Podizanje novca sa računa paušalca: pravila i limiti

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 8. jul 2026. · 9 min čitanja

Paušalac ti prenese 200.000 dinara od klijenta, ti odeš na bankomat i podigneš sve — pa ti knjigovođa kaže "moraš da imaš dokaz". Da li moraš? Koliko sme da se digne? Da li banka gleda? Ovo su realna pitanja koja se svakog meseca vrte po paušalskim grupama, a odgovori su lakši nego što izgleda — ako znaš pravila igre.

Da li paušalac uopšte sme da diže gotovinu sa poslovnog računa

Kratak odgovor: da, paušalac slobodno raspolaže novcem na svom poslovnom računu. Za razliku od DOO gde je novac firme odvojen od novca vlasnika i mora da se izvuče kroz platu, dividendu ili pozajmicu, kod paušalca je situacija jednostavnija — poslovni račun je pravno tvoj, i novac koji tamo sedne (posle plaćenog paušalnog poreza i doprinosa) je tvoj lični.

To praktično znači da možeš da:

• podigneš gotovinu na bankomatu ili šalteru,
• prebaciš novac na svoj lični (tekući) račun bez ikakvog obrazloženja,
• platiš karticom u marketu direktno sa poslovnog računa,
• kupiš nešto za sebe (telefon, kola, večeru) — porezniku to nije bitno.

Poenta je da paušalac ne prijavljuje stvarni prihod nego plaća porez i doprinose na unapred određenu osnovicu, pa ono što ostane na računu nije "dobit koja se raspoređuje" — to je već oporezovani novac. Nema drugog poreza kada ga izvučeš.

Ono što jeste bitno je da paušalac ne sme da pređe godišnji limit prometa (proveri aktuelni iznos limita na sajtu Poreske uprave — menja se). Sve uplate koje udju na poslovni račun brojе se u taj limit, bez obzira da li si ih posle podigao ili ne. Podizanje gotovine ne "briše" priliv iz evidencije.

Koliko novca smeš da podigneš odjednom

Ovo je najčešća zabuna. Ne postoji poreski limit koliko dnevno ili mesečno paušalac sme da podigne sa poslovnog računa. Postoje samo:

• Bankarski limiti — svaka banka ima svoj dnevni limit za bankomat (obično između 100.000 i 300.000 dinara), i limit za šalter (veći iznos, često treba najaviti dan-dva unapred).
• Obaveza banke da prijavi transakcije preko određenog praga po Zakonu o sprečavanju pranja novca — to nije tvoj problem, banka to radi automatski. Nije zabranjeno, samo se evidentira.
• Provizije — svaka banka drugačije naplaćuje podizanje gotovine sa poslovnog računa. Neke imaju besplatno određen broj transakcija mesečno, druge naplaćuju procenat od iznosa. Ovo je stvarno bitno da proveriš pre nego što otvoriš račun.

Praktičan primer: paušalac programer u julu naplati 4 fakture, ukupno 480.000 dinara. Plati paušalni porez i doprinose, ostane mu recimo 380.000. Može sve to da prebaci na lični račun jednim klikom u aplikaciji, ili da odlazi svaki dan na bankomat po 100.000 — poreznik ne zanima, banka će samo naplatiti proviziju po svom cenovniku.

Savet iz prakse: ako ti dolaze veći iznosi, otvori račun u banci koja ima paket za paušalce sa fiksnom mesečnom naknadom i besplatnim internim transferom na tekući račun iste banke. To je najjeftiniji način izvlačenja novca.

Kada banka počne da "gleda" — i šta ako te pitaju

Ovo brine mnoge paušalce, a manje je strašno nego što priča ide.

Banke su po zakonu dužne da prate "neuobičajene transakcije" i da rade KYC (Know Your Customer) procenu. To u praksi znači da će te povremeno, možda jednom u nekoliko godina, pozvati ili poslati mejl sa pitanjima tipa:

• Odakle vam prilivi na račun?
• Šta je vaša delatnost?
• Kome pružate usluge?

