Novi poreski propisi u Srbiji: šta čeka preduzetnike

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 18. jun 2026. · 10 min čitanja

Vest da NALED i Ministarstvo finansija pripremaju novi paket poreskih propisa koji bi se primenjivao danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji je verovatno prošla pored tebe dok si pakovao porudžbinu ili jurio rok za fakturu. Razumljivo. Ali ako vodiš firmu, paušal ili radiš kao frilenser, ovo je tema koju ne smeš da pustiš da te zaobiđe — jer izmene PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak diraju te direktno u kasu.

U ovom tekstu prolazimo kroz to šta se priprema, šta to znači u praksi za različite tipove preduzetnika, i kako da se organizuješ tako da te promene zateknu spremnog, a ne u panici dva dana pre roka.

Šta tačno NALED najavljuje

Prema informacijama koje je preneo Biznis i finansije (bif.rs), u pripremi je novi paket poreskih propisa koji bi se primenjivao od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Paket pokriva četiri velike oblasti:

• PDV — usklađivanje sa direktivama EU
• Akcize — harmonizacija sa pravilima jedinstvenog tržišta
• Porez na dobit pravnih lica
• Porez na dohodak građana

Ključna stvar koju treba odmah razumeti: ne govorimo o promenama koje stupaju na snagu sutra. Govorimo o paketu koji se piše sada, kako bismo bili spremni kada dođe trenutak pristupanja EU. To znači dve stvari. Prvo, imaš vremena da se pripremiš. Drugo, čim paket bude usvojen, primeniće se odjednom — a iskustvo zemalja iz regije pokazuje da je tranzicioni period uvek kraći nego što bi htelo da ti se učini.

Konkretne brojke (stope, limiti, datumi) još nisu javno objavljene u finalnoj formi. Pre nego što neku cifru uzmeš za ozbiljno, proveri je na sajtu Ministarstva finansija, Poreske uprave ili kod knjigovođe.

Zašto je PDV deo najvažniji za većinu malih firmi

Ako si u sistemu PDV-a — ili razmišljaš o ulasku — ovo te se tiče najviše. Usklađivanje sa EU direktivama o PDV-u u praksi obično znači više stvari koje malu firmu mogu da izbace iz koloseka:

Promene u stopama. EU ima minimalnu standardnu stopu PDV-a i pravila o smanjenim stopama. Srbija će morati da uskladi svoju strukturu — što ne mora da znači povećanje, ali može da znači prekvalifikaciju proizvoda i usluga u drugu stopu. Ako prodaješ npr. specifičnu kategoriju robe koja je sada na sniženoj stopi, proveri da li će tu i ostati.

Pravila o mestu prometa usluga. Za sve koji rade sa klijentima iz EU (frilenseri, agencije, IT firme), ovo je veliki deo. Pravila o tome gde se smatra da je usluga pružena — a samim tim ko obračunava PDV — moraće da se usklade.

Reverse charge mehanizam. EU intenzivno koristi reverse charge (prenos poreske obaveze) na više kategorija nego što ga sada koristi srpski sistem. Ko prima fakturu za određene usluge, taj obračunava i plaća PDV. Ovo menja način knjiženja i način popunjavanja PDV prijave.

Elektronsko fakturisanje kao pravilo, ne izuzetak. SEF nije slučajno uveden. EU u celosti ide ka obaveznom e-fakturisanju za B2B transakcije (slično onome što već imamo). Ko je danas još uvek na papiru i PDF-u za sve, kasni — bez obzira na sve nove propise.

Primer iz prakse: paušalac koji radi za inostranstvo

Marko je paušalac, programer, radi za jednog klijenta iz Nemačke. Trenutno se njegova situacija u pogledu PDV-a oslanja na to da je on van sistema PDV-a i da klijent iz EU sam reguliše svoj obračun. Kada paket bude usvojen, definicije i pragovi mogu da se promene. Marko bi trebalo da:

1. Već sada vodi urednu evidenciju prihoda po klijentima i zemljama
2. Beleži tip usluge (B2B, B2C, intelektualne usluge, itd.) po fakturi
3. Ima sve fakture izdate kroz sistem koji generiše uredan trag

To zadnje nije fensi savet — ako se neki put ispostavi da je morao da napravi posebnu evidenciju za 2025. ili 2026, mnogo je lakše iz softvera da to izvuče nego da prekopava po mejlovima.

