PDV pri izvozu iz Srbije: stopa 0% i papiri koji drže

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 29. jul 2026. · 10 min čitanja

Zamisli ovu situaciju: klijent iz Nemačke ti traži ponudu za softver, poslao ti mejl u ponedeljak, hoće fakturu do petka. Prvi put ti se dešava da fakturišeš u inostranstvo i staneš — koju stopu PDV-a da staviš, šta piše na fakturi, treba li nešto na SEF? Krećemo redom, bez nagađanja.

Kada je PDV pri izvozu 0%, a kada uopšte nema PDV-a

Prvo razgraničenje koje pravi glavobolju: nulta stopa PDV-a nije isto što i "nema PDV-a". Nulta stopa (0%) primenjuje se kada si u sistemu PDV-a i vršiš oporezivi promet koji je zakonom oslobođen sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ne obračunavaš izlazni PDV, ali imaš pravo da odbiješ ulazni PDV na troškove koji su povezani s tim prometom.

"Nema PDV-a" je nešto sasvim treće — to je situacija kad nisi obveznik PDV-a (paušalac ispod limita, mali obveznik, oslobođen po članu 33) i na fakturi uopšte ne pominješ PDV, već stavljaš napomenu da nisi u sistemu.

Evo brze orijentacione tabele ko šta radi kod izvoza:

Suština: ako si u sistemu PDV-a i izvoziš robu iz Srbije, ideš na stopu 0% i papirologiju koja to dokazuje. Ako si paušalac koji radi za nemačkog klijenta, tvoja faktura ne pominje PDV — ali i dalje mora da bude uredna.

Izvoz robe: šta konkretno mora da postoji u dosijeu

Za izvoz robe iz Srbije, pravo na nultu stopu ne dokazuje se lepim rečima, već carinskom dokumentacijom. Konkretno, ključni papir je izvozna carinska deklaracija (JCI) overena od strane izlazne carinarnice, koja potvrđuje da je roba fizički napustila carinsko područje Srbije.

Šta držiš u fascikli (fizičkoj ili digitalnoj) za svaku izvoznu isporuku:

1. Izvozna faktura sa napomenom o oslobođenju
2. JCI (Jedinstvena carinska isprava) sa potvrdom o istupu robe
3. Transportni dokument — CMR za drumski prevoz, avionski tovarni list (AWB), brodski konosman (B/L), železnički tovarni list (CIM)
4. Ugovor ili narudžbenica sa kupcem
5. Dokaz o plaćanju (izvod banke sa deviznog računa)
6. Prateća specifikacija robe (packing list) ako je isporuka kompleksnija

Ovo nije birokratija zbog birokratije — u slučaju kontrole Poreske uprave, ovi papiri su jedino što stoji između tebe i naknadnog obračuna PDV-a na svaku izvezenu paletu. Rok čuvanja evidencije po Zakonu o PDV-u je dug, proveri aktuelni rok na sajtu Poreske uprave pre nego što bilo šta baciš.

Praktična greška iz terena: mali proizvođač iz Užica pošalje robu preko špeditera, špediter mu vrati faksiran isečak JCI-ja bez pečata istupa. Šest meseci kasnije, kontrola. Rezultat: PDV se doobračunava jer nema dokaza da je roba stvarno izašla iz Srbije. Uvek traži overenu JCI sa potvrdom istupa — bez toga nema 0% stope, ma koliko roba stvarno bila u Minhenu.

Izvoz usluga: mesto prometa je alfa i omega

Kod usluga je logika drugačija — ne pratiš gde je roba, već gde se usluga smatra izvršenom po zakonu. Ako je mesto prometa van Srbije, usluga uopšte nije predmet oporezivanja u Srbiji. Nema stope 0%, nema oslobođenja — jednostavno nije u sistemu srpskog PDV-a.

Osnovno pravilo koje treba znati: kada pružaš uslugu poreskom obvezniku (firma, preduzetnik) iz inostranstva, mesto prometa je najčešće mesto sedišta primaoca usluge. Znači, tvoja usluga za nemačku firmu smatra se izvršenom u Nemačkoj i ne oporezuje se srpskim PDV-om.

Kada pružaš uslugu fizičkom licu iz inostranstva, pravilo je obično mesto sedišta pružaoca (dakle Srbija) — ali postoje izuzeci za digitalne usluge, konsalting, licenciranje i slično. Za konkretan slučaj proveri član 12 Zakona o PDV-u i po potrebi konsultuj knjigovođu — ovo je oblast gde detalj menja sve.

