PDV u Srbiji: ko ulazi, stope i obračun fakture

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 26. jul 2026. · 11 min čitanja

Preduzetnik izda fakturu na 100.000 dinara, klijent uplati 120.000 dinara, a razlika od 20.000 dinara nije „višak“ koji ostaje firmi. To je PDV koji se obračunava, evidentira i prijavljuje po pravilima sistema poreza na dodatu vrednost.

Ako ste blizu limita za ulazak u PDV, upravo ste postali obveznik ili tek planirate obrt registracija, važno je da razumete tri stvari: kada nastaje obaveza, kako se PDV prikazuje na fakturi i koliko zaista treba da platite državi.

Šta je PDV i ko ga stvarno plaća

PDV je porez na potrošnju: firma ga obračunava i naplaćuje od kupca, ali ga kao krajnji teret najčešće snosi krajnji potrošač. Preduzetnik ili firma u sistemu PDV-a praktično prikuplja PDV kroz izlazne fakture, odbija PDV koji je platio dobavljačima kada ima pravo na odbitak i prijavljuje razliku.

Zamislite lanac od tri učesnika:

1. Dobavljač proda robu vašoj firmi.
2. Vaša firma tu robu ili uslugu prodaje dalje.
3. Krajnji kupac plati cenu sa PDV-om.

Ako ste PDV obveznik, na svoju prodaju obračunavate izlazni PDV. Kada nabavljate robu ili usluge za poslovanje, PDV koji je vama zaračunat može biti prethodni PDV — odnosno PDV koji, pod propisanim uslovima, imate pravo da odbijete.

Osnovna logika je jednostavna:

Primer male firme koja pruža marketinške usluge:

• Firma je klijentu izdala fakturu: 100.000 dinara + 20.000 dinara PDV-a.
• U istom periodu dobila je račun za poslovni softver: 20.000 dinara + 4.000 dinara PDV-a.
• Izlazni PDV je 20.000 dinara.
• Prethodni PDV je 4.000 dinara.
• Razlika za uplatu je 16.000 dinara.

Firma nije „zaradila“ 120.000 dinara samo zato što je toliko naplatila. Prihod bez PDV-a je 100.000 dinara, dok se PDV vodi odvojeno od poslovnog rezultata.

Važno: pravo na odbitak prethodnog PDV-a ne nastaje samo zato što na računu piše PDV. Nabavka mora biti povezana sa vašom oporezivom delatnošću, dokumentacija mora biti uredna, a pravila za pojedine vrste troškova mogu biti posebna. Za troškove kao što su reprezentacija, putnički automobili ili privatna potrošnja, ne pretpostavljajte automatski da je odbitak moguć — proverite konkretan slučaj sa knjigovođom.

Ko ulazi u sistem PDV-a i kada nastaje obaveza

U sistem PDV-a obavezno ulazite kada u prethodnih 12 meseci ostvarite ukupan promet veći od 8 miliona dinara. Ne prati se samo kalendarska godina, već pokretni period od 12 meseci unazad, pa promet treba pratiti tokom cele godine.

To je jedna od najvažnijih stvari koje preduzetnik u Srbiji može da propusti. Nije dovoljno da u decembru pogledate zbir prometa od januara do decembra. Ako ste, na primer, u periodu od oktobra jedne do septembra naredne godine prešli prag, obaveza može nastati tada, bez obzira na to što vaš promet u kalendarskoj godini možda izgleda drugačije.

Prema informacijama Poreske uprave, mali obveznik je lice čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od zakonskog limita. Aktuelna pravila, obrasce i objašnjenja pratite na stranici Poreske uprave o PDV-u, jer poreska pravila i administrativna uputstva treba proveravati iz zvaničnog izvora.

Obavezan i dobrovoljan ulazak

U PDV možete ući na dva načina:

Kada pređete limit, prijava nije stvar izbora. Potrebno je da bez odlaganja proverite datum prelaska limita, obavezu evidentiranja i postupak registracije. Zakon propisuje rokove za podnošenje evidencione prijave, zato nemojte čekati sledeći mesec, kraj kvartala ili savet „videćemo kad stigne knjigovođa“.

Dobrovoljan ulazak može imati smisla ako radite pretežno sa drugim PDV obveznicima. Njima je često važnije da dobiju urednu fakturu sa iskazanim PDV-om nego da cena bude najniža. Takođe, ako imate značajne poslovne nabavke sa PDV-om, ulazak u sistem može promeniti ekonomiku posla jer, uz ispunjene uslove, možete koristiti prethodni PDV.

