Paušalac ili DOO za IT i konsalting: računica

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 8. septembar 2026. · 8 min čitanja

Radiš kao developer ili konsultant, prvi klijent iz inostranstva ti šalje ugovor na 4.500 EUR mesečno i pita te za PIB. Sad moraš da odlučiš: paušalac ili DOO? Odluka koju doneseš sledećih 30 dana odrediće koliko poreza plaćaš, koliko ličnog rizika snosiš i koliko papirologije te čeka svakog meseca sledećih nekoliko godina.

Ovo nije post o tome "šta je bolje" — zavisi od cifara, klijenata i tvoje tolerancije na birokratiju. Ali postoji tačka preloma gde paušal prestaje da bude racionalan izbor, i tu tačku možeš da izračunaš pre nego što odeš u APR.

Šta zapravo biraš: tri modela, ne dva

Kada IT čovek ili konsultant registruje posao u Srbiji, u praksi bira između tri forme: paušalno oporezovan preduzetnik, preduzetnik koji vodi poslovne knjige i DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću). Većina ljudi preskoči srednju opciju, ali ona ume da bude most kada prerasteš paušal a još ne želiš DOO.

Ključna razlika nije samo u porezima. Razlika je u tome ko odgovara za dugove:

Kod paušalca i preduzetnika, ako biznis propadne sa dugom od 3 miliona dinara, poverioci mogu na tvoj stan i auto. Kod DOO ne mogu — odgovaraš samo kapitalom koji si uneo (zakonski minimum je simboličnih 100 RSD). To je jedan razlog zašto ozbiljni konsultantski poslovi idu kroz DOO čim se pojave veći ugovori.

Koliko stvarno košta paušalac u IT-u

Paušalno oporezovan preduzetnik plaća fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa, bez obzira koliko fakturiše — dok god ne pređe zakonski limit prometa. Za softverske i konsultantske delatnosti (šifre 62.01, 62.02, 70.22 i slično) mesečna obaveza obično se kreće u rasponu od oko 25.000 do 45.000 dinara, u zavisnosti od opštine, staža i toga da li si u drugom radnom odnosu. Tačan iznos za tvoju šifru i opštinu proveri u aktuelnom rešenju Poreske uprave — cifre se menjaju svake godine.

Limit prometa za paušalca je 6 miliona dinara godišnje (bez PDV-a). Ako pređeš, gubiš paušalni status i moraš da vodiš knjige, plus ulaziš u sistem PDV-a ako pređeš 8 miliona ukupnog prometa.

Konkretan primer, konsultant na paušalu koji fakturiše prosečno 350.000 dinara mesečno:

Efektivna poreska stopa: oko 10–11%. Zato je paušal toliko atraktivan za IT frilensere — sve dok si ispod limita i dok ne padneš na testu samostalnosti.

Test samostalnosti: kada ti paušal više nije opcija

Ovo je najvažnija stvar koju IT paušalci često ignorišu do prve kontrole. Poreska uprava primenjuje test od 9 kriterijuma za utvrđivanje da li si stvarno samostalan preduzetnik ili si prikriveni zaposleni kod jednog klijenta. Ako "padneš" na 5 ili više kriterijuma, tvoja zarada od tog klijenta oporezuje se po znatno višim stopama (porez na drugi prihod plus doprinosi), a paušalni status ti ne pomaže.

Tipične zamke za IT paušalce:

• Radiš samo za jednog klijenta duže od 130 dana godišnje
• Klijent ti određuje radno vreme ili mesto rada
• Koristiš klijentovu opremu (laptop, licence, nalozi)
• Klijent snosi troškove tvog rada (putovanja, obuke)
• Nemaš druge klijente u periodu od 12 meseci

Ako radiš full-time za jednu inostranu kompaniju kao "kontraktor" preko paušalca, veoma je verovatno da padaš na test. To je razlog zašto se u poslednje vreme mnogo IT ljudi seli iz paušala u DOO — DOO ne podleže testu samostalnosti na isti način, jer je pravno lice, ne fizičko.

Kada DOO postaje racionalan izbor

DOO ima veće fiksne troškove (obavezno knjigovodstvo, obično 8.000–20.000 din. mesečno, sudske takse, kompleksnije izveštavanje), ali daje ti tri ozbiljne prednosti: ograničenu odgovornost, profesionalniji nastup pred korporativnim klijentima i fleksibilnost isplate zarade.

Kod DOO, novac koji firma zaradi nije automatski tvoj. Isplaćuješ ga sebi na tri načina:

1. Plata direktora — oporezuje se kao svaka plata (porez + doprinosi, oko 40% ukupnog opterećenja)
2. Dividenda — porez od 15% na neto dobit posle poreza na dobit (15%)
3. Kombinacija — minimalna plata + dividenda jednom godišnje (najčešća optimizacija)

Konkretna računica, DOO koje fakturiše 800.000 din. mesečno (9,6 miliona godišnje), kombinovana isplata:

Efektivna poreska stopa: oko 38%. Znatno viša od paušalca, ali je i prihod znatno veći od paušalnog limita. Za prihode preko 8–10 miliona godišnje, DOO postaje matematički neizbežan jer paušal više nije zakonski moguć.