Akcize: ko mora da obrati pažnju

Akcize su uži deo priče i tiču se konkretnih kategorija — duvan, alkohol, naftni derivati, kafa, električna energija. Ako si u distribuciji, ugostiteljstvu (zbog cena nabavke), maloprodaji ovih kategorija, ili proizvodnji koja koristi akcizne sirovine — pratiš ovo posebno pažljivo.

Za većinu malih firmi i paušalaca akcize neće biti glavna briga. Ali ako uvoziš robu iz EU (ili ćeš to raditi kada padnu carine), način obračuna akciza će ti se promeniti i utiče na nabavnu cenu.

Porez na dobit: šta očekivati za d.o.o.

Za firme u sistemu poreza na dobit, harmonizacija sa EU obično znači:

Praktično: ako ti je firma rasla na bazi nekog specifičnog poreskog podsticaja (npr. za investicije, zapošljavanje, određene zone), pratiš da li taj podsticaj prolazi reviziju. Ne paniči — verovatno hoće u nekoj formi — ali planiraj kao da neće, pa ako prođe, bonus.

Mala firma sa zaposlenima — šta da radi sada

Ana ima d.o.o. sa četvoro zaposlenih, radi marketinške usluge. Njena praktična lista u 2025. izgleda ovako:

1. Sredi knjigovodstvo da bude digitalno i pretraživo. Ne fascikle. Sve fakture, troškovi, izvodi — u sistemu koji može da izveze podatke.
2. Razdvoji troškove po kategorijama koje će biti relevantne za eventualne nove olakšice (R&D, edukacija, digitalizacija).
3. Dokumentuj poslovne odnose sa povezanim licima — ako ih ima — jer transferne cene postaju strože.
4. Razgovaraj sa knjigovođom jednom kvartalno o trendovima, ne samo o tekućim prijavama.

Porez na dohodak: zaposleni, paušalci i ugovori

Porez na dohodak građana je deo koji direktno dira u ono što ljudima ostane u džepu — i u to koliko košta nekog zaposliti.

Šta se očekuje da se menja u skladu sa EU okvirom:

• Definicija rezidentnosti za poreske svrhe (važno za digitalne nomade, ljude koji rade iz više zemalja)
• Tretman dohotka iz inostranstva — ko plaća gde, po kom osnovu
• Pravila o ugovorima — razlikovanje pravog freelancing-a od prikrivenog radnog odnosa (EU ovo posebno gleda)
• Sistemi paušalnog oporezivanja — Srbija ima jedinstven paušal koji nije identičan ničemu u EU; očekuj da se mehanizam zadrži, ali da pravila o tome ko može da bude paušalac mogu da se preciziraju

Frilenser koji razmišlja o paušalu

Jelena radi kao copywriter, trenutno je na ugovorima o autorskom delu sa nekoliko agencija. Razmišlja o paušalu. Šta da uradi pre nego što doneše odluku:

• Procena obima: koliki joj je prihod u prošloj godini, koliko klijenata, kakva struktura.
• Provera delatnosti: da li njena šifra delatnosti i dalje spada u dozvoljene za paušal — pravila se povremeno menjaju.
• Razgovor sa knjigovođom o tome šta je realno, ne šta zvuči lepo.
• Plan B: ako paušal odjednom prestane da bude opcija u njenoj kategoriji, šta je sledeća najbolja opcija (preduzetnik koji vodi knjige, d.o.o., itd.).

Ovo nije panično planiranje, ovo je odgovorno planiranje. Niko ti neće reći šest meseci unapred "menjamo pravila paušala" — i u prošlosti se dešavalo da promene dođu sa kratkim rokom za prilagođavanje.

Kako da se pripremiš dok je vreme

Bez obzira na to da li si paušalac, frilenser, mali d.o.o. ili rastuća firma, postoji nekoliko stvari koje su pametne sad — bez obzira na to kada tačno paket bude usvojen.

1. Sve fakture u jednom mestu, digitalno. Ako ti se fakture nalaze po šest različitih kanala (mejl, Viber, ručno pisane, neki Word fajl, papirne…), prva žrtva svake nove regulative bićeš ti. Sredi jedan tok.