Sa druge strane, ako su vam klijenti uglavnom fizička lica, ulazak u PDV može podići krajnju cenu. Ako želite da vam neto prihod ostane isti, kupac mora da plati više. To je važna odluka za frizerski salon, mali studio, servis, edukatora koji prodaje fizičkim licima ili bilo koji biznis koji teško može da prenese dodatnih 20% na cenu.

Paušalac, preduzetnik i frilenser nisu u istoj poziciji

Paušalac posebno treba da prati limit. Paušalno oporezivanje i status PDV obveznika ne idu zajedno na način na koji mnogi očekuju: ulazak u PDV utiče i na vaš režim oporezivanja dohotka, ne samo na fakture koje izdajete. Ako ste paušalac blizu limita, ne čekajte da promet pređe prag pa da tek onda proveravate posledice.

Preduzetnik koji vodi knjige i doo mogu biti PDV obveznici bez promene oblika poslovanja, ali dobijaju dodatne evidencije, obračune i prijave. Za njih je najčešće ključno da na vreme odvoje PDV od raspoloživog novca.

Frilenser nije automatski van svake PDV priče samo zato što porez na prihod prijavljuje kao fizičko lice. Ako samostalno obavlja oporezivu delatnost i ispuni uslove za PDV, status treba analizirati prema prirodi posla i prometu. Kod poslova sa inostranstvom, platformama i uslugama prema stranim naručiocima postoje dodatne nijanse, pa je savet knjigovođe ovde posebno važan.

Stope PDV-a u Srbiji: 20% i 10%

U Srbiji postoje opšta stopa PDV-a od 20% i posebna stopa od 10%. Na većinu roba i usluga primenjuje se stopa od 20%, dok se stopa od 10% primenjuje samo na promet koji zakon izričito navodi.

Za najveći broj malih uslužnih biznisa — konsultante, marketinške agencije, programere, dizajnere, servise i trgovce robom koja nije posebno obuhvaćena — polazna pretpostavka je stopa od 20%.

Ne birate stopu prema tome šta „deluje logično“. Na primer, činjenica da prodajete nešto korisno, obrazovno ili povezano sa zdravljem ne znači sama po sebi da ide 10% PDV-a. Gleda se tačno šta se prodaje i kako je promet uređen propisima.

Praktično pravilo: ako niste sigurni da vaš proizvod ili usluga pripada prometu sa posebnom stopom, ne stavljajte 10% napamet. Pogrešna stopa na fakturi može napraviti problem i vama i kupcu koji želi da koristi prethodni PDV.

Postoje i situacije u kojima ne obračunavate PDV na standardan način: određeni prometi su oslobođeni, kod izvoza mogu važiti posebna pravila, a za pojedine građevinske radove ili prekogranične usluge može važiti prenos poreske obaveze. Te slučajeve ne treba rešavati generičkim šablonom fakture, već proverom konkretnog prometa.

Kako se PDV obračunava na fakturi: dva praktična primera

PDV se obračunava na poresku osnovicu, odnosno na cenu bez PDV-a. Ako ste cenu dogovorili bez PDV-a, na nju dodajete odgovarajuću stopu. Ako ste sa kupcem već dogovorili konačnu cenu „sa PDV-om“, prvo morate iz nje izvući osnovicu.

Primer 1: Cena je dogovorena bez PDV-a

Preduzetnik pruža uslugu održavanja sajta za 75.000 dinara bez PDV-a.

Na fakturi treba jasno da se vide osnovica, primenjena stopa, iznos PDV-a i ukupan iznos. Kupac koji je PDV obveznik i ispunjava uslove može na osnovu uredne dokumentacije koristiti iskazani PDV kao prethodni PDV.

Primer 2: Konačna cena već uključuje PDV

Klijentu ste rekli da je mesečni paket usluga 120.000 dinara „sa PDV-om“. Ne možete na tih 120.000 dinara naknadno dodati još 20%, jer bi time konačna cena postala 144.000 dinara.

Kada cena već sadrži PDV od 20%, računica izgleda ovako:

• Ukupan iznos sa PDV-om: 120.000 dinara
• Osnovica: 120.000 / 1,20 = 100.000 dinara
• PDV: 20.000 dinara

Kod stope od 10%, formula je drugačija: ukupan iznos delite sa 1,10.

Ovo je sitnica koja često pravi problem novim PDV obveznicima. Ako u ponudi, ugovoru ili poruci klijentu ne napišete da li je cena sa PDV-om ili bez PDV-a, lako nastaje spor oko toga ko „guta“ porez. Zato u ponudama koristite jednu jasnu formulaciju:

• „Cena je 75.000 dinara bez PDV-a.“
• „Ukupna cena sa uračunatim PDV-om iznosi 90.000 dinara.“

Kada pripremate dokument pre konačne naplate, koristan je i predračun obrazac: omogućava da klijent vidi osnovicu, PDV i ukupan iznos pre nego što izdate konačnu fakturu.

