Paušalac sa vođenjem knjiga: kada moraš

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 7. jul 2026. · 9 min čitanja

Većina paušalaca misli da je paušalno rešenje jedina obaveza koju imaju — plate mesečni iznos i gotova priča. Ali postoji tanka linija posle koje prestaješ da budeš paušalac i moraš da vodiš poslovne knjige. Ako je pređeš i ne primetiš, u kontroli te čeka rešenje o naknadnom razrezu poreza.

Ovaj tekst objašnjava tu razliku bez uvijanja — kada je paušalac dužan da vodi knjige, šta to konkretno znači u praksi i kako da ne trošiš vikende na papirologiju.

Šta je uopšte paušalno oporezivanje, a šta vođenje knjiga

Paušalno oporezivanje znači da Poreska uprava jednom godišnje rešenjem odredi koliko poreza i doprinosa plaćaš mesečno — bez obzira koliko zaradiš u okviru limita. Ne vodiš knjigu prihoda i rashoda za potrebe poreza na dobit, ne praviš bilans, ne obračunavaš amortizaciju. Ideja je da država sama proceni tvoj prihod na osnovu delatnosti, lokacije i drugih parametara.

Preduzetnik koji vodi knjige (tzv. "preduzetnik-knjigovodstvenik" ili preduzetnik oporezovan na stvarni prihod) je druga priča — plaća porez na stvarno ostvarenu dobit, mora da vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, radi godišnji bilans i predaje poresku prijavu PPDG-1S sa stvarnim brojkama.

Ključna zabluda: paušalac ne vodi poslovne knjige, ali mora da vodi KPO knjigu — knjigu o ostvarenom prometu. To nije poresko knjigovodstvo, već obična evidencija svih izdatih računa hronološki. Bez KPO knjige nisi u redu ni kao čist paušalac.

Kada paušalac MORA da pređe na vođenje knjiga

Postoji nekoliko situacija u kojima gubiš pravo na paušal i moraš da pređeš na knjige. Neke su tvoj izbor, neke ti zakon nametne.

1. Prešao si limit prometa. Ovo je najčešći razlog. Paušalac ima godišnji limit prometa iznad koga automatski gubi pravo na paušal. Aktuelni iznos limita proveri na sajtu Poreske uprave jer se povremeno usklađuje — ne oslanjaj se na cifru koju je neko pomenuo pre dve godine. Bitno je da se limit odnosi na kalendarsku godinu i da se prati kumulativno.

2. Ušao si u sistem PDV-a. Čim pređeš prag za obavezni ulazak u PDV (takođe proveri aktuelni iznos), postaješ PDV obveznik i automatski gubiš pravo na paušalno oporezivanje. Ne postoji "paušalac u PDV-u" — to su dve isključive kategorije.

3. Delatnost ti nije na spisku dozvoljenih. Neke delatnosti su izričito isključene iz paušalnog režima (npr. reklamiranje i istraživanje tržišta, trgovina, hoteli i restorani, finansijsko posredovanje, poslovi sa nekretninama). Ako promeniš šifru delatnosti u APR-u i nova nije dozvoljena za paušal — prelaziš na knjige.

4. Sam biraš da pređeš. Možeš i dobrovoljno da napustiš paušal — obično se to isplati kad imaš velike stvarne troškove (zakup poslovnog prostora, oprema, honorari saradnicima) koje kao paušalac ne možeš da priznaješ. Odluku donosiš do kraja godine za sledeću godinu.

5. Zaposliš radnika — to samo po sebi ne ukida paušal, jer zakon ne postavlja uslov o broju zaposlenih, ali pre ugovora o radu proveri sa knjigovođom nove mesečne obaveze.

Kako izgleda dan paušalca koji vodi knjige

Kad pređeš na knjige, praksa se menja u više tačaka. Više nije dovoljno da izdaješ fakture i skladištiš ih u fasciklu.

Prihodi. Svaka izlazna faktura mora da se evidentira u poslovnim knjigama, po datumu izdavanja ili naplate (zavisi od sistema — gotovinski ili obračunski). Ako radiš sa javnim sektorom (ili si u PDV-u i fakturišeš drugim PDV obveznicima), ide i preko SEF-a.