Tipični scenariji iz srpske prakse:

• Frilenser koji radi dizajn za firmu iz Holandije → mesto prometa Holandija, nema srpskog PDV-a, na fakturi napomena o članu 12
• IT firma iz Novog Sada koja prodaje SaaS pretplatu američkoj kompaniji → mesto prometa SAD, nema srpskog PDV-a
• Konsultant koji drži obuku na licu mesta u Beču → mesto prometa Austrija (usluga vezana za konkretnu lokaciju), nema srpskog PDV-a
• Prevodilac koji radi za rumunsku firmu iz svog stana u Nišu → mesto prometa Rumunija, nema srpskog PDV-a

Kod usluga se ne priprema JCI, ali papirološka disciplina ostaje. Čuvaj ugovor, mejl prepisku koja definiše obim posla, fakturu i izvod o naplati u devizama. Poreska u kontroli često pita: dokaži mi da je ovo stvarno bila usluga za stranog obveznika, a ne fingirani izvoz. Ugovor i mejlovi su tu tvoji svedoci.

Šta konkretno piše na izvoznoj fakturi

Faktura za inostranog kupca nije samo prevedena domaća faktura. Ima nekoliko specifičnosti koje moraju biti jasne, i idealno je da faktura bude dvojezična (srpski + engleski) da i tebi i klijentu i carini i banci bude jasno šta piše.

Obavezni elementi izvozne fakture:

• Naziv, adresa i PIB tvoje firme
• Naziv, adresa i poreski broj (VAT number ili tax ID) inostranog kupca
• Broj i datum fakture
• Datum prometa (isporuke robe ili izvršenja usluge)
• Opis robe ili usluge, količina, jedinična cena
• Valuta obračuna (najčešće EUR ili USD)
• Iznos bez PDV-a, stopa 0% (ili napomena da nije predmet oporezivanja), ukupan iznos
• Napomena o oslobođenju sa pozivom na član zakona
• Instrukcije za plaćanje (IBAN, SWIFT, banka)
• Napomena o valuti i eventualno srednjem kursu NBS na dan prometa

Za robu, napomena obično glasi ovako:

Oslobođeno PDV-a po članu 24. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost — izvoz dobara.

VAT exempt under Article 24, paragraph 1, item 2 of the Serbian VAT Law — export of goods.

Za usluge inostranom obvezniku, napomena obično glasi:

Poreski dužnik je primalac usluge — mesto prometa van Republike Srbije po članu 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Reverse charge applies — place of supply outside the Republic of Serbia per Article 12 of the Serbian VAT Law.

Za paušalca ili nekoga van sistema PDV-a:

Nisam u sistemu PDV-a — porez na dodatu vrednost nije obračunat.

Not registered for VAT — no VAT charged.

Ovo nije šminka. Bez napomene sa pozivom na tačan član, faktura se u kontroli tretira kao manjkava — i onda počinje objašnjavanje kroz zahteve, dopune i, u najgorem slučaju, doobračun.

SEF i izvozne fakture: šta ide, a šta ne ide

Sistem elektronskih faktura pokriva promete između domaćih subjekata (B2B, B2G, G2B). Fakture izdate inostranim kupcima — bilo za robu bilo za usluge — po pravilu ne idu u SEF jer inostrani kupac nije registrovan u sistemu.

Ali pažnja: iako sama faktura ne ide na SEF, kod izvoza koji je oporeziv u Srbiji sa stopom 0% (izvoz robe), evidencija PDV-a i evidencione dokumente i dalje vodiš — a Ministarstvo finansija je uvelo elektronsko evidentiranje PDV-a kroz sistem koji se povezuje sa SEF-om. Konkretna primena i obim menjaju se u talasima, pa proveri aktuelnu obavezu za tvoj slučaj na sajtu SEF-a i kod knjigovođe.

Kratko pravilo palca:

Bitno je da tvoj knjigovodstveni softver razlikuje ove tipove faktura i pravilno ih raspoređuje — jedno da se ne šalje na SEF nepotrebno, drugo da se ipak evidentira gde treba.

Naplata u devizama i kurs: neispravna sitnica koja ume da košta

Kad ti klijent iz Nemačke uplati 2.000 EUR, tih 2.000 EUR sleti na tvoj devizni račun. Za evidenciju i eventualno preračunavanje u dinare koristi se srednji kurs Narodne banke Srbije, i to obično na dan prometa (datum kad je izvršena isporuka ili usluga), a ne na dan naplate.

