Paušalno oporezivanje: kome se isplati, a kome ne

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. jul 2026. · 8 min čitanja

Recimo da radiš kao programer, dizajner, konsultant ili držiš mali servis i razmišljaš da otvoriš firmu. Prvi savet koji ćeš čuti od svakoga je "otvori paušal, najlakše je". Drugi savet je "beži od paušala, previše ćeš plaćati". Oba su tačna — samo za različite ljude.

Ovaj tekst je pokušaj da razdvojim mit od računice. Ako do kraja teksta ne znaš da li ti se paušal isplati, znači da si negde na granici — i tu ćemo objasniti šta da radiš.

Šta je uopšte paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je poreski režim za preduzetnike u Srbiji gde ne vodiš klasične poslovne knjige (prihodi, rashodi, bilans stanja, bilans uspeha), već plaćaš fiksan mesečni iznos poreza i doprinosa koji ti utvrdi Poreska uprava. Taj iznos ne zavisi od toga koliko si tog meseca zaradio — zavisi od šifre delatnosti, opštine i nekoliko drugih parametara.

U praksi: ujutru dobiješ rešenje od Poreske uprave da mesečno plaćaš, recimo, između 25.000 i 45.000 dinara (raspon jako varira po delatnosti i opštini — konkretan iznos proveri u svom rešenju ili na sajtu Poreske uprave). Taj iznos plaćaš svakog meseca do 15-og za prethodni mesec, i to je to. Nema knjigovođe koji ti računa PDV, nema kvartalnog prijavljivanja dobiti, nema bilansa na kraju godine.

Da bi bio paušalac, moraš ispuniti nekoliko uslova:

• Registrovan si kao preduzetnik (ne DOO)
• Delatnost ti je na spisku dozvoljenih za paušal (nisu sve delatnosti dozvoljene — trgovina, ugostiteljstvo sa alkoholom, marketing i finansijske usluge su isključeni ili ograničeni)
• Godišnji prihod ti ne prelazi propisani limit (aktuelni limit proveri na sajtu Poreske uprave — menjao se više puta)
• Nisi u sistemu PDV-a

Ako ijedan od ovih uslova padne, izlaziš iz paušala i prelaziš na knjige (samostalno oporezivanje).

Kako se računa mesečni iznos

Ovo je deo koji većinu ljudi zbunjuje. Paušalac ne plaća porez na ono što je zaradio — plaća porez na paušalno utvrđen prihod koji odredi Poreska uprava na osnovu formule.

Formula uzima u obzir:

• Osnovnu šifru delatnosti — svaka šifra ima svoj koeficijent. IT delatnost ima visok koeficijent (skuplja), zanatske usluge niži
• Opštinu u kojoj si registrovan — Beograd, Novi Sad i veći gradovi imaju veće koeficijente od manjih opština
• Zonu u okviru grada — centralna zona Beograda je skuplja od periferije
• Starost preduzetnika — mlađi od 30 i stariji od 55 imaju određene korekcije
• Godine staža u toj delatnosti

Na taj utvrđeni paušalni prihod se onda računaju:

1. Porez na dohodak (10%)
2. Doprinosi za PIO (obavezno)
3. Doprinosi za zdravstveno (obavezno)
4. Doprinos za nezaposlenost (u pojedinim slučajevima)

Zbir toga je tvoja mesečna obaveza.

Konkretan primer iz prakse: Freelancer programer, 32 godine, registrovan u Novom Sadu na šifri 62.01 (računarsko programiranje) — mesečna obaveza mu je značajno viša nego kada bi ista osoba registrovala frizerski salon u Kraljevu. Ista firma, isti čovek, ista zarada — različita obaveza jer je koeficijent delatnosti drugačiji.

Zato pre nego što registruješ paušal, traži informativni proračun kod knjigovođe ili u nadležnoj filijali Poreske uprave. Ne registruj naslepo.

