Olakšice za zapošljavanje do 2028: limit 5,5M€

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 17. avgust 2026. · 9 min čitanja

Ako razmišljaš da zaposliš nekog novog radnika iduće godine, ovo je vest koju treba da pročitaš pre nego što potpišeš ugovor. Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona koji produžava postojeće olakšice za doprinose do kraja 2028. godine, ali uvodi gornji limit od 5,5 miliona evra ukupne pomoći po jednom poslodavcu. Za većinu malih firmi i preduzetnika taj limit nije problem — problem je što većina i ne zna da ove olakšice postoje ili misli da su previše komplikovane za korišćenje.

Da razložimo šta se tačno menja, ko ima pravo, i kako da izračunaš da li ti se isplati da pomeriš zapošljavanje za par meseci.

Šta se konkretno produžava do 2028.

Predlog zakona produžava primenu već postojećih podsticaja za zapošljavanje — dakle, ne uvodi se novi model, već se za tri godine odlaže rok koji je trebalo da istekne krajem 2025. Konkretno, poslodavci koji zaposle novo lice i dalje mogu da ostvare pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa na zaradu novozaposlenog, u procentima koji su već propisani važećim Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ono što je novo — i što treba da razumeš pre nego što nastaviš — jeste ukupno ograničenje od 5,5 miliona evra po poslodavcu za sve olakšice koje jedno pravno lice može da iskoristi u periodu primene. Za većinu srpskih firmi to zvuči kao apstraktan broj, ali za veće poslodavce koji su do sada agresivno koristili podsticaje, to znači da će morati da vode računa o kumulativu.

Ključno je razumeti tri stvari:

1. Olakšice se odnose na novozaposlena lica, ne na postojeće radnike koje samo prevodiš na drugi ugovor.
2. Da bi neko bio „novozaposlen" u smislu zakona, mora da ispuni uslov da je pre zaposlenja bio evidentiran kod NSZ-a ili da nije bio u radnom odnosu određeni broj meseci — proveri aktuelnu definiciju u tekstu zakona jer se u praksi baš tu prave greške.
3. Poslodavac mora biti registrovan i redovno izmirivati obaveze — ako imaš neizmirenih poreza, olakšica ti ne pripada.

Ko sme da koristi: paušalac, DOO, agencija

Ovde je najviše zabune. Kratko i jasno — pravo na olakšice imaju poslodavci koji zapošljavaju radnike po osnovu radnog odnosa, dakle koji podnose PPP-PD i plaćaju doprinose. To automatski isključuje najveći deo paušalaca, ali ne sve.

Praktičan primer: paušalac Marko iz Niša koji je grafički dizajner i zarađuje blizu limita od 6 miliona godišnje razmišlja da uzme juniora. Ako Marka zaposli po ugovoru o radu (a ne po ugovoru o delu ili autorskom), i ako junior ispunjava uslov novozaposlenog lica, Marko ima pravo na povraćaj dela doprinosa. To realno može da mu skine 15-30% troška radnika u prvoj godini, što kod plate od 80.000 dinara neto nije malo — govorimo o par stotina hiljada dinara godišnje.

Drugi primer: DOO za IT usluge sa 4 zaposlena koje zapošljava petog programera. Ovde je olakšica praktično standardna alatka planiranja troškova — dobar knjigovođa će to automatski aktivirati kroz PPP-PD prijavu.

Limit 5,5M€: kome je stvarno prepreka

Većini malih firmi u Srbiji ovaj limit neće značiti apsolutno ništa. Da bi jedan poslodavac iskoristio 5,5 miliona evra u olakšicama, morao bi da ima stotine visoko plaćenih novozaposlenih tokom više godina primene mera. To je teren velikih IT kompanija, proizvodnih pogona i multinacionalki koje otvaraju centre u Srbiji.