Ovo nije istraga niti kontrola — to je rutina koja se dešava svima. Odgovor je jednostavan: "Registrovan sam kao paušalac za IT usluge (ili šta već), prilivi su od klijenata po fakturama, evo šifre delatnosti." Ako imaš uredan pregled ko ti je platio i po kojoj fakturi, ovaj razgovor traje pet minuta.

Kada može da postane komplikovanije:

• ako često primaš uplate iz inostranstva bez jasne fakture pozadi,
• ako podižeš gotovinu odmah po prijemu velikih uplata bez ikakve pratnje u knjigama,
• ako ti klijent uplaćuje "avans" a nikakve fakture nema,
• ako uplaćuješ gotovinu na poslovni račun (uplata pazara), a nemaš registrovanu maloprodaju.

U svakom od ovih slučajeva rešenje je isto: uredna evidencija svakog priliva vezana za fakturu ili ugovor. Nije ti potreban knjigovođa da to imaš — dovoljno je da znaš ko je platio, koliko i za šta.

Kako pravilno evidentirati podizanje novca

Iako paušalac ne vodi knjige u smislu u kom ih vodi DOO, obaveza je da vodi KPO knjigu (Knjiga o ostvarenom prometu) gde upisuje sve prilive. To što digneš gotovinu — nema svoju kolonu u KPO. KPO prati prilive, ne odlive. To je jedna od tri stvari koje ljudi najviše mešaju.

Evo šta konkretno treba da imaš:

Ono što tebi treba za sebe (ne za Poresku upravu) je pregled: koji priliv je iz kog posla, koliko si podigao, koliko je ostalo. To je razlika između paušalca koji zna kako stoji i onog koji krajem godine sedi sa knjigovođom i pokušava da se seti šta je ono bila uplata od 87.400 dinara u martu.

Praktični saveti za rukovanje novcem kao paušalac

Kolege koji ovo rade godinama slože se oko nekoliko stvari:

1. Ne diži sve odmah po prilivu. Paušalni porez i doprinosi se plaćaju svakog meseca za prethodni mesec, obično do 15. u mesecu. Ako digneš sve pa 14. shvatiš da nemaš čime da platiš — nije lepa situacija. Ostavi bar 30-40% priliva na računu dok ne izmiriš obaveze za taj mesec.

2. Napravi "poresku kasicu". Konkretno: svaki put kad ti stigne uplata, odmah prebaci na štedni podračun iznos paušalnog poreza i doprinosa (i rezervu za PDV ako se približavaš pragu). Ostatak koristi kako želiš. Ovo je najjednostavniji sistem da se ne budeš u minusu.

3. Nemoj mešati poslovne i lične transakcije bez potrebe. Iako sme, ako platiš karticom sa poslovnog računa 200 stvari mesečno u marketu, izvod postaje nečitljiv. Kad banka pošalje KYC upitnik ili kad ti treba pregled — sat vremena rada. Bolje: jednom mesečno prebaci fiksan iznos na lični račun i tamo živiš svakodnevne troškove.

4. Čuvaj izvode. Banka ih čuva zakonski određen rok, ali ako menjaš banku ili se predomisliš oko pretplate — dobra je praksa da svakog meseca skineš PDF izvoda i baciš u folder. To ti štedi glavobolju za par godina.

5. Ne primaj gotovinu "na ruke" bez evidencije. Ako ti klijent doda kešem 50.000 za posao, a ti to ne uneseš u KPO knjigu, formalno si evadirao prijavljivanje prometa. To što ne prolazi kroz račun ne znači da nije priliv. Za paušalca koji je blizu limita ovo može biti opasna igra, jer se limit gleda po prijavljenom prometu.

