Paušalno oporezivanje: vodič za preduzetnika 2026.

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. jul 2026. · 9 min čitanja

Otvoriš rešenje Poreske uprave, vidiš iznos mesečne obaveze, i shvatiš da nemaš pojma odakle taj broj. Ili još gore — dobiješ posao od inostranog klijenta, on traži fakturu sa PDV-om, a ti ne znaš da li smeš da je izdaš. Paušalni režim je najjednostavniji porez u Srbiji, ali "najjednostavniji" ne znači "očigledan". Ovaj tekst je ono što bih voleo da mi je neko dao kad sam otvarao paušalnu radnju.

Šta je paušalno oporezivanje i za koga je namenjeno

Paušalno oporezivanje je pojednostavljeni poreski režim za preduzetnike u kome ne vodiš poslovne knjige, ne prijavljuješ stvarni prihod, i plaćaš unapred određenu mesečnu obavezu (porez + doprinosi). Poreska uprava ti rešenjem utvrdi mesečni iznos na osnovu delatnosti, opštine i drugih parametara, i taj iznos plaćaš svakog meseca — bez obzira da li si zaradio više ili manje.

Režim je namenjen preduzetnicima koji obavljaju delatnost samostalno, bez obzira na broj zaposlenih, i čiji godišnji promet ne prelazi zakonski limit. Tipični profil: IT frilenser, dizajner, konsultant, prevodilac, kozmetičarka, majstor, trener. U praksi — svako ko prodaje svoje vreme ili uslugu i ne treba mu složena knjigovodstvena mašinerija.

Ono što paušalac ne dobija: mogućnost odbijanja stvarnih troškova (nema priznavanja goriva, laptopa, kancelarije), izbor da bude u PDV sistemu bez posledica (o tome niže), i fleksibilnost oko prihoda iznad limita. Ono što dobija: mir. Nema bilansa, nema poreskog bilansa na kraju godine, nema poreza na dobit. Platio si — završio si.

Uslovi za ulazak u paušalni režim

Paušalni režim nije za svakoga i nije za svaku delatnost. Osnovni uslovi koje moraš da ispuniš:

1. Delatnost nije isključena — Zakon o porezu na dohodak građana taksativno navodi delatnosti koje NE mogu biti paušalno oporezovane (između ostalih: trgovina na veliko i malo, hoteli i restorani, finansijsko posredovanje, poslovanje sa nekretninama, reklamiranje i istraživanje tržišta). Za tačnu i aktuelnu listu proveri sajt Poreske uprave — lista se povremeno menja.
2. Godišnji prihod ispod limita — postoji zakonski maksimum godišnjeg prometa iznad kojeg gubiš pravo na paušal. Iznos se povremeno usklađuje, pa uvek proveri aktuelni prag na sajtu Poreske uprave pre nego što doneseš odluku (ili pre nego što potpišeš veliki ugovor koji te može gurnuti preko).
3. Broj zaposlenih nije uslov — zakon ne ograničava broj zaposlenih kod paušalca.
4. Nisi u PDV sistemu — ako uđeš u PDV sistem, obavezno ili dobrovoljno, prestaješ da budeš paušalac (o tome u sledećoj sekciji).

Zahtev za paušalno oporezivanje kao nov preduzetnik podnosiš uz registracionu prijavu u APR-u, a kao postojeći do 31. oktobra za narednu godinu. Rešenje Poreske uprave stiže u roku od nekoliko meseci — do tada plaćaš akontaciju.

Porez i doprinosi: šta zapravo plaćaš

Mesečna obaveza paušalca sastoji se iz tri komponente:

Doprinos za nezaposlenost paušalac ne plaća, bez obzira na to da li uz radnju ima i radni odnos.

Kako Poreska uprava izračunava iznos: polazi od paušalno utvrđenog prihoda za tvoju šifru delatnosti, koriguje ga koeficijentima (opština, starost preduzetnika, vreme proteklo od registracije), pa na dobijenu osnovicu primenjuje stope poreza i doprinosa. Rezultat je fiksni mesečni iznos, isti svakog meseca do sledećeg rešenja.