Za tebe, kao vlasnika firme sa 1-20 zaposlenih, praktična računica izgleda ovako:

• Prosečna godišnja olakšica po novozaposlenom (u zavisnosti od plate i procenta povraćaja) kreće se u rasponu od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona dinara.
• Da bi „udario" u limit od 5,5M€ (oko 640 miliona dinara), treba ti stotine radnika ili višegodišnje agresivno zapošljavanje visoko plaćenih profila.

Zaključak: limit je tu da državu zaštiti od toga da nekoliko velikih igrača „popije" celu meru — ali za malu i srednju firmu, mera je i dalje potpuno funkcionalna. Ne odustaj od korišćenja olakšice zato što si čuo za limit.

Kako izračunati da li ti se isplati novi radnik

Pre nego što potpišeš ugovor, uradi konkretnu računicu za svoj slučaj. Evo šeme koju koristim kad me pitaju kolege preduzetnici:

Korak 1: Izračunaj bruto trošak radnika bez olakšice. Za neto platu koju obećavaš, tvoj knjigovođa (ili bilo koji online kalkulator zarada) daće ti bruto 2 iznos — to je pravi trošak firme.

Korak 2: Proceni procenat povraćaja koji ti pripada. Ovo zavisi od profila novozaposlenog (koliko meseci je bio nezaposlen, godine starosti, kvalifikacije). Postoji više kategorija sa različitim procentima povraćaja doprinosa. Traži od knjigovođe da ti da tačan procenat za konkretnog kandidata.

Korak 3: Množi mesečni povraćaj sa brojem meseci trajanja olakšice. Olakšica ne traje večno — ima definisan period. Kad sabereš, dobiješ realnu ukupnu uštedu za taj angažman.

Korak 4: Uporedi sa alternativama. Da li ti se isplati:

• radnik u radnom odnosu sa olakšicom,
• angažovanje istog čoveka kao paušalca (on izdaje fakturu),
• ili ugovor o delu za povremeni posao.

Za konstantan, stabilan posao — radni odnos sa olakšicom je često najjeftiniji, čak i pre olakšice. Sa olakšicom postaje ozbiljno konkurentan.

Praktični koraci: šta uraditi pre 2028.

Ako planiraš da rasteš, vremenski okvir do kraja 2028. daje ti realno tri kompletne poslovne godine za planiranje. Evo šta uraditi po redosledu:

1. Pregled trenutne strukture angažovanja. Koliko ljudi ti radi kao paušalci, koliko po ugovoru o delu, koliko u radnom odnosu? Za svakog ko realno radi puno radno vreme već duže od 6 meseci — razmisli da li ima smisla prevod na radni odnos. Napomena: „prevod postojećeg" po pravilu ne aktivira olakšicu za novozaposlene. Olakšica je za nova lica koja ispunjavaju uslov.

2. Planiraj nova zapošljavanja u ciklusima. Umesto da zaposliš sve odjednom, rasporedi angažovanja tako da svaki novozaposleni ima maksimalan period korišćenja olakšice pre isteka mere. Radnik zaposlen u januaru 2027. ima duži period korišćenja od radnika zaposlenog u julu 2028.

3. Proveri evidenciju NSZ za kandidate. Pre nego što potpišeš ugovor, pitaj kandidata da ti donese potvrdu NSZ-a ili proveri istoriju osiguranja. Ako je čovek do juče bio u radnom odnosu kod druge firme, možda ne ispunjava uslov novozaposlenog — a to znači da olakšica otpada.

4. Uskladi se sa knjigovođom OD PRVOG MESECA. Olakšica se aktivira kroz PPP-PD prijavu. Ako ti knjigovođa u prvoj mesečnoj prijavi ne označi lice kao korisnika olakšice, propuštaš mesečni povraćaj. Ovo je najčešća greška u praksi — zaposliš čoveka, misliš da olakšica automatski „radi", a knjigovođa je zaboravio da čekira polje.

