Paušalac i zaposleni: koliko radnika sme da ima

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 28. jun 2026. · 9 min čitanja

Paušalac koji prvi put razmišlja da zaposli nekoga obično zapne na istom pitanju: da li sme uopšte, i ako sme — koliko ljudi? Odgovor je kratak: sme. Ali ima par stvari oko limita prihoda, doprinosa i administracije koje mnogi otkriju tek kad krene komplikacija. Idemo redom, sa konkretnim brojkama i primerima iz prakse.

Kratak odgovor: da, paušalac sme da ima zaposlene

Paušalac (preduzetnik koji se oporezuje paušalno) ima pravo da zapošljava radnike. Zakon o porezu na dohodak građana ne ograničava broj zaposlenih kod paušalca — možeš da imaš jednog, pet ili petnaest radnika, dokle god ispunjavaš ostale uslove za paušalni režim.

Ono što jeste ograničeno je godišnji prihod. Ako pređeš zakonski limit za paušalni status (proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave Republike Srbije, jer se menja), automatski izlaziš iz paušala i moraš da pređeš na vođenje poslovnih knjiga. Broj zaposlenih nije sam po sebi razlog za izlazak iz paušala — ali što više radnika, to brže rasteš preko limita.

U praksi to znači sledeće: paušalac koji ima 2-3 radnika i radi u zanatu (npr. autoperionica, frizerski salon, IT konsultant) sasvim normalno funkcioniše u paušalnom režimu godinama. Paušalac koji zaposli pet ljudi i počne ozbiljno da skalira posao obično za godinu-dve pređe limit i pređe u DOO ili u preduzetnika koji vodi knjige.

Šta se menja kad zaposliš prvog radnika

Trenutak kad potpišeš prvi ugovor o radu nije samo "još jedan papir". Menja ti se nekoliko stvari odjednom:

Prijava na CROSO. Pre nego što radnik počne da radi, moraš da ga prijaviš na obavezno socijalno osiguranje preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Prijava ide elektronski. Zakasniš li sa prijavom, dolazi inspekcija rada — kazne nisu male.

Mesečna obaveza obračuna zarade i poreza. Svakog meseca obračunavaš platu, porez na zaradu, doprinose za penziono, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost. Sve to plaćaš do određenog datuma u mesecu (proveri tačan rok na sajtu Poreske uprave).

PPP-PD prijava. Obavezan si da podnosiš prijavu PPP-PD elektronski preko portala Poreske uprave, gde prijavljuješ obračunate poreze i doprinose po zaposlenom.

Vođenje evidencija. Ne moraš da vodiš poslovne knjige (i dalje si paušalac), ali moraš da vodiš evidenciju o zaposlenima, ugovore, evidenciju radnog vremena, evidenciju o zaradama. Ovo je obaveza po Zakonu o radu, ne po Zakonu o porezu.

Zaštita na radu. Ako imaš zaposlene, moraš da imaš procenu rizika radnog mesta i osnovnu obuku iz BZR. Za delatnosti niskog rizika ovo nije skupo, ali jeste obaveza.

Konkretan primer: Marko ima paušalnu agenciju za digitalni marketing, paušalna mesečna obaveza mu je oko 18.000 dinara. Zaposli copywriter-ku za 80.000 dinara neto. Marko sad svakog meseca plaća:

• svoju paušalnu obavezu (porez + doprinosi za sebe)
• neto platu radnice
• porez na zaradu i doprinose za radnicu (orijentaciono ukupni trošak poslodavca je 40-50% iznad neto, ali tačne stope proveri na obračunu)
• PPP-PD prijavu jednom mesečno

Marku se isplati ako mu radnica donese više klijenata nego što košta. Ali računica mora da bude jasna pre potpisivanja ugovora, ne posle.

Tipovi ugovora koje paušalac može da koristi

Ne moraš svakoga da zaposliš na neodređeno. U zavisnosti od posla, imaš nekoliko opcija:

Veliki rizik koji mnogi paušalci prave: angažuju drugog paušalca umesto da ga zaposle, iako čovek radi kod njih puno radno vreme, na njihovom mestu, sa njihovom opremom. Poreska uprava ovo zove "prikriveni radni odnos" i može da prekvalifikuje ugovor — što znači retroaktivno obračunavanje poreza i doprinosa, plus kazne.

Pravilo palca: ako čovek dolazi svaki dan na isto mesto, radi po tvom rasporedu, koristi tvoju opremu i ne sme da radi za druge — to je radni odnos, bez obzira kako se ugovor zove.

Koliko zaista košta zaposleni paušalcu

Brojka koju mnogi previde: zaposleni te ne košta samo neto plata. Razlika između neto i ukupnog troška poslodavca u Srbiji je značajna. Evo orijentacionog razlaganja (proveri tačne stope na aktuelnim kalkulatorima Poreske uprave, jer se menjaju):

Praktično: ako želiš da radnik dobije 80.000 din neto, ukupni mesečni trošak za tebe je negde između 110.000 i 130.000 dinara, zavisno od olakšica i osnovice. Plus topli obrok, regres, godišnji odmor, bolovanje, eventualno prevoz.

Pre nego što potpišeš ugovor, uradi jednostavnu računicu na godišnjem nivou:

Primer: Frizerski salon, paušalka Jelena, mesečni prihod oko 280.000 din. Razmišlja da zaposli pomoćnicu za 60.000 neto. Ukupni godišnji trošak zaposlene: cca 1.000.000 din. Plus paušalna obaveza za Jelenu. Da li pomoćnica donosi dodatnih bar 1.200.000 din prihoda godišnje? Ako da — isplati se. Ako ne — bolje da angažuje saradnicu preko ugovora o privremenim poslovima, samo za špic dane.

