Paušalac i stalni posao: može li se kombinovati

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 25. jun 2026. · 9 min čitanja

Petkom popodne dođe pitanje koje čujem bar dva puta nedeljno: "Imam ugovor o radu u firmi, ali mi se javljaju ljudi sa strane za projekte. Mogu li da otvorim paušalnu radnju i fakturišem im, a da ne izgubim posao i ne platim duplo doprinose?"

Kratak odgovor je: da, može se. Dug odgovor je da postoji nekoliko zamki — od toga ko plaća koje doprinose, preko šifre delatnosti, do toga šta piše u tvom ugovoru o radu. Ovaj tekst raspakuje sve to korak po korak, sa konkretnim primerima i tabelama koje možeš odmah da primeniš.

Da li zakon uopšte dozvoljava da budeš zaposlen i paušalac istovremeno

Da, dozvoljava. U Srbiji ne postoji propis koji zabranjuje fizičkom licu koje je u radnom odnosu da istovremeno bude registrovano kao preduzetnik paušalac. Status zaposlenog i status preduzetnika su dva odvojena pravna odnosa — jedan reguliše Zakon o radu, drugi Zakon o privrednim društvima i poreski propisi.

To znači da možeš ujutru raditi 9–17h kao programer u firmi, a uveče i vikendom fakturisati klijentima sa strane preko paušalne radnje. Poslodavac te ne može sprečiti samim tim što si zaposlen — ali postoje dve stvari koje moraš proveriti pre nego što odeš u APR:

1. Ugovor o radu i interni akti poslodavca — često sadrže klauzulu o zabrani konkurencije ili obavezi prijavljivanja dodatnog rada. Ako tvoja paušalna radnja ima istu šifru delatnosti kao tvoj poslodavac (npr. radiš kao razvojni inženjer u softverskoj firmi i hoćeš da fakturišeš softverske usluge), ovo postaje pravno klizav teren.
2. Tip poslodavca — ako radiš u javnom sektoru, državnoj upravi ili javnom preduzeću, postoje dodatna ograničenja po posebnim zakonima (Zakon o državnim službenicima, Zakon o sprečavanju sukoba interesa). Tu obavezno proveri pre registracije.

Za zaposlene u privatnom sektoru, pravilo je jednostavno: ako ti ugovor ne zabranjuje izričito, slobodno možeš da otvoriš paušalnu radnju.

Ko plaća koje doprinose kad si i zaposlen i paušalac

Ovde je najveća zabuna i najveća ušteda. Kad si zaposlen, poslodavac za tebe već plaća sve obavezne doprinose iz tvoje plate — penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti. Kad istovremeno otvoriš paušalnu radnju, ne plaćaš ponovo zdravstveno osiguranje preko radnje, jer si već zdravstveno osiguran preko radnog odnosa.

To znači da je tvoj mesečni paušalni račun manji nego kod paušalca koji nije nigde zaposlen. Konkretno, struktura izgleda ovako:

PIO doprinos kroz paušalnu radnju i dalje plaćaš jer ti se taj period vodi kao dodatni staž. Za tačan iznos mesečne obaveze proveri rešenje koje ti šalje Poreska uprava — iznos zavisi od šifre delatnosti, opštine i godišnje osnovice.

Praktičan primer: Miloš je zaposlen u IT firmi sa platom od 180.000 dinara neto. Otvara paušalnu radnju sa šifrom 62.01 (računarsko programiranje) u Novom Sadu da bi fakturisao freelance projekte. Njegov mesečni paušalni račun je osetno niži od kolege Marka koji ima istu šifru i istu opštinu ali nije zaposlen — razlika je upravo zdravstveni doprinos koji Miloš ne plaća.

Kad dobiješ rešenje od Poreske uprave, na njemu jasno piše rasčlanjeno: porez + PIO + (zdravstveno ili 0). Ako ti je obračunato zdravstveno, a u radnom si odnosu, treba da podneseš zahtev za izmenu rešenja i priložiš M-A obrazac kao dokaz da si osiguran preko poslodavca.