Ovo je važno iz dva razloga:

1. Iznos u knjigama računa se po kursu na dan prometa
2. Kursne razlike između dana fakturisanja i dana naplate knjiže se posebno (kao prihod ili rashod od kursnih razlika)

Ako fakturišeš 25. juna, a novac stigne 10. jula, verovatno će postojati mala razlika u dinarskom iznosu. To nije greška — to je normalna kursna razlika i knjigovođa je uredno provuče kroz poslovne knjige. Ako radiš više izvoznih faktura, fiksiraj proces: uvek isti dan, uvek isti kurs, uvek isti dokument.

Za brz preračun i kontrolu iznosa, kad ti treba jasan izlaz sa osnovicom, stopom i ukupnim iznosom u različitim valutama, dobro dođe PDV kalkulator pre nego što fakturu pošalješ klijentu.

Iz prakse: frilenserka iz Beograda je godinu dana radila za britanskog klijenta i kurs povlačila "otprilike" — na kraju godine knjigovođa je našao razliku od preko 40.000 dinara koja nije uklopljena. Dva sata rada da se ispravi. Postavi proces sad, ne kad naraste.

Česte greške srpskih izvoznika (i kako ih izbeći)

Iz razgovora sa preduzetnicima i knjigovođama, ista lista se ponavlja:

• Napomena "PDV nije obračunat" bez poziva na član zakona — nedovoljno, mora tačna referenca
• Nema JCI sa potvrdom istupa — bez toga izvoz nije dokazan
• Paušalac stavlja PDV 0% na fakturu — pogrešno, paušalac nije u sistemu, ne barata stopama
• PDV obveznik stavlja "nisam u sistemu PDV-a" — pogrešno, on jeste, samo primenjuje oslobođenje sa pravom na odbitak
• Faktura samo na srpskom — inostrani klijent mora da razume šta plaća, dvojezična faktura je standard
• Nema poreskog broja kupca (VAT number) — obavezan podatak za EU kupce, traži ga uvek
• Kurs po dobrom osećaju — uvek srednji kurs NBS, uvek na dan prometa
• Mešanje izvoza robe i izvoza usluga u istoj napomeni — različiti članovi zakona, različite napomene

Kontrolna lista pre nego što pošalješ prvu izvoznu fakturu:

1. Znam da li sam u sistemu PDV-a ili nisam
2. Znam da li izvozim robu ili uslugu
3. Znam mesto prometa po zakonu
4. Imam poreski broj kupca
5. Faktura je dvojezična
6. Napomena sadrži tačan član zakona
7. Valuta i kurs su definisani
8. Znam koje dokumente moram da sačuvam
9. Instrukcije za plaćanje su tačne
10. Fakturu sam proverio pre slanja, a ne posle

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko pri kreiranju fakture pita ključno pitanje: kome fakturišeš — domaćem ili inostranom kupcu. Kad izabereš inostranog, dobiješ šablon spreman za izvoz: polje za VAT number, izbor valute (EUR, USD, RSD i druge), automatski povučen srednji kurs NBS na dan prometa i predlog pravilne napomene sa pozivom na član zakona — različit za izvoz robe i za izvoz usluge inostranom obvezniku. Faktura izlazi dvojezično, sa uredno navedenim iznosom u stranoj valuti i dinarskoj protivvrednosti.

Fakture koje ne treba da idu na SEF (inostrani kupci) ostaju u tvojoj evidenciji i mesečnom paketu za knjigovođu, a domaće se automatski šalju na SEF. Kad ti stigne uplata iz inostranstva, Fakturko je kroz bankovni izvod poveže sa fakturom i knjigovođa dobija sve na tacni. AI asistentu Faktoru kroz Telegram ili WhatsApp možeš samo reći "pošalji istu fakturu kao prošli mesec nemačkom klijentu" — i gotovo.

Kraj priče

Izvoz iz Srbije nije komplikovan kad jednom sediš i razumeš logiku: PDV obveznik ide na 0% za robu i van sistema za usluge inostranom obvezniku, paušalac ne pominje PDV, svi drže papire i sve kucaju sa tačnom napomenom. Prvi put košta pola sata pažnje, svaki sledeći put je tri minuta. Ako želiš da preskočiš razmišljanje o tome koja napomena ide na koju fakturu i koji kurs za koji dan, napravi nalog na Fakturku za par minuta i pusti da šablon odradi svoje — ti se vrati poslu zbog kog si i krenuo da izvoziš.