Koliko zaposlenih je previše: kad da pređeš iz paušala

Nema zakonskog limita koliko radnika smeš da imaš kao paušalac. Ali postoji praktični limit koji ti diktira matematika.

Razmisli ovako: ako ti je paušalna obaveza, na primer, 20.000 din mesečno, a imaš pet zaposlenih i ozbiljan obrt, verovatno si već prešao prihodni limit za paušal. Ili ćeš ga prešieti tokom godine.

Kad pređeš prag, automatski izlaziš iz paušalnog režima i moraš da vodiš poslovne knjige (prosto knjigovodstvo ili dvojno). To znači:

• Mesečno knjigovodstvo (angažuješ knjigovođu)
• PDV sistem (ako pređeš limit za PDV, proveri aktuelni iznos)
• Drugačiji način oporezivanja dobiti
• Više administracije, više papirologije

Ovo nije nužno loše — mnogi preduzetnici namerno izlaze iz paušala jer im se isplati zbog troškova koje mogu da knjiže. Ali odluku treba doneti sa knjigovođom u ruci, ne preko noći.

Praktičan signal da je vreme za prelazak:

1. Prihodi ti se približavaju paušalnom limitu i rastu mesečno
2. Imaš 3+ zaposlena i opremu/zalihe koje bi mogao da knjižiš kao trošak
3. Klijenti počinju da traže PDV fakture
4. Razmišljaš o investiciji u opremu, prostor, vozilo

Najčešće greške paušalaca koji prvi put zapošljavaju

U praksi se ovih pet grešaka ponavlja:

1. Kasna prijava na CROSO. Radnik počne da radi u ponedeljak, vlasnik kaže "uradićemo papire kroz nedelju dana". Dolazi inspekcija, kazna stiže. Prijava mora pre prvog dana rada.

2. Plata na ruke bez obračuna. "Daću ti 60.000 keš, bez papira" — kratkoročno deluje jeftino, dugoročno je rizik za obe strane. Radnik nema staž, ti imaš neevidentiranog radnika, što je krivično delo.

3. Mešanje paušalne kase sa platama. Paušalac često uzima novac sa računa firme i plaća radnika, ali ne razdvaja jasno. Voditi makar prostu evidenciju ko-šta-kad je dobio štedi nerve kad dođe pitanje od inspekcije rada ili Poreske uprave.

4. Bez ugovora o radu, samo "dogovor". Zakon o radu traži pisani ugovor pre početka rada. Usmeni dogovor je nula u pravnom smislu.

5. Zaboravljanje na godišnji odmor i bolovanje. Radnik ima pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora, plaćeno bolovanje, regres. Ovo nisu opcije — to su zakonske obaveze.

Kako pratiti rast kad zaposliš ljude

Trenutak kad zaposliš prvog čoveka je takođe trenutak kad ti stari način vođenja firme prestaje da funkcioniše. Dok si radio sam, mogao si fakture da praviš u Word-u i da znaš napamet ko ti duguje. Sa dva-tri zaposlena, broj faktura raste, klijenata je više, dugovanja se gomilaju.

Konkretno: ako si imao 10 faktura mesečno kao solo paušalac, sa jednim zaposlenim brzo si na 30-40 faktura. Sa dva radnika — 60+. Tu već gubiš pregled. A da bi platio zarade, moraš da znaš tačno ko ti je platio, ko kasni, koliko keša dolazi sledeće sedmice.

Kako Fakturko ulazi u priču kad krećeš da rasteš

Praktično: kad pređeš sa "sam radim" na "imam tim", treba ti sistem koji prati ko šta fakturiše, ko ti duguje i koliko keša ulazi mesečno — da ne moraš svakog 5. u mesecu da paničiš oko zarada. Fakturko ti drži klijente, fakture, dugovanja i bankovne uplate na jednom mestu, sa SEF integracijom, tako da fakturisanje ne postaje posao za sebe kad ti firma poraste.

Praktičan deo: Faktor (AI asistent) razume glasovne poruke na Telegramu i WhatsAppu. Ujutru, na putu do salona ili kancelarije, kažeš "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec" i to je odrađeno — faktura kreirana, poslata na mejl i na SEF. Mesečno paket svih faktura ide knjigovođi automatski, što je posebno zgodno kad pređeš na vođenje knjiga jer izađeš iz paušala. Recurring fakture za stalne klijente ne moraš ručno da praviš svakog meseca — postaviš jednom i Faktor tera dalje.

Šta da uradiš pre nego što zaposliš prvog radnika

Ako si paušalac i ozbiljno razmišljaš o zapošljavanju, evo realne čekliste:

1. Uradi računicu na godišnjem nivou. Ukupni trošak zaposlenog × 12 vs realan dodatni prihod koji ti donosi.
2. Konsultuj knjigovođu o tome da li ćeš ostati u paušalu ili je vreme za prelazak.
3. Definiši opis posla i tip ugovora (radni odnos vs ugovor o delu vs privremeni poslovi).
4. Prijava na CROSO pre prvog dana rada — bez izuzetka.
5. Procena rizika BZR — angažuj licenciranu firmu za izradu, nije skupo.
6. Pripremi sistem za fakturisanje i naplatu koji može da podnese duplo veći obim posla.
7. Otvori poseban podračun ili koverat za zarade — da se taj novac ne meša sa operativnim keš tokom.

Zapošljavanje je jedan od najvećih koraka u životu paušalca. Nije strašno, ali jeste obavezujuće — i prema radniku, i prema državi, i prema sopstvenom keš toku. Što bolje pripremljen kreneš, manje iznenađenja kasnije.

Ako želiš da fakturisanje, klijente i dugovanja prebaciš sa Excela na nešto što raste sa tobom — registruj se besplatno na Fakturko i napravi prvu fakturu za dva minuta.