Od fakture do PDV prijave: šta pratite tokom perioda

PDV prijava nije samo zbir izdatih faktura. Da biste pravilno utvrdili obavezu, tokom svakog poreskog perioda morate uporediti izlazni PDV sa prethodnim PDV-om iz ulaznih računa za koje imate pravo odbitka.

Najjednostavniji tok izgleda ovako:

1. Izdajete fakture i evidentirate promet.
2. Primite ulazne račune od dobavljača i proveravate da li ispunjavaju uslove za odbitak.
3. Razvrstavate promet po stopama i posebnom poreskom tretmanu, ako postoji.
4. Obračunavate izlazni i prethodni PDV.
5. Podnosite PDV prijavu za svoj poreski period i plaćate eventualnu obavezu.

Primer za jedan poreski period:

To ne znači da svaka ulazna faktura automatski smanjuje obavezu. Posebno proverite:

• da li je dobavljač pravilno iskazao PDV;
• da li je nabavka zaista korišćena za poslovanje koje vam daje pravo na odbitak;
• da li imate urednu fakturu ili elektronsku fakturu;
• da li je promet nastao u odgovarajućem poreskom periodu;
• da li se radi o trošku sa ograničenim ili isključenim pravom na odbitak.

Poreski period može biti mesečni ili tromesečni, u zavisnosti od vašeg prometa i statusa. Novi obveznici i firme sa većim prometom često imaju mesečne obaveze. PDV prijava se, po pravilu, podnosi elektronski, a obaveza se plaća u zakonom određenom roku nakon završetka poreskog perioda. Nemojte se oslanjati na nečiji stari kalendar rokova: proverite svoj režim i aktuelne datume kod knjigovođe ili na sajtu Poreske uprave.

SEF, elektronska faktura i PDV nisu ista stvar

SEF i PDV su povezani u praksi, ali nisu isto. PDV je poreski sistem i obaveza obračuna poreza, dok je SEF sistem elektronskih faktura koji se koristi za promet u propisanim situacijama.

Nova firma često napravi jednu od dve greške:

• misli da je svaka firma koja koristi SEF automatski PDV obveznik;
• misli da izdavanje elektronske fakture samo po sebi rešava PDV evidenciju i prijavu.

Ni jedno ni drugo nije tačno. Možete imati obavezu rada sa SEF-om u određenim transakcijama, a da pitanje PDV statusa i dalje zavisi od vašeg prometa i poreskog položaja. Obrnuto, kao PDV obveznik imate obaveze obračuna i evidencija koje ne nestaju samim slanjem dokumenta kroz SEF.

Takođe, elektronska faktura nije univerzalna zamena za fiskalni račun. Ako poslujete sa fizičkim licima i za vaš promet se primenjuju pravila fiskalizacije, proverite šta morate da izdate kupcu u konkretnoj prodaji.

Za novog PDV obveznika je najvažnije da dokumenti budu usklađeni: podaci o kupcu, datum prometa, osnovica, stopa PDV-a, iznos PDV-a, ukupan iznos i napomena kada je potrebna. Jedna pogrešno uneta stopa može se kasnije preliti na evidenciju, prijavu i komunikaciju sa kupcem.

Kako ovo rešava Fakturko

Kada pređete u PDV, najveći problem nije sama formula „osnovica plus stopa“. Problem je da svaka faktura ostane uredna, da znate šta je poslato, šta je naplaćeno i da ne prepisujete iste podatke između mejla, PDF-a i SEF-a.

Fakturko pomaže kroz kreiranje faktura i predračuna sa profesionalnim PDF šablonima, praćenje statusa plaćanja i SEF e-fakture sa slanjem i prijemom kroz zvaničnu REST API integraciju Ministarstva finansija. Ulazne SEF fakture stižu u Inbox, gde ih možete prihvatiti ili odbiti, a knjigovođa može dobiti svoj pristup i mesečni paket faktura. To ne zamenjuje stručnu poresku procenu, ali značajno smanjuje ručni deo fakturisanja.

PDV nije razlog za paniku, ali jeste razlog da uvedete red pre prve prijave: pratite promet, jasno ugovarajte cene sa ili bez PDV-a, čuvajte ulazne račune i ne trošite novac koji pripada poreskoj obavezi. Ako želite da fakture i SEF budu manje administracija, a više rutinski deo posla, probajte Fakturko besplatno i napravite prvu fakturu za 2 minuta.