Tri scenarija iz prakse koje treba znati

Da bismo izbegli apstrakciju, evo tri tipična slučaja koja se najčešće sreću:

Scenario 1: Zaposleni u privatnoj firmi koji fakturiše različitim klijentima

Ana radi kao marketing menadžer u agenciji, ugovor o radu nema klauzulu o zabrani dodatnog rada. Vikendom radi tekstove za 3-4 stalna klijenta. Otvara paušalnu radnju sa šifrom 73.11 (delatnost reklamnih agencija). Plaća umanjeni paušalni račun, fakturiše klijentima, sve čisto. Jedino na šta mora da pazi: da nijedan njen klijent nije konkurent agenciji u kojoj radi.

Scenario 2: Zaposleni koji fakturiše SOPSTVENOM poslodavcu

Ovo je crvena lampica. Ako si formalno zaposlen u firmi i istovremeno joj fakturišeš kao paušalac za "iste poslove", Poreska uprava to može tretirati kao prikriveni radni odnos ili kao test samostalnosti. Posledica može biti reklasifikacija prihoda i naknadno plaćanje punog poreza i doprinosa kao da je sve bila plata.

Ovo se najčešće dešava u IT sektoru gde firma proba da "optimizuje" trošak tako što zaposlenog premesti na paušalnu fakturu. Test samostalnosti ima 9 kriterijuma — ako paušalac padne na 5 ili više, smatra se nesamostalnim i prihod se dodatno oporezuje. Praktično pravilo: ne fakturiši paušalno svom poslodavcu za poslove slične onima iz ugovora o radu.

Scenario 3: Zaposleni u javnom sektoru

Tijana je profesorka u srednjoj školi i hoće da otvori paušalnu radnju za držanje privatnih časova jezika. Prosvetni zakon i Zakon o radu u javnim službama dozvoljavaju dopunski rad uz saglasnost direktora ustanove. Bez te saglasnosti, registracija paušalne radnje može joj doneti disciplinski postupak. Pre registracije — pisana saglasnost.

Kako izabrati pravu šifru delatnosti

Kad si zaposlen, dvostruko je važno da izabereš šifru koja:

• nije u direktnoj konkurenciji sa delatnošću tvog poslodavca,
• spada u dozvoljene šifre za paušalno oporezivanje,
• realno odgovara onome što ćeš fakturisati.

Lista dozvoljenih šifara za paušalce je propisana Uredbom o paušalnom oporezivanju i ne sadrži sve šifre iz APR registra. Na primer, konsalting (70.22) nije moguće raditi paušalno, ali računarsko programiranje (62.01), prevođenje (74.30), fotografija (74.20) i većina zanatskih delatnosti jeste.

Pre nego što kreneš u APR, proveri aktuelnu listu na sajtu Poreske uprave — lista se s vremena na vreme menja, kao i koeficijenti za izračun paušalnog poreza.

Limit od 6 miliona i šta sa porezom na kraju godine

Kao paušalac imaš godišnji limit prometa (proveri aktuelni iznos — godinama je bio 6 miliona dinara, ali se može menjati). Ako pređeš taj limit, gubiš pravo na paušalno oporezivanje i moraš preći na knjige prihoda i rashoda ili u sistem PDV-a.

Bitno: plata iz radnog odnosa se ne računa u taj limit. Limit se odnosi isključivo na promet preduzetničke radnje. To znači da možeš imati platu od recimo 2 miliona godišnje neto i još dodatnih 5,9 miliona prometa kroz radnju, i dalje si u paušalu.

Ono što ti dolazi na kraju godine je godišnji porez na dohodak građana — kumulativni porez koji se obračunava kad ti ukupna primanja iz svih izvora pređu propisani prag (oko trostruke prosečne godišnje zarade). Tada ti se sabira plata + paušalni prihod (računa se kao 5x veći od osnovice doprinosa, prema važećoj formuli — proveri aktuelni metod obračuna) i razlika se oporezuje po stopi od 10–15%.

Ako planiraš da fakturišeš značajne sume preko paušalne radnje uz dobru platu, godišnji porez je nešto što moraš da staviš u kalkulaciju. Praktičan savet: računovođa ti može na početku godine napraviti projekciju koliko ćeš dugovati u maju sledeće godine, da ne bude iznenađenja.

Administracija koju ne smeš da preskočiš

Imati paušalnu radnju "sa strane" zvuči kao nešto što radiš uveče za 10 minuta, ali postoje obaveze koje se ne smeju zaboraviti:

1. Mesečna uplata paušalnog poreza i doprinosa — do 15. u mesecu za prethodni mesec, prema rešenju Poreske uprave.
2. KPO knjiga — evidencija prometa, vodi se hronološki i može elektronski.
3. Fakture sa svim obaveznim elementima — broj, datum prometa, podaci o izdavaocu i primaocu, opis usluge, iznos. Bez PDV-a, sa napomenom "Poreski obveznik nije u sistemu PDV-a".
4. SEF za fakture pravnim licima — ako fakturišeš firmama (DOO, AD, državnim organima), faktura mora ići kroz Sistem elektronskih faktura. Ako fakturišeš samo fizičkim licima, SEF ti ne treba.
5. Godišnja prijava (PPDG-1S) — do određenog roka u godini, paušalci podnose godišnju prijavu prometa.

Najveća greška zaposlenih paušalaca: zaborave da je SEF obavezan i nastave da šalju PDF fakture mejlom. Posle nekoliko meseci dobiju opomenu jer klijent (DOO) nije imao kako da legalno evidentira trošak.

Kada radni odnos pravi probleme paušalcu

Postoji situacija kad biti zaposlen radi paušalcu protiv interesa — kad je glavni izvor prihoda paušalna radnja, a radni odnos je samo formalan (npr. 4 sata, minimalac kod prijatelja). Razlozi zašto bi neko to radio:

• da ima zdravstveno osiguranje preko firme,
• da ima radni staž u kontinuitetu,
• da ima dokaz o primanjima za kredit.

Ali, ako ti je realni prihod 90% iz radnje, a 10% iz "fiktivne" plate, dva problema: poslodavac može imati probleme sa inspekcijom rada (prijavljen na 4 sata a ne radi tih 4 sata), a ti sam ne gradiš puni staž ni punu osnovicu za penziju.

Realnije rešenje je da ostaneš samo paušalac i sam plaćaš pun set doprinosa, ili da nađeš honorarno angažovanje koje stvarno odgovara onome za šta si prijavljen.

Gde Fakturko ulazi u priču

Najveći problem zaposlenog paušalca nije porez — to računovođa reši za 15 minuta mesečno. Najveći problem je vreme. Posle radnog dana od 9 sati, nemaš energiju da otvaraš laptop, ulaziš u softver, kucaš podatke klijenta, generišeš PDF, ručno šalješ na SEF.

Tu Fakturko menja igru: dok se vraćaš sa posla, pošalješ glasovnu poruku na WhatsApp ili Telegram — "pošalji Mariji fakturu za jun, isto kao maj" — i Faktor (AI asistent) ti kreira fakturu, šalje je na mejl klijentu i automatski je registruje na SEF. Ne otvaraš laptop, ne logiraš se nigde. Recurring fakture za stalne klijente postaviš jednom i same se šalju mesečno. Mesečni paket faktura ide knjigovođi automatski, bez jurnjave po inboxu.

Za nekoga ko ima dnevni posao i fakturisanje "sa strane", razlika je između toga da posao sa strane bude opterećenje i da bude lak dodatni prihod. Ovo je tačno scenario za koji je Fakturko napravljen.

Šta dalje

Kombinacija radnog odnosa i paušalne radnje je legalna, finansijski povoljna (manji doprinosi zbog već postojećeg zdravstvenog) i u praksi najpopularniji model za sve koji žele dodatni prihod bez napuštanja sigurnosti redovne plate. Glavne stvari na koje moraš da paziš: proveri ugovor o radu, izaberi šifru van konkurencije sa poslodavcem, ne fakturiši sopstvenom poslodavcu za iste poslove i ne zaboravi SEF kad fakturišeš pravnim licima.

Sve ostalo je rutina — a rutinu možeš automatizovati. Registruj se besplatno na fakturko.io/register i pošalji prvu fakturu glasovnom porukom za 2 minuta, bez otvaranja laptopa.