Praktičan primer: IT konsultant u Beogradu, šifra delatnosti 62.02, bez radnog odnosa. Rešenjem dobija mesečnu obavezu koja u praksi za IT delatnosti u Beogradu ume da bude znatno viša nego, recimo, za frizera u manjoj opštini. Zbog toga isti iznos prihoda ne znači isti porez — sve zavisi od šifre i lokacije.

Rok plaćanja: obaveza dospeva do 15. u mesecu za prethodni mesec. Zakasneli iznos = kamata + potencijalna kontrola. Postavi trajni nalog i zaboravi.

PDV i paušalac: gde ljudi greše

Ovo je tema oko koje se paušalci najviše sapliću, pa uzmi kafu.

Paušalno oporezivanje i PDV su dva odvojena sistema. Paušalac po pravilu nije u PDV sistemu — ne obračunava PDV na svoje fakture i ne odbija ulazni PDV. Ali:

• Ako u prethodnih 12 meseci pređeš prag za obavezni ulazak u PDV sistem (proveri aktuelni prag na sajtu Poreske uprave — menja se), moraš da se prijaviš za PDV. Paušalac koji uđe u PDV sistem prestaje da bude paušalac i poslovne knjige vodi najkasnije od dana kada postane PDV obveznik.
• Možeš da uđeš u PDV sistem dobrovoljno ako ti je to poslovno isplativo (npr. većina klijenata su ti pravna lica koja im PDV nije trošak, a ti odbijaš ulazni PDV na opremu). Ali i dobrovoljnim ulaskom prestaješ da budeš paušalac, a u PDV sistemu ostaješ određeni zakonski period.
• Faktura ka inostranstvu — usluge inostranim klijentima često nisu predmet oporezivanja srpskim PDV-om (mesto prometa je van Srbije), ali to ne znači da ne postoji obaveza evidentiranja. Ako si u PDV sistemu i pružaš uslugu firmi iz EU, ide na PPPDV i eventualno PID PDV obrazac.

Praktično pravilo: ako ti se prihod približava PDV pragu, sedi sa knjigovođom i uradi računicu. Ulazak u PDV za paušalca znači i obavezan prelazak na "obično" oporezivanje (vođenje knjiga), najkasnije od dana kada postane PDV obveznik.

SEF: šta paušalac mora da radi

Sistem elektronskih faktura (SEF) je za paušalca van PDV-a obaveza prema javnom sektoru (državi i budžetskim korisnicima). Prema firmama je izdavanje e-faktura kroz SEF za njega dobrovoljno.

Šta konkretno moraš:

1. Registracija na SEF — kroz portal Ministarstva finansija (efaktura.mfin.gov.rs), autentifikacija kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.
2. Izdavanje e-faktura za sve promete ka javnom sektoru (ka firmama dobrovoljno). Ne šalje se samo PDF na mejl — šalje se strukturisani XML kroz SEF.
3. Prijem ulaznih e-faktura — ako kupuješ od pravnog lica koje izdaje e-fakture, ulazna faktura ti stiže u SEF Inbox. Moraš da je prihvatiš ili odbiješ u zakonskom roku.
4. Evidentiranje PDV-a u SEF-u — ako si u PDV sistemu, obaveza evidentiranja PDV-a kroz SEF je odvojena i postoji.

Faktura fizičkim licima (B2C) i dalje može da ide "klasično" — na papiru ili kao PDF na mejl — ali za budžetske korisnike SEF je jedini put (prema firmama je za paušalca van PDV-a dobrovoljan).

Najčešća greška paušalca: misli da SEF ne važi za njega jer je "mali". Prema javnom sektoru važi, i kazne za neizdavanje e-fakture su ozbiljne.

Kalendar obaveza paušalca kroz godinu

Da ne moraš da vodiš računa napamet:

Datumi PDV prijave zavise od toga da li si mesečni ili tromesečni obveznik — proveri svoje rešenje.

Praktični saveti iz prakse

Ovo su stvari koje ti rešenje Poreske uprave neće reći, a spasiće te muke:

1. Otvori poseban račun za radnju. Zakon to praktično zahteva, a ti ćeš zahvaljivati sebi kad budeš pratio šta je poslovni prihod, a šta lični novac. Meša se strašno brzo.

2. Vodi neku evidenciju prihoda, iako ne moraš da vodiš knjige. Paušalac ne vodi poslovne knjige, ali mora da vodi evidenciju o ostvarenom prometu (KPO obrazac). Zbog čega? Zbog PDV limita. Ako Poreska uprava dođe u kontrolu i utvrdi da si prešao limit a nisi se prijavio za PDV — problem.

3. Ne dozvoli da ti klijent kasni 60 dana bez opomene. Paušalac nema računovođu koji ga zove i podseća. Ako danas ne pošalješ opomenu, za dva meseca ćeš zaboraviti da si uopšte izdao fakturu.

4. Čuvaj fakture i ugovore 10 godina. Rok zastarelosti poreskih obaveza i mogućnost kontrole ide unazad. Digitalna arhiva je jeftinija od kartonske kutije koju ćeš izgubiti pri selidbi.

5. Prati godišnji prihod kroz godinu, ne samo na kraju. Ako u septembru vidiš da si na 70% limita, ostatak godine planiraj drugačije. Prelazak preko limita usred godine je administrativna glavobolja koju možeš da izbegneš.

6. Ne veruj forumima za konkretne iznose. Iznosi limita, poreske stope i pragovi se menjaju. Bilo šta što čitaš stariji od 6 meseci — proveri na zvaničnom sajtu Poreske uprave ili pitaj knjigovođu.

7. Nađi knjigovođu iako si paušalac. Da, teoretski ne moraš. U praksi — jedno pitanje mesečno o PDV-u, SEF-u ili inostranom klijentu ti se višestruko isplati.

Digitalizacija: šta paušalac zapravo može da automatizuje

Paušalac često misli da mu je zbog jednostavnosti režima dovoljno da fakturiše u Wordu i šalje mejlom. Do prvog B2B klijenta i SEF obaveze. Onda počinje trka: sertifikat, portal Ministarstva finansija, XML, UBL, prihvatanje ulaznih faktura u roku.

Ono što ima smisla automatizovati:

• Izdavanje e-faktura — svaka faktura ka javnom sektoru ionako mora u SEF, pa je ručno kucanje istih podataka na dva mesta gubljenje vremena.
• Ponavljajuće fakture — ako imaš klijenta na mesečnom retaineru, fakturu za njega treba da napišeš jednom, ne dvanaest puta.
• Praćenje dugovanja — ko duguje, koliko dana kasni, kada si mu poslednji put poslao opomenu.
• Mesečni paket za knjigovođu — umesto slanja PDF-ova po jedan uz "izvini što kasnim", jedan paket krajem meseca.
• Troškovi sa slike računa — kupio si nešto za radnju, slikaš račun, i dokument je sačuvan za knjigovođu.

Gde Fakturko ulece

Paušalac koji radi B2B ima dva teška mesta: SEF i "kad ću stići da fakturišem". Fakturko rešava oba. Kreneš od "Pošalji Milošu istu fakturu kao prošlog meseca" napisanog na Telegramu dok čekaš kafu, i Faktor pripremi fakturu, a ti je pregledaš i potvrdiš slanje. Ulazne e-fakture ti dolaze u Inbox u aplikaciji — prihvatiš ili odbiješ jednim klikom, bez logovanja na portal Ministarstva.

Ponavljajuće fakture za mesečne klijente postaviš jednom i zaboraviš. Za inostrane klijente imaš fakture u EUR/USD sa automatskim kursom NBS-a. A kad dođe kraj meseca, paket izdatih faktura i dokumenata knjigovođi ide na mejl — ručno ili automatski po rasporedu. Multi-valuta, SEF, portal za klijente — sve što paušalcu treba da B2B posao ne postane administrativna kazna.

Zaokruži paušalni režim, ne dozvoli mu da zaokruži tebe

Paušalno oporezivanje je najbolji režim za solo preduzetnika u Srbiji dok si u okviru limita i van PDV sistema. Poenta je da ti ne otme vreme koje treba da provedeš zarađujući. Ako ti fakturisanje, SEF i opomene klijentima traju duže od jednog sata nedeljno — negde greškaš, i to nije zbog "srpske birokratije", nego zbog toga što nemaš pravi alat.

Napravi nalog na fakturko.io/register i pošalji prvu e-fakturu pre nego što stigneš da popiješ kafu.