Rashodi. Sada svaki trošak koji želiš da priznaš kao poslovni mora da ima verodostojnu ispravu — fiskalni račun, ulaznu fakturu, ugovor. Kafa u kafiću bez računa nije trošak. Gorivo bez računa nije trošak. Zakup bez ugovora i obračuna nije trošak.

Osnovna sredstva. Kupio si laptop od 180.000 dinara? Ne knjižiš ga kao trošak u celini — ide na osnovna sredstva i amortizuje se po propisanim stopama. Ovo je razlika koju paušalci najčešće ne vide dok ne dođu do prve godišnje prijave.

Blagajna i izvodi. Vodi se dnevnik blagajne (za gotovinsko poslovanje) i pregledaju se bankovni izvodi red po red. Svaka uplata mora da se veže za konkretnu fakturu, svaka isplata za konkretan trošak.

Godišnja prijava PPDG-1S. Umesto rešenja koje ti Poreska šalje, sada ti podnosiš prijavu sa stvarnim brojkama do zakonskog roka (proveri aktuelni datum za tekuću godinu). Osnovica je stvarna dobit — prihodi minus priznati rashodi.

Koje knjige vodiš posle paušala

Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod ne bira sistem: zakon propisuje dvojno knjigovodstvo (Zakon o porezu na dohodak građana, član 43). Prosto knjigovodstvo važi samo za preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice, a paušalci vode samo KPO knjigu.

Dvojno knjigovodstvo u praksi vodi knjigovođa, pa sa njim pre prelaska dogovori šta mu šalješ i u kom roku.

Konkretni primeri iz prakse

Primer 1: IT frilenser koji je prešao limit. Marko je paušalac, programer, radi za jednog inostranog klijenta preko sata. Sredinom godine mu se dogodi da je klijent uplatio veći bonus i on je prešao godišnji limit prometa. Poreska uprava mu rešenjem nalaže knjige od polovine tekuće ili od početka naredne godine. U praksi: od datuma iz rešenja sve fakture knjiži hronološki, prati kurs NBS-a za devizne uplate, čuva ugovore sa klijentom, plaća porez na stvarnu dobit. Ako ima malo stvarnih troškova (kod IT-ja često je tako), efektivni porez mu može biti veći nego kao paušalcu — pa razmišlja da li da uđe u DOO.

Primer 2: Konsultant koji dobrovoljno prelazi. Jelena je poslovni konsultant, ima veće troškove — zakup coworking prostora, saradnici na projektima, softverske licence, put na konferencije. Kao paušalac ništa od toga ne priznaje. Računica pokaže da bi joj prelazak na knjige smanjio poreski trošak, jer bi 40-50% prihoda otišlo na priznate rashode. Do kraja godine podnosi prijavu za prelazak, od 1. januara vodi knjige.

Primer 3: Zanatlija koji ulazi u PDV. Nenad drži majstorsku radnju, promet mu je porastao i mora u PDV. Istog dana kad postane PDV obveznik, prestaje da bude paušalac. Sada vodi knjige, obračunava PDV na izlazne račune, ima pravo na prethodni PDV od dobavljača, predaje PDV prijavu sa POPDV obrascem, kao nov obveznik mesečno u tekućoj i narednoj godini (posle toga tromesečno, ako promet ne pređe 50 miliona). Papirologija je porasla, ali može da odbija PDV na sve nabavke materijala i alata.

Koliko sve to košta i koliko traje

Prelazak sa paušala na knjige podrazumeva tri vrste troška: knjigovođa, softver i tvoje vreme.

• Knjigovođa. Za paušalca knjigovođa naplaćuje minimalno (ako uopšte imaš — mnogi paušalci ga i nemaju). Kad pređeš na knjige, mesečna naknada raste jer knjigovođa sada realno radi posao. Cene variraju po tržištu — traži ponudu od dve-tri kancelarije.
• Softver za fakturisanje. Ovde ne štediš — bez alata za izdavanje faktura, praćenje uplata i pripremu paketa za knjigovođu, gubiš sate nedeljno.
• Tvoje vreme. Realno računaj nekoliko sati mesečno na sređivanje dokumentacije, čak i kad imaš knjigovođu — moraš da mu daš ulazne račune, potvrde o plaćanju, ugovore.