Prelomna tačka: kada prebaciti se

Praktični orijentiri iz iskustva IT preduzetnika:

Ostani na paušalu ako:

• Godišnji promet ti je stabilno ispod 5 miliona dinara
• Imaš više klijenata (bar 2–3 aktivna u toku godine)
• Ne radiš full-time za jednog inostranog "poslodavca"
• Ne planiraš da zapošljavaš

Pređi na DOO ako:

• Prihod ti stabilno prelazi 6 miliona godišnje
• Radiš za jednog velikog klijenta (rizik testa samostalnosti)
• Klijenti su korporacije koje traže ugovor sa pravnim licem
• Planiraš da uzmeš partnera ili investitora
• Imaš imovinu koju ne želiš da rizikuješ (stan, štednja)
• Želiš da zapošljavaš i skaliraš

Preduzetnik sa knjigama je razuman most kada pređeš paušalni limit, ali još ne želiš dvostruko oporezivanje DOO-a. Poreska osnovica je stvarna dobit (prihod minus stvarni troškovi), pa ako imaš dosta priznatih troškova (kancelarija, oprema, službena putovanja), efektivna stopa ume da bude niža od DOO-a. Odgovornost ti i dalje ostaje lična.

Šta sa PDV-om

PDV je zasebna priča od pravne forme. Prag za obavezno ulazak u PDV je 8 miliona dinara prometa u prethodnih 12 meseci. Ako ga pređeš, moraš u sistem bez obzira da li si paušalac, preduzetnik ili DOO.

Za IT ljude koji rade za inostrane klijente, ovo je često dobra vest, ne loša — usluge izvezene van EU/regije obično se ne oporezuju PDV-om (izvoz usluga, mesto prometa je van Srbije), a ulazni PDV na tvoje troškove (laptop, softver, kancelarija) možeš da odbijaš. Neki IT preduzetnici dobrovoljno ulaze u PDV pre praga baš iz tog razloga.

Za domaće klijente, PDV znači da moraš izdavati e-fakture preko SEF-a ako fakturišeš pravnim licima ili budžetu. Za brzu proveru koliko PDV-a ide na neki iznos, koristi PDV kalkulator — ušteda vremena kad radiš predračune.

Praktični koraci: šta uraditi u sledećih 30 dana

Bez obzira šta biraš, sledi ovaj redosled:

1. Izračunaj realno tvoj godišnji prihod za sledećih 12 meseci na osnovu postojećih klijenata i ugovora
2. Uradi mini test samostalnosti sam sebi — koliko klijenata realno imaš, ko određuje kako radiš
3. Konsultuj knjigovođu pre nego što odeš u APR — 30 minuta razgovora sada ti štedi hiljade evra kasnije
4. Otvori poslovni račun u banci čim dobiješ rešenje o registraciji
5. Registruj se na SEF portalu ako ćeš fakturisati pravnim licima
6. Postavi sistem za fakturisanje odmah — čekanje da "prvo vidimo kako ide" znači haos posle 3 meseca

Registracija paušalca ide preko APR-a online, traje par dana i košta simboličnu taksu. DOO traži overu osnivačkog akta kod javnog beležnika, uplatu osnivačkog kapitala i nešto više papira — realno 7–14 dana od odluke do funkcionalne firme.

Gde Fakturko ulazi u priču

Koju god formu izabereš, fakturisanje ti je isti posao — samo forma dokumenta i obaveze prema SEF-u se razlikuju. Paušalac vodi KPO knjigu i izdaje fakture bez PDV-a; DOO u sistemu PDV-a šalje e-fakture kroz SEF, prima ulazne fakture i mora da ih odobri ili odbije u zakonskom roku. Fakturko pokriva sve tri forme iz iste aplikacije — profesionalni PDF šabloni za paušalca, puna SEF integracija za DOO (slanje, prijem, batch obrada), automatski NBS kurs za fakture u evrima za inostrane klijente.

Kada dođe kraj meseca, ne moraš da skupljaš faktura po mejlovima i foldere šalješ knjigovođi. Kroz Telegram poruku Faktoru — "pošalji knjigovođi sve fakture za novembar" — paket ide sam. Ako pređeš iz paušala u DOO, ne menjaš alat, samo uključiš SEF modul i nastaviš da radiš.

Izbor između paušalca i DOO nije jednokratna odluka — biznis se menja, prihodi rastu, klijenti postaju zahtevniji, i za par godina verovatno ćeš prelaziti iz jedne forme u drugu. Ono što se ne menja je da moraš da fakturišeš čisto i uredno od prvog dana, jer prva kontrola ne pita da li si bio zauzet. Ako želiš da to skineš sa liste briga, probaj Fakturko besplatno i napravi prvu fakturu za dva minuta — bez obzira koju formu odabereš.