5. Vodi evidenciju kumulativa. Iako većina firmi neće doći blizu limita od 5,5M€, treba da vodiš evidenciju ukupno iskorišćenih olakšica po godinama. Za manje firme to je jednostavno, ali ako rasteš brzo, biće ti trebala tabela.

Najčešće greške koje koštaju firmu para

Iz razgovora sa knjigovođama i preduzetnicima, ovo su tri greške koje se najviše ponavljaju:

Greška 1: „Preveo sam radnika iz agencije u firmu i mislim da imam olakšicu." Ne. Ako je lice već bilo u radnom odnosu (bilo gde), po pravilu ne ispunjava definiciju novozaposlenog. Proveri tačne uslove u zakonu pre nego što računaš na povraćaj.

Greška 2: Kombinovanje sa drugim državnim subvencijama bez provere. Neke mere se međusobno isključuju. Ako si već koristio subvenciju NSZ-a za samozapošljavanje ili neku drugu meru za isto lice, možda ti olakšica po ovom osnovu ne pripada. Uvek proveri sa knjigovođom pre nego što potpišeš.

Greška 3: Zapošljavanje pred sam kraj mere. Ako zaposliš čoveka u novembru 2028, olakšica ti realno traje veoma kratko pre isteka roka. Bolje planiraj zapošljavanja ranije u godini ili ranije u periodu primene mere — dobijaš više meseci povraćaja.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

U celoj priči o olakšicama, najveći praktičan problem nije razumevanje zakona — to će ti knjigovođa objasniti za 15 minuta. Problem je da ne izgubiš pregled nad time šta ti radnik košta mesečno, koliko ti se vraća, i kako to utiče na cash flow firme. Kad rasteš i zapošljavaš, jednostavno nemaš vremena da svako veče otvaraš Excel i računaš.

Ovde Faktor, AI asistent u Fakturku, radi tiho u pozadini: pitaš ga glasovnom porukom na Telegramu „koliko sam ovaj mesec fakturisao i koji su mi najveći troškovi", i dobiješ presek za par sekundi. Kad slikaš račun za kancelariju ili gorivo, OCR to automatski knjiži u troškove, pa kad na kraju meseca pošalješ knjigovođi paket („pošalji knjigovođi sve fakture i troškove za maj" — jedna glasovna poruka), on ima celu sliku i može tačno da obračuna kombinaciju olakšica, doprinosa i PDV-a. Nema fascikli, nema gubljenja računa, nema zaboravljenih faktura koje bi promenile obračun.

Šta uraditi ove nedelje

Ako te ova tema zanima jer razmišljaš o zapošljavanju, ne čekaj da zakon uđe u primenu. Uradi ovih pet stvari u naredne dve nedelje:

1. Napravi listu pozicija koje planiraš da otvoriš u naredne 2-3 godine.
2. Sedi sa knjigovođom 30 minuta i traži da ti napravi konkretan obračun troška radnika sa i bez olakšice — na tvom broju.
3. Pripremi finansijsku rezervu za tri mesečne plate unapred. Olakšica se refundira, ne umanjuje mesečnu obavezu — pare i dalje moraš da imaš na računu na dan plate.
4. Uredi papire firme — dugovanja prema poreskoj, nepredati bilansi, sve to ti može oboriti pravo na olakšicu.
5. Postavi sistem za praćenje faktura i troškova koji ti neće otimati vreme kad počneš da rasteš.

Olakšice do 2028. su realna prilika da smanjiš trošak rasta firme za značajan iznos — ali samo ako uđeš spreman. Većina propuštenih ušteda ne dešava se zbog zakona, nego zbog nereda u papirima i propuštenih rokova.

Ako želiš da ti fakturisanje, troškovi i mesečni paket za knjigovođu rade sami dok se ti baviš zapošljavanjem i rastom, probaj Fakturko besplatno — prva faktura ti je gotova za dva minuta, a Faktor preuzima rutinu od prvog dana.