Najčešće greške pri prelasku na knjige

• Ne prijaviš prelazak na vreme. Ako si prešao limit, imaš obavezu da to prijaviš Poreskoj upravi — ne čekaj da te oni pozovu.
• Bacaš račune za sitne troškove. Fiskalni račun za kancelarijski materijal od 800 dinara jeste priznati trošak. Ako ga baciš, izgubio si ga.
• Mešaš privatne i poslovne troškove. Kartica firme za privatnu kupovinu je klasična greška koja ti u kontroli podrazumeva razrez.
• Ne pratiš kurs NBS za devizne fakture. Ako naplaćuješ u evrima ili dolarima, svaka faktura se u knjigama prikazuje po zvaničnom srednjem kursu na dan izdavanja / dan naplate — zavisi od sistema.
• Kasniš sa KPO knjigom i kad si paušalac. Podseti se: KPO obavezno voditi i kao paušalac. Ovo se često previdi.

Digitalizacija — jedini razuman način da ovo držiš pod kontrolom

Realnost je da preduzetnik koji vodi knjige, a još sam skuplja račune po fasciklama i šalje ih knjigovođi jednom mesečno u kesi — troši ozbiljno vreme koje bi trebalo da bude na poslu. Digitalizacija ovde ne znači "još jedan alat", već da svaka isprava (izlazna faktura, ulazna faktura, fiskalni račun) uđe u sistem odmah kad se pojavi.

Tri stvari koje odmah rešiš softverski:

1. Izlazne fakture izdaješ iz softvera iz kog ih šalješ na SEF ili klijentu na mejl, i vodi status naplate.
2. Ulazne fakture stižu sa SEF-a u Inbox, a račune za troškove slikaš i šalješ preko Telegrama — sačuvaju se među dokumentima za knjigovođu.
3. Mesečni paket knjigovođi ide automatski — bez fascikli, bez "poslaću ti sutra".

Kako ovo izgleda kroz Fakturko

Kad si preduzetnik koji vodi knjige, tvoja glavna glavobolja nije što ne razumeš svoj biznis — nego što svaki mesec treba da spakuješ i pošalješ knjigovođi izlazne fakture, ulazne SEF fakture i sve troškove, i to na način koji njemu odgovara. U Fakturku izlazne fakture i dokumenta idu knjigovođi u mesečnom paketu na mejl — ručno ili automatski po rasporedu (primljene SEF fakture nisu u paketu). Ulazne fakture ti stižu direktno sa SEF-a u Inbox, račune za troškove slikaš telefonom i pošalješ preko Telegrama, pa se sačuvaju među dokumentima za knjigovođu.

Za paušalca koji tek razmišlja o prelasku, dobra vest je da u praksi ne menjaš alat kad pređeš — isti sistem koji si koristio kao paušalac za izlazne fakture radi i posle prelaska.

Šta uraditi ove nedelje

Ako sumnjaš da si blizu limita ili razmišljaš o prelasku, uradi tri stvari:

1. Saberi promet od početka godine — realno, iz izvoda i faktura, ne po osećaju.
2. Uzmi sat vremena sa knjigovođom i uradi računicu: koliko bi te koštalo da si na knjigama sa svojim stvarnim troškovima ove godine.
3. Sredi digitalno arhivu — ako je prelazak neizbežan, ne želiš da ga dočekaš sa kesom računa.

Prelazak sa paušala na knjige nije katastrofa, ali jeste promena režima koja traži drugačiji način rada. Što ranije počneš da vodiš urednu evidenciju izlaznih i ulaznih dokumenata, prelazak će biti tehnička formalnost umesto haosa. Ako želiš da probaš kako to izgleda kad su ti fakture, troškovi i mesečni paket za knjigovođu na jednom mestu, napravi nalog na Fakturku i izdaj prvu fakturu istog dana.