6. Kad se približavaš limitu — stani. Ako vidiš da ćeš u novembru probiti godišnji prag, bolje da odložiš fakturisanje za januar (ako klijent pristane) nego da završiš sa obavezom prelaska u sistem vođenja knjiga na sredini godine. Ovo je odluka za koju stvarno treba tih 15 minuta razgovora sa knjigovođom.

Česte greške koje paušalci prave sa gotovinom

Iz razgovora sa desetinama paušalaca, evo šta se ponavlja:

Greška 1: "Poslovni račun je za posao, lični za mene, prebacujem po potrebi." Sam po sebi pristup nije loš, ali mnogi zaborave da se paušalni porez plaća iz poslovnog računa (ne mora tehnički, ali je uredno tako). Ako sve prebaciš na lični, moraš da vraćaš da bi platio dažbine — nepotrebna gimnastika.

Greška 2: "Ne moram da izdajem fakturu, plaća mi kešom." Za pružanje usluga pravnim licima faktura je obavezna. Za fizička lica takođe (uz određene izuzetke). "Kešom bez fakture" nije siva zona nego crna, i za paušalca je posebno rizično jer se meri po prometu, ne po dobiti.

Greška 3: "Digao sam sve, izgubio izvode, ne znam ko mi je šta platio." Kad krajem godine treba da se popuni godišnja prijava, ovo je najbolniji trenutak. Rešenje je banalno — softver ili tabela koji povezuje fakturu sa uplatom u trenutku kad se to desi, ne šest meseci kasnije.

Greška 4: "Uplatio sam sebi na poslovni račun da imam za porez." Retko, ali se dešava. Ako uplatiš gotovinu na poslovni račun bez jasnog opisa da je to tvoja pozajmica/sopstveni novac, može da uđe u pregled prometa. Uvek napiši u nalogu za uplatu: "sopstvena sredstva" ili "pozajmica osnivača".

Greška 5: Mešanje sa PDV pragom. Godišnji promet paušalca gleda se i za paušalni limit i za PDV prag. Neki paušalci misle da će "izbeći" PDV ako ne dižu novac — nema veze sa dizanjem, gleda se priliv na račun po fakturama. Podigao ili ne, prag je isti.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Ovde ulazi tehnički deo koji ti realno skida glavobolju. Kad povežeš poslovni račun sa Fakturkom, svaki priliv se automatski uparuje sa fakturom koju si izdao — vidiš u realnom vremenu ko je platio, ko duguje, i koliko para na računu je već "obećano" porezu i doprinosima za tekući mesec. Pre nego što odeš na bankomat, jednim pogledom znaš koliko sme da se digne bez da se dovedeš u problem sa mesečnim obavezama.

Ako imaš klijente koji plaćaju svakog meseca istu uslugu, ponavljajuće fakture same idu i same se uparuju sa uplatama — a Faktor preko Telegrama ili WhatsApp-a odgovori kad pitaš "koliko mi je stiglo u julu" ili "ko mi duguje više od 30 dana". Umesto da sam praviš tabelu ko je platio šta, imaš čist pregled — i kad banka pošalje KYC pitanje, i kad krajem godine treba da se sabere promet, i kad prosto hoćeš da znaš da li sme da se izdvoji nešto za odmor.

Zaključak: dizanje novca je najlakši deo, evidencija je poenta

Paušalac ima ozbiljno pojednostavljen režim u odnosu na DOO — novac na računu je tvoj, dižeš koliko hoćeš, kad hoćeš, bez ikakvog dodatnog poreza. Ono što razdvaja mirnog paušalca od onog koji svakog kvartala ima migrenu nije pravo na gotovinu nego red u evidenciji priliva: ko je platio, koliko, po kojoj fakturi, i koliko ti je stvarno ostalo posle svih obaveza.

Ako ti ovo trenutno radi u Excelu ili u glavi, probaj Fakturko besplatno i vidi kako izgleda kad ti se svaki priliv sam uveže sa fakturom — prva faktura ide za dva minuta, a mir sa gotovinom stiže već prvog meseca.