2. Aktiviraj SEF kako treba. SEF je tu, radi, i biće samo važniji. Ako ga koristiš manualno, vidi kako da automatizuješ slanje i prijem. Ulazne fakture treba da ti same stižu u jedan inbox, ne da ih jurnjaš po portalu.

3. Knjigovođu uvuci u priču. Pitaj ga otvoreno: šta ti misliš da će se promeniti u mom slučaju? Šta da pratim već sada? Dobar knjigovođa će ti reći konkretno; manje dobar će reći "videćemo kad bude". Ako čuješ ovo drugo — potraži drugo mišljenje.

4. Vodi evidenciju klijenata i tipa posla. Ne samo "koliko je faktura". Nego — koji klijent, iz koje zemlje, koji tip usluge, da li je B2B ili B2C, kakav je ugovor. Sve ovo postaje važno kada pravila o mestu prometa, reverse charge-u i kategorijama usluga budu rafinisana.

5. Razdvoji privatno od poslovnog. Ovo zvuči elementarno, ali znate koliko paušalaca i malih firmi ima haos po tom pitanju. Bankarski račun firme — samo za firmu. Privatne kupovine — sa privatne kartice. Što je granica čistija, lakše je svako buduće poresko pitanje.

Mini čeklista po tipu preduzetnika

Šta ne raditi

Da bude pošteno, evo i šta NIJE pametno:

• Ne menjaj formu firme na osnovu nepotvrđenih informacija. Ako čuješ "paušal se ukida" — to je dezinformacija dok god nije objavljeno u Službenom glasniku. Ne radi velike poteze na bazi tračeva.
• Ne kasni sa prilagođavanjem do poslednjeg dana. Kad propisi budu usvojeni, biće trka. Ko je već imao uredan sistem — proći će glatko. Ko nije — trošiće mesece na sređivanje.
• Ne misli da te se ne tiče zato što si "mali". Mali si dok ti porez ne pošalje rešenje. Tada postaješ veliki dovoljno za obavezu.
• Ne hvataj se za nasume nađene tekstove na internetu. Ovaj tekst je preneo vest iz bif.rs i daje praktičan okvir, ali konkretne brojke i datume — uvek dva izvora: Ministarstvo finansija i tvoj knjigovođa.

Kako ovo rešava Fakturko

Najpraktičnija stvar koju možeš da uradiš za buduće sebe je da već sada vodiš poslovanje kroz sistem koji ti čisto evidentira sve: ko ti je klijent, koliko je dao i kad, šta si platio i kome, koje fakture su poslate, koje primljene preko SEF-a. Fakturko sve to drži na jednom mestu — fakture i predračune, ulazne SEF fakture u Inbox, troškove (slikaš račun, OCR izvuče podatke), bankovne uplate, evidenciju klijenata i dugovanja. Kada se propisi promene, ti ne tražiš podatke — ti ih izveziš.

Drugi deo je AI asistent Faktor preko Telegrama ili WhatsApp-a. Umesto da pamtiš ko ti šta duguje i koju recurring fakturu treba poslati prvog u mesecu, pošalješ glasovnu poruku tipa "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec" i posao je gotov — faktura kreirana, poslata na mejl i SEF. Kad dođe vreme da knjigovođi šalješ paket za maj, jedna rečenica: "Pošalji knjigovođi sve fakture za maj." To je ona vrsta sistema koji ne osetiš dok ti ne zatreba — a kad zatreba, zna se gde je sve.

Zaključak

Novi poreski propisi koji se pišu sada nisu razlog za paniku, ali jesu razlog da prestaneš da odlažeš sređivanje sistema. Paket će pokriti PDV, akcize, dobit i dohodak, a primeniće se kada Srbija pristupi EU — što znači da imaš realan prozor da se pripremiš bez juriše.

Ono što danas izgleda kao dosadan posao (uredne fakture, digitalna evidencija, čista podela privatnog i poslovnog) sutra će biti razlog što ti ne treba mesec dana sa knjigovođom da pređeš na novi režim. Probaj besplatno na fakturko.io/register — prva faktura je gotova za dva minuta, a sve ostalo dolazi prirodno.