferne cene: prag za male firme se ne menja, ali dokumentacija hoće

Transferne cene (pravila kako se firme u istoj grupi međusobno naplaćuju) su tačka gde EU usklađivanje najbrže stiže do malih DOO-a. Za sada, prag za pojednostavljenu dokumentaciju je relativno visok, pa mnogi mali biznisi rade jedan izveštaj godišnje i tu je kraj.

Novi paket ide u pravcu detaljnijeg country-by-country izveštavanja za grupe koje pređu određeni prag, ali i za manje firme uvodi jasnije zahteve o tome kako se definiše "uporediva transakcija".

Konkretno, ako srpsko DOO fakturiše 5.000 evra mesečno matičnoj firmi u Nemačkoj za razvoj softvera, do sada je bilo dovoljno reći "to je tržišna cena po satu razvoja". Sa novim pravilima, u dokumentaciji moraš da imaš:

• funkcionalnu analizu (šta stvarno radi srpski tim, ko snosi rizik, ko ima IP)
• benchmark studiju (koliko koštaju uporedive usluge na tržištu)
• metod određivanja cene (cost plus, TNMM, itd.) sa obrazloženjem

Ovo nije novo za veće firme, ali za male DOO-e koji su do sada radili "od oka" jeste. Ako u toj priči imaš makar jedno strano povezano lice, plati knjigovođi ili poreskom savetniku da ti napravi solidan template — jednom, pa ga koristiš svake godine sa ažuriranjem.

PDV promene koje stižu odmah: mesto prometa usluga

Za srpske frilensere i mala IT DOO-a koji rade za EU klijente, ovo je najkonkretniji deo priče.

Srbija već primenjuje pravilo da za B2B usluge između srpske firme i strane firme, mesto prometa je gde je primalac — pa se srpska usluga stranom klijentu ne oporezuje PDV-om u Srbiji. Novi paket dodatno usklađuje detalje sa EU VAT direktivom, posebno za:

• digitalne usluge (softver, SaaS, elektronske usluge)
• telekomunikacione usluge
• usluge povezane sa nepokretnostima
• iznajmljivanje prevoznih sredstava

Ako pružaš neku od ovih usluga stranom klijentu, moraćeš preciznije da dokumentuješ ko je klijent (firma ili fizičko lice), gde je registrovan, i da li ima važeći VAT broj. U EU se ovo proverava preko VIES sistema — Srbija ide ka tome da tu proveru učini obaveznim delom dokumentacije.

Praktična posledica: na svakoj fakturi ka EU klijentu moraš imati njegov tačan VAT broj i formulaciju o obrnutom zaračunavanju ("Reverse charge — VAT to be accounted for by the recipient"). Bez toga, u kontroli može da se sporno tretira kao domaći promet.

Ako radiš dosta ovakvih faktura, predračun obrazac koji već ima ta polja spremna štedi ti sate ručnog nameštanja svakog meseca. Ista logika važi i za konačne fakture.

Ko će brzo osetiti izmene, a ko ne

Da ne živiš u strahu od zakona koji stiže "kad uđemo u EU", evo realnog vremenskog rasporeda po tipu obaveze:

Za paušalca koji radi za lokalne klijente — praktično ništa se ne menja. Za DOO koje radi za EU tržište i planira rast — treba da počneš da vodiš urednu dokumentaciju odmah, jer je razlika između uredne firme i one koja "sređuje papire pred kontrolu" u ovim novim pravilima ogromna.

Šta uraditi u naredna tri meseca

Ako spadaš u kategoriju firmi na koje ovo utiče, evo minimalne liste zadataka koju možeš da završiš pre kraja kvartala:

1. Popiši sva strana plaćanja i sve strane klijente iz poslednje dve godine.
2. Traži od EU klijenata potvrdu VAT broja i uvedi pravilo da nijedna faktura ne izlazi bez tog broja u zaglavlju.
3. Ako imaš stranog osnivača, dogovori sa knjigovođom šta ti fali od dokumentacije za buduće isplate dividendi.
4. Ako imaš strano povezano lice, proveri kad ti ističe važeća studija transfernih cena i da li pokriva sve transakcije.
5. Uvedi urednu evidenciju ulaznih i izlaznih SEF faktura — sve što ide preko SEF-a već je pod kontrolom, ali ulazne fakture od stranih dobavljača moraš sam da čuvaš uredno.

Ovo nije lista koja se rešava za popodne, ali se rešava za tri kratke seanse sa knjigovođom. Alternativa je da te promena stigne nespremnog za dve godine.

Gde Fakturko ulazi u priču

Većina novih pravila ne pogađa način na koji izdaješ fakturu — pogađa šta mora da piše na njoj i kako čuvaš dokumentaciju. Faktor, AI asistent u Fakturku, već zna razliku između fakture za domaćeg B2B klijenta, fakture za fizičko lice, i fakture ka EU firmi sa obrnutim zaračunavanjem — pa ti sam popuni polja koja često zaboraviš (VAT broj, formulacija o reverse charge, konverzija po NBS kursu).

Kad ti knjigovođa u aprilu traži "sve fakture za strane klijente prošle godine sa dokazom o VAT broju", pošalješ mu glasovnu poruku preko Telegrama i paket stigne na njegov mejl istog dana. Isto važi za mesečni paket domaćih faktura, ulazne SEF fakture i evidenciju troškova sa OCR-om — sve što bi ti u kontroli neko tražio je već sortirano na jednom mestu.

Šta ovo znači na kraju dana

Vest o exit tax-u zvuči dramatično, ali stvarna promena za srpske preduzetnike nije u onome što stiže "kad uđemo u EU" — nego u tome što se svake sledeće poreske godine dokumentacija diže na viši nivo. Firme koje su do sada radile "po osećaju" polako gube prostor da tako rade.

Dobra vest je što ništa od ovoga nije nemoguće — samo traži da uvedeš red u papire pre nego što ti kontrolor pokuca na vrata. Ako još vodiš fakture po Excel tabelama i mejlovima, možeš da probaš Fakturko besplatno i vidiš kako ti prva faktura izlazi za dva minuta, sa svim poljima koja novi zakoni traže.