Prednosti paušala: zašto ga svi hvale

1. Ne vodiš knjige. Nema bilansa, nema evidentiranja rashoda, nema kvartalnog PDV-a. Vodi se samo KPO knjiga (Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika) — to je jednostavna evidencija fakturisanog prometa koju možeš sam voditi u tabeli.

2. Predvidljiv trošak. Znaš tačno koliko ti firma "košta" svakog meseca. Ako si u dobrom mesecu zaradio 800.000 dinara, plaćaš isto kao i u mesecu kada si zaradio 150.000.

3. Jeftin knjigovođa (ili ga uopšte nema). Većina paušalaca plaća knjigovođi 3.000–7.000 dinara mesečno, ili radi sama. Za razliku od preduzetnika na knjigama koji plaćaju 15.000–35.000 mesečno.

4. Brza registracija. Otvaraš firmu u APR-u, prijavljuješ se Poreskoj upravi, i za nedelju-dve imaš rešenje o paušalu.

5. Manje administrativnog stresa. Manje formulara, manje rokova, manje prijava.

Mane paušala: gde ljudi greše

1. Ne možeš odbiti troškove. Ovo je najveća zamka. Ako imaš velike stvarne troškove (zakup kancelarije, oprema, softver, honorari saradnicima, putovanja), ne možeš ih odbiti od poreske osnovice. Poreska te tretira kao da nemaš nikakve troškove.

2. Limit prihoda. Ako ti biznis raste, u nekom trenutku ćeš probiti limit i moraćeš da pređeš na knjige. Bolje se pripremi ranije nego što te iznenadi.

3. Ne možeš u PDV sistem. Ako radiš sa velikim firmama koje traže e-fakturu sa PDV-om, ili ti kupci iz EU traže PDV broj, paušalac ti to ne omogućava. Možeš dobrovoljno u PDV, ali time izlaziš iz paušala.

4. Doprinosi ne prate zaradu. Ako imaš loš mesec ili tri, obaveze i dalje idu punom parom. Nema "pauze".

5. Manje mogućnosti za rast. Ne možeš zaposliti veliki tim, ne možeš odbiti investicije, ograničeno je sve što veže rast biznisa.

Kome se paušal stvarno isplati

Jednostavno pravilo: paušal ti se isplati ako imaš male stvarne troškove i predvidiv prihod.

Evo tri profila kojima paušal ima smisla:

Frilenser programer/dizajner/copywriter koji radi od kuće. Nema troškova osim laptopa i interneta. Radi sa 2-3 klijenta, mesečno fakturiše slično. Paušal mu je idealan — nema šta da odbije, obaveze su predvidive.

Zanatlija sa malom radionicom u manjoj opštini. Frizer, majstor za servis bele tehnike, krojač. Koeficijenti delatnosti su niski, opština je jeftina, klijenti su fizička lica (ne treba im e-faktura sa PDV-om).

Konsultant sa stabilnom klijentelom. Radi 1-2 velika projekta mesečno, faktura ide firmama u Srbiji, prihod je stabilan.

Kome se NE isplati:

Trgovina bilo koje vrste. Kupuješ robu za 100.000, prodaješ za 130.000, marža ti je 30.000 — a paušal se plaća na osnovicu ~130.000. Katastrofa.

Preduzetnik koji zapošljava ljude. Plate saradnika su ti trošak koji ne možeš odbiti.

Neko ko puno investira u opremu. Videograph koji kupuje kamere po 500.000 dinara ne može ništa od toga da amortizuje.

Biznis sa neredovnim prihodom i velikom sezonalnošću. U mrtvim mesecima ti obaveze idu isto, i "ubiju" cash flow.

Paušal vs samostalno oporezivanje: brza tabela

Kako da za 10 minuta proveriš da li ti se isplati

Uzmi papir (ili tabelu) i uradi ovo:

Korak 1 — Realan mesečni prihod. Zapiši prosečan mesečni prihod koji očekuješ. Budi realan, ne optimista.

Korak 2 — Realni mesečni troškovi biznisa. Popiši sve: internet, softver, alati, oprema (mesečna amortizacija), zakup, saradnici, putovanja, gorivo. Ako radiš od kuće bez ozbiljne opreme, ovo je verovatno ispod 15.000 dinara.

Korak 3 — Traži informativni paušalni iznos. Odi kod knjigovođe ili konsultanta, ili u Poresku upravu, i traži okvirni iznos koji bi ti bila mesečna paušalna obaveza za tvoju šifru i opštinu.

Korak 4 — Simuliraj knjige. Uradi grubu računicu: (Mesečni prihod − mesečni troškovi) × 10% porez + doprinosi na oporezivu dobit. Ovo je vrlo grubo, ali ti daje red veličine.

Korak 5 — Uporedi. Ako je paušalni iznos manji od simulirane obaveze na knjigama, paušal ti se isplati. Ako je razlika u korist paušala manja od 5.000 dinara, uzmi u obzir i vreme koje ćeš uštedeti — verovatno se paušal ipak isplati zbog jednostavnosti.

Napomena: ova računica ignoriše mnogo detalja (neoporezivi delovi, olakšice, oslobođenja). Za konačnu odluku traži savet knjigovođe.

Kako da otvoriš paušal: koraci

1. Izaberi šifru delatnosti — obavezno proveri da li je dozvoljena za paušal. Lista se povremeno menja.
2. Registruj preduzetnika u APR-u — online preko APR portala, uz elektronski sertifikat, ili u papiru. Taksa je simbolična, procedura traje 1-3 dana.
3. Otvori poslovni račun u banci — ne mora, ali se preporučuje. Za paušalca može i tekući, ali je poslovni čistiji.
4. Prijavi se Poreskoj upravi — u roku od 15 dana od početka rada, podnosiš PPDG-1R prijavu i tražiš paušalno oporezivanje.
5. Sačekaj rešenje — dobijaš rešenje sa tačnim mesečnim iznosom. Do rešenja plaćaš akontaciono.
6. Postavi sistem za fakturisanje — ovo je često propušten korak. Većina novih paušalaca prve fakture pravi u Wordu, i to je početak haosa.
7. Registruj se na SEF — ako ćeš fakturisati bilo kojoj firmi u sistemu javnih sredstava ili velikoj firmi koja to zahteva, moraš na SEF (Sistem elektronskih faktura).
8. Vodi KPO knjigu — prostu evidenciju svakog fakturisanog iznosa, po hronologiji.

Kako ti Fakturko olakšava start

Kad tek otvoriš paušal, najveći skriveni trošak nije porez — nego vreme koje ti odlazi na fakturisanje, praćenje ko ti duguje, i slanje mesečnih paketa knjigovođi. Paušalcu koji sam vodi papirologiju to lako uzme 5-10 sati mesečno.

Fakturko ti pokrije ceo taj deo. Fakturu napraviš i pošalješ za dva minuta (ili glasovnom porukom preko Telegrama — "pošalji Milanu istu fakturu kao prošlog meseca"), integracija sa SEF-om je ugrađena pa ne moraš ručno na portal Ministarstva, ponavljajuće mesečne fakture idu same, a knjigovođi jednom mesečno automatski stiže paket svih faktura. Multi-valuta po NBS kursu je pokrivena, pa ako ti dođe klijent iz inostranstva možeš mu fakturisati u evrima bez traženja kursa. Za paušalca koji tek počinje — a čiji je glavni cilj da ne zaglibi u administraciji — to je alat koji te vrati na posao.

Šta uraditi sledeće

Paušal je odličan režim za pravu vrstu biznisa — jeftin, jednostavan, predvidiv. Ali ako pogrešno procenjuješ svoje troškove ili biznis model, može te koštati više nego knjige. Ključno je da uradiš računicu pre nego što registruješ firmu, a ne posle.

Ako si posle ove računice zaključio da je paušal pravi izbor, sledeći korak je jednostavan: registruj firmu, prijavi se Poreskoj upravi, i postavi sistem za fakturisanje pre nego što ti stigne prvi klijent. Napravi besplatan nalog na fakturko.io/register i prva faktura ti je